Рускиње у војној служби не маштају о јуришу
Рускињама у војној служби никада званично није било забрањено да учествују у борбеним дејствима, као што је то био случај у америчкој војсци. У руској војсци нема поделе на „борбене“ и „неборбене“ задатке у зависности од пола. Ако дама носи еполете, командир има право да је пошаље у јуриш или у ров на првој борбеној линији.
У последње време жене пролазе кроз исту војну обуку као и мушкарци, а она обухвата гађање из ватреног оружја, бацање бомби, управљање моторизованом техником и вежбе суочавања са противничким тенком. Даме носе униформу као и остали војници, али ни на полигонима не заборављају да се благо нашминкају и ставе минђуше. Командири углавном допуштају то незнатно одступање од прописа.
Ни у осталим сферама војног живота оне немају никаквих олакшица. У патролу и на дежурства жене одлазе исто као и мушкарци. Од њих се захтева строго поштовање правила службе. За преступе их ипак не кажњавају притвором и не терају их да под пуном ратном опремом трче неколико кругова око стадиона. Ово последње се доста често практикује у војсци САД.
Међутим, у руској војсци се увек поштовао прећутни џентлменски договор: нежнији пол треба, колико год је могуће, штитити од опасности, нарочито у ситуацијама опасним по живот. Пошто Министарство одбране РФ није издало ни једну наредбу по којој би даме биле ослобођене од слања у рат, оне су са својим јединицама и штабовима одлазиле на Кавказ, у бившу Југославију и у друге области где су постојали оружани сукоби; па ипак, у борбеним формацијама практично нису виђене жене војници или официри. Поштовано је поменуто правило: жена може да служи у штабу, да буде везиста или да ради у санитету, а на прву борбену линију не мора ићи. Своје главе ће мецима изложити мушкарци.
Жеље да се иде на прву линију фронта изгледа има само на филму: Џејн сања о учешћу у борбеној операцији. У животу је све другачије. Када осете сав ужас, крв и прљавштину рата, чега има довољно чак и у позадини, руске жене најчешће не маштају о јуришу.
Зашто су се жене у америчкој војсци толико трудиле да се изједначе са мушкарцима и равноправно учествују у борбеним дејствима? Одговор на то питање очигледно треба тражити у специфичном менталном склопу Американаца и у кадровској пракси Пентагона. Прекоокеанске даме изричито одбијају да их мушкарци заштите, па чак и у рату. Оне су тако васпитане. Осим тога, војна каријера жене у САД озбиљно је угрожена ако у досијеу нема података о њеном учешћу у борбеним операцијама. Зато Американке толико желе да учествују у борби.
Наше жене и девојке не плаше се таквих службено-борбених ограничења. Најбоље међу њима могу добити чинове и напредовати у служби чак и ако избегну ровове на фронту. Према подацима Министарства одбране, у руској војсци је прошле године било тридесетак „пуковника у сукњама“. Оне су најчешће на дужности у штабовима и служе у логистичким јединицама. Има и жена које су водници и командири батерија. Истина, мало их је, и чине свега 1,5% дамске војске од 29 хиљада жена.
Росијскаја газета. Сва права задржана.