РПЦ: Бенедикт XVI је подигао односе Руске цркве и Ватикана на нови ниво

РПЦ: Одлука Бенедикта XVI да напусти папски престо представља „чин личне одважности и смирења“. Извор: Reuters.

РПЦ: Одлука Бенедикта XVI да напусти папски престо представља „чин личне одважности и смирења“. Извор: Reuters.

Поводом изненадне оставке папе римског Бенедикта XVI у РПЦ истичу његово непопустљиво залагање за традиционалне хришћанске вредности и изузетно побољшање односа РПЦ са Ватиканом након његовог доласка на престо. У РПЦ се такође надају се да ће његов наследник „ићи истим путем“.

Односи између Ватикана и Руске православне цркве умногоме зависе од тога ко ће бити изабран за новог папу римског, сматра протојереј Димитрије Сизоњенко, секретар за међухришћанске односе у Одељењу за спољне црквене везе Московске патријаршије.

„За време Бенедикта XVI односи између Руске православне цркве и Римокатоличке цркве развијали су се и достигли нови ниво. У поређењу са својим претходником Бенедикт XVI је спроводио мудрију политику према православној цркви“, цитира његове речи лист „Комерсант“.

„Надамо се да ће се позитивна динамика православно-католичких односа наставити и после избора његовог наследника“, додао је протојереј.

Митрополит волоколамски Иларион: Хришћански свет веома поштује Бенедикта XVI. Извор: Росијска газета.

Римокатолички свет је доживео шок 11. фебруара, када је папа римски Бенедикт XVI (Јозеф Рацингер) објавио да се одриче престола. Званично ће се то догодити 28. фебруара. Последњи пут је поглавар Римокатоличке цркве напустио престо пре шест векова, тачније 1415. године. Своју одлуку да поднесе оставку 85-годишњи понтифик је образложио здравственим стањем.

По речима митрополита волоколамског Илариона, председника Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, РПЦ сматра да је та одлука „чин личне одважности и смирења“.

„Функција римског понтифика, као и функција сваког представника цркве, подразумева активан рад. То није церемонијална функција… Последњих година Римокатоличка црква се суочила са веома озбиљним изазовима који захтевају нове импулсе од стране римског престола. Можда је управо та чињеница подстакла папу да уступи место млађем и динамичнијем архијереју, кога ће изабрати Конклава кардинала“, рекао је он, и додао да је нови руски амбасадор у Ватикану, Александар Авдејев, истицао „позитиван смер којим су кренули односи Руске цркве и Ватикана након доласка Бенедикта XVI на престо“.

Православна и Римокатоличка црква имају много заједничких интереса у наше време, [као што су] питања везана за породицу, брак, децу и очување хришћанских вредности у Европи.

Кирил, патријарх московски и целе Русије

Митрополит Иларион је истакао да хришћански свет веома поштује Бенедикта XVI. „Он је велики богослов, добро познаје традицију православне цркве, а уз то поседује и сензибилитет који му омогућава да гради односе са православним црквама на потребном нивоу“, рекао је он.

„Остаје да се надамо да ће његов наследник наставити истим путем и да ће се односи између православних и римокатолика и даље прогресивно развијати на опште добро хришћанског света“, додао је представник РПЦ.

Папа Бенедикт XVI није медијска звезда. Он је црквени човек. У медијима га напрекидно прекоревају због „традиционализма“ и „конзервативизма“, али управо те његове особине цене милиони хришћана, како римокатолици, тако и некатолици, сви они који теже да очувају традиционалне хришћанске духовно-моралне вредности.

митрополит Иларион

Алексеј Јудин, доцент центра за изучавање религије Руског државног универзитета друштвено-хуманистичких наука (РГГУ), саопштио је да је оставка Бенедикта XVI крајње изненадила и експерте. „Све је толико неочекивано, да ми ништа не можемо рећи, једноставно смо крајње изненађени. Није било никаквих индиција да ће се тако нешто догодити“, цитира речи експерта Gazeta.ru.

Сада је најважније питање ко ће наследити Бенедикта XVI, и хоће ли тај човек моћи (и хтети) да спроводи реформе за које многи римокатолици говоре да су неопходне. Име новог папе треба да буде објављено до римокатоличког Ускрса, тј. до 31. марта.

Извори листа „Комерсант“ у Ватикану сматрају да су фаворити тројица кардинала: 70-годишњи надбискуп Тегусигалпе (престоница Хондураса) Оскар Родригез Марадиаго, 68-годишњи бивши надбискуп Квебека (франкофона провинција Канаде) Марк Уле и познати теолог Анђело Скола, 71-годишњи надбискуп Милана.

Неки религиолози претпостављају да ће нови наследник апостола Петра бити кардинал афричког или италијанског порекла.

„У Ватикану одавно постоји идеја да папа буде неко од представника трећег света. Пре свега се мисли на неког од кардинала афричког порекла“, рекао је за Gazeta.ru Николај Митрохин, научни сарадник Центра за проучавање Источне Европе при Бременском универзитету.

По његовим речима, „таква позиција либералних кругова Ватикана аргументује се пре свега чињеницом да је Римокатоличка црква управо у том региону постигла највеће успехе у мисионарској делатности“.

Што се тиче идеје да понтифик буде кардинал италијанског порекла, она има све већу подршку међу представницима конзервативно настројених кругова Ватикана, истакао је Митрохин.

Јозеф Рацингер је изабран за папу 19. априла 2005. уместо Пољака Кароља Војтиле (Јована Павла II), првог словенског папе. Последњих месеци ништа није указивало на могућност такве одлуке. Он се није баш најбоље осећао, кретао се уз помоћ штапа, али се недељом редовно обраћао верницима са балкона Ватикана. „Као гром из ведра неба“ (Un fulmine a ciel sereno) – тако је кардинал Анђело Содано, декан Колегијума кардинала, прокоментарисао саопштење о одлуци Бенедикта XVI да напусти папски престо.

Росијскаја газета. Сва права задржана.