„Јао, русофили, шта вам нуди мајчица ваша!“

Детаљ спорне „експертске“ карте из руске жуте штампе којом су највећи српски медији узбунили јавност.

Детаљ спорне „експертске“ карте из руске жуте штампе којом су највећи српски медији узбунили јавност.

Низ највећих српских медија (РТС, Б92, „Политика“, „Новости“) објавио је недавно сензационалну карту Европе 2035, представивши је као „руску“. Ову стручну геополитичку информацију они су пронашли у руској жутој штампи, у листу који се бави новостима о естрадним уметницима.

Средином јануара ове године медији у Србији су објавили на први поглед сензационалну новост. Српскa јавност је имала прилику да прочита низ наслова са сличном темом: „Европа 2035. године“ (РТС);  „Како Руси виде Европу 2035“ (Б92); „Руско виђење 2035: Албанија велика, БиХ деле Срби и Хрвати“ („Новости“); „Велика Албанија, Мала Британија, скраћена Србија – како руски стручњаци виде Европу 2035. године“ („Политика“).

Откуда ова „информација“?

Српски новинари су у архивама руског таблоида „Експрес газета“ (9. јул 2012, бр. 27/908) пронашли чланак „Русија ће мењати Кавказ за Белорусију и Украјину“ чији је аутор Артјом Стоцки, а текст је објављен још у јулу прошле године. Овај недељник се првенствено бави скандалима из света шоу-бизниса и у Русији има отприлике такав углед као „The Sun“ или „The Daily Мirror“ у Енглеској (листу еквивалентних листова у Србији оставићемо суду читалаца). Аутор текста је представио карту Европе за 2035. годину, позивајући се на некакве „геополитичке експерте“ који су анализирали „више отворених докумената америчке агенције ЦИА, руске војне обавештајне службе ГРУ и неких истраживачких института, а затим и радове Алвина Тофлера, Збигњева Бжежинског и Семјуела Хантингтона“.

Радови Хантингтона, Бжежинског и Тофлера су давно објављени и преведени на многе језике. Међутим, није јасно шта је навело поједине новинаре у Србији да тврде да је то заправо „руска карта Европе 2035“ и да још у својству извора користе руску жуту штампу.

Региону Балкана је у чланку посвећен само један пасус: „Велике промене се очекују и на Балкану. Са јачањем исламског фактора у Европи појавиће се лоби који ће да укине државност Босне и Херцеговине. Може се десити да њена територија буде подељена између Србије и Хрватске. Као компромис за Турску доћи ће до политичког уједињења Албаније, која ће поред Косова највероватније добити западне делове Македоније.“ Међутим, ових неколико редова било је сасвим довољно за претходно поменуте медије у Србији да поставе тако провокативне наслове изнад својих текстова.

Један од политиколога које Стоцки наводи, Семјуел Хантингтон (1927–2008), објавио је 1993. рад „Судар цивилизација?“, у коме, ослањајући се на истраживања филозофа и културолога из прве половине двадесетог века (Тојнби, Шпенглер, Данилевски), издваја неколико култура (кинеску, јапанску, хиндуистичку, исламску, православну, западнохришћанску, латиноамеричку и афричку) између којих ће се, по његовом мишљењу, супротности само појачавати. Његов став је да се један од прелома овог конфликта дешава управо на Балкану и да се поклапа са историјским границама између Хабзбуршке монархије и Османске Империје. Алвин Тофлер у својој књизи „Рат и антират“, објављеној две године касније, тврди да ће у наредним годинама развој светских догађаја у великој мери одређивати „религијски покрети, као на пример ислам, и панетнички покрети у експанзији чији је циљ да прекрајају границе по линијама етничке поделе“. Збигњев Бжежински у својој књизи „Амерички избор – глобална доминација или глобално вођство“, објављеној још 2004, пише да „Хантингтонова визија ‘судара цивилизација’ може да буде пророчанство које ће се испунити“.

Појединци у српским средствима јавног информисања су нажалост испали сувише наивни у бирању својих извора.

Сва ова геополитичка нагађања, чији су аутори уствари поменути западни експерти, нису ништа ново не само за познаваоце уже области, већ и за ширу јавност. Радови Хантингтона, Бжежинског и Тофлера су давно објављени и преведени на многе језике. Међутим, није јасно шта је навело поједине новинаре у Србији да тврде да је то заправо „руска карта Европе 2035“ и да још у својству извора користе руску жуту штампу. Сви наведени српски медији пишу о „руском виђењу“ 2035. и тврде да су карту саставили руски стручњаци, док у чланку Стоцког ништа не указује на порекло аутора (стоји само „геополитички експерти“).

Поред тога, у извештајима медија написано је да је карта састављена на основу закључака некаквих „експертских група“ на челу којих су били Бжежински и Хантингтон. Са друге стране, у оригиналном тексту чланка говори се само о отвореним документима „неких истраживачких института“, док се имена америчких политиколога помињу без довођења у везу са њима. У тексту Стоцког се уопште не помињу било какве „експертске групе“, посебно не предвођене Бжежинским и Хантингтоном.

Очигледно да је у питању потрага за непостојећом сензацијом. Још једном треба истаћи да „Експрес газета“ не само да није озбиљан лист који се бави питањима геополитике, него се уопште не бави политиком на озбиљан начин. Појединци у српским средствима јавног информисања су нажалост испали сувише наивни у бирању својих извора. Цитати из чланка Стоцког (као и наводна карта Европе) дословно су прештампани, али са насловима који потпуно мењају смисао написаног текста.

Тешко је поверовати да је разлог свега русофобска политика поменутих медија. Овај случај подсећа на разне интерпретације приликом недавне посете руског вицепремијера Дмитрија Рогозина Београду, када су његове речи о томе да ће Русија морати да се помири са сваком одлуком српске владе по питању Косова протумачене на следећи начин: „Рогозин је предложио Србији да се придружи ЕУ по цену одрицања од Косова“. Слично „парафразирање“ текста из „Екпрес газете“ изазвало је реакцију српске јавности. Ово је један од коментара читалаца на интернет-страници РТС-а: „Јао, русофили, шта вам нуди мајчица ваша!“.

Зар је неопходно да најугледнија средства јавног информисања у Србији, да би привукла пажњу јавности, користе сличне методе и користе изворе који имају, благо речено, сумњиву репутацију?

Росијскаја газета. Сва права задржана.