Са САД ништа на брзину

Министар спољних послова РФ Сергеј Лавров и потпредседник САД Џозеф Бајден на Међународној безбедносној конференцији у Минхену. Извор: AFP/East News.

Министар спољних послова РФ Сергеј Лавров и потпредседник САД Џозеф Бајден на Међународној безбедносној конференцији у Минхену. Извор: AFP/East News.

Русија и САД би могле да потпишу нови споразум о сарадњи у спречавању ширења оружја за масовно уништење. Али, за разлику од 1990-их, Москва са САД неће ништа „радити на брзину“ и као „прималац донација“, него само на принципима „равноправности“ и „правилне расподеле одговорности“.

САД желе да односе са Русијом врате „у нормалу“. To je руском министру иностраних послова Сергеју Лаврову саопштио потпредседник САД Џозеф Бајден. За почетак нормализације односа Вашингтон нуди практичну сарадњу у областима у којима нема међусобног неслагања. Једна од тих области је спречавање ширења оружја за масовно уништење (ОМУ).

Лавров и Бајден су се састали у оквиру годишње Међународне безбедносне конференције у Минхену. Руски шеф дипломатије редовно присуствује овом догађају. Бајден је последњи пут у Минхену био 2009. и тада је први пут позвао Москву да „притисне ‘ресет’ дугме“.

У току недавног говора Џо Бајден је изјавио да „ресетовање“ није било узалудно – подсетио је на потписивање споразума СТАРТ и „123“ о цивилној нуклеарној сарадњи, затим на приступање Русије Светској трговинској организацији, стварање билатералне председничке комисије, као и на сарадњу по питању Авганистана, иранског и севернокорејског нуклеарног питања.

Истовремено, Бајден је изјавио да САД „никада неће признати независност Абхазије и Јужне Осетије“, и „неће се сложити са учвршћивањем утицаја појединих земаља у посебним сферама“. Он је навео и друге несугласице између Русије и САД: по питању Сирије, противракетне одбране, проширења НАТО-а, „демократије и људских права“.

Лавров је са своје стране имао свој списак. Прекорио је САД због примене двоструких стандарда у току „арапског пролећа“ и због тежње да гради односе у Европи засноване на „уско блоковски и натоцентрично оријентисаној конструкцији“, затим због покушаја да „експлоатише тезу о руској претњи“, као и због „вештачке поделе интеграционих пројеката на ‘добре’ и ‘лоше’.“

Како је објаснио извор из руске делегације, Москва и Вашингтон би могли да потпишу нови споразум „уколико буде заснован на равноправности и у складу са савременим околностима“.

Изгледало је да ће после овакве размене замерки преговори између Лаврова и Бајдена протећи у повишеном тону. Утолико веће изненађење била је прилично уздржана изјава руског министра поводом овог састанка.

„Скренули смо пажњу потпредседнику САД да је на одређене поступке са њихове  стране наша јавност врло оштро реаговала“, рекао је Лавров очигледно мислећи на „Закон Магнитског“ у САД. „Надамо се да више неће бити таквих повода“, додао је он.

Извор у руској делегацији је објаснио одакле Лаврову оптимизам: Бајден му је отворено рекао да би САД желеле да врате односе са Русијом „back on track“, односно „у нормалу“ – и размишљају на који начин да то ураде.

Након састанка са Бајденом Лавров је очигледно био спреман на компромис. „Са обе стране постоји разумевање да поред неслагања имамо многе заједничке интересе“, рекао је он. Јачањем сарадње у областима у којима се њихови интереси поклапају, Русија и САД ће поправљати своје, у извесној мери поремећене, међусобне односе.

Једна од таквих области је борба против ширења оружја за масовно уништење (ОМУ). Руске власти су одлучиле да не продужавају мандат „програма Нан–Лугар“ (са почетка 1990-их) који истиче у јуну, а чија је сврха била уништавање једног дела руског нуклеарног наоружања и застарелих стратешких ракета средствима САД. Одлука Москве је образложена чињеницом да јој „донације више нису потребне“.

Како је објаснио извор из руске делегације, у међувремену би Москва и Вашингтон могли да потпишу нови споразум о сарадњи у овој области „уколико буде заснован на равноправности и у складу са савременим околностима“.

Као пример, по речима извора, могао би да послужи у 2010. години обновљени споразум из 2002. о одлагању плутонијума, по коме обе стране имају једнаке финансијске обавезе и „правилно расподељују одговорност“. Наиме, америчко особље које је било ангажовано у оквиру „програма Нан–Лугар“ у РФ није сносило никакву одговорност за кварове и незгоде изазване сопственом кривицом. Приликом потписивања новог споразума Москва жели да Американцима ограничи приступ одређеним објектима.

Могуће је да ће нови споразум обухватати примену заједничког искуства у уклањању ОМУ трећих земаља. По том питању би се могле очекивати одређене тешкоће. Члан Конгреса Џејн Харман је у Минхену као потенцијалне кандидате за такве пројекте навела Сирију (са њеним хемијским арсеналом) и Пакистан (са нуклеарним), а један од аутора „програма Нан–Лугар“ Сем Нан – Северну Кореју и Иран. Међутим, ниједна од поменутих земаља још увек се није обратила за помоћ око уклањања ОМУ.

Помоћник америчког државног секретара Роуз Готемелер треба да у фебруару посети Москву ради разматрања садржаја евентуалног будућег споразума. Према изворима из Стејт департмента, Вашингтон би желео да постигне конкретан договор што је брже могуће. Са друге стране, извор у руској делегацији уверава да за разлику од 1990-их Москва сада „не планира да ишта ради на брзину“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.