Дипломатска офанзива Москве у Африци

Министар иностраних послова РФ Сергеј Лавров и председник Алжира Абдел Азиз Бутефлика. Шеф руске дипломатије ће такође посетити и Јужноафричку Републику, Мозамбик и Гвинеју.Извор: AP.

Министар иностраних послова РФ Сергеј Лавров и председник Алжира Абдел Азиз Бутефлика. Шеф руске дипломатије ће такође посетити и Јужноафричку Републику, Мозамбик и Гвинеју.Извор: AP.

Експерти су уверени да незадовољство неких афричких држава због претераног мешања Запада пружа изузетну прилику Москви да ојача своју позицију на овом континенту. Предност Русије је и у томе што су бројни представници елите многих афричких земаља образовање стекли у СССР-у.

Руски министар иностраних послова Сергеј Лавров започео је вишедневну посету Африци и 11. фебруара је допутовао у Алжир – у земљу која по уверењу руских дипломатских кругова „има велики углед и утицај у арапском свету, у Африци, на Медитерану и уопште на међународној сцени“. Посебна пажња у разговорима биће посвећена економској сарадњи, као и ситуацији у суседном Малију.

После два рата у Чеченији забринути смо због јачањa исламског екстремизма где год за то постоји могућност. Таква врста заразе се брзо шири.

Михаил Маргелов, специјални изасланик председника РФ за сарадњу са афричким земљама

Лавров је последњи пут у Алжиру био у мају 2011. када је у центру пажње била Либија: управо тих дана је НАТО авијација започела операцију против снага Моамера Гадафија. Данас је ништа мање алармантна ситуација у Малију (јужни сусед Алжира), где се одвија борба између француског експедиционог корпуса и владиних снага са једне – и радикалних исламиста са друге стране.

У овом случају је дошло до дестабилизације целог региона. Пример је недавно заузимање алжирског гасног постројења у области Ин Аменас. Терористи који су организовали напад тврде да су својим поступком хтели да освете убиства својих малијских сабораца.

„Алжирске власти дуги низ година воде борбу против екстремизма у својој земљи и посебно им је важно потпуно уклањање исламиста у Малију, у супротном би се Алжир на југу граничио са територијом где влада криминал и тероризам“, објаснио је специјални изасланик председника РФ за сарадњу са афричким земљама Михаил Маргелов, додајући да је смиривање малијског сукоба исто тако и у интересу Москве: „После два рата у Чеченији забринути смо због јачањa исламског екстремизма где год за то постоји могућност.“

„Таква врста заразе се брзо шири и може да захвати релативно удаљене области, као што је на пример централна Азија, односно јужне границе Русије. Тамо ионако није све како треба“, сматра он.

Русија треба да се угледа на Кину која врло смишљено и тактички осваја економске положаје на Црном континенту.

Александар Жуков, Институт за Африку Руске академије наука

Маргелов упозорава: „Покренут ‘арапским пролећем’, олујни талас исламизма може читаву афричку територију од Сахела до Рога Африке да претвори у џунглу екстремизма“. Сергеј Лавров је са својим алжирским саговорницима разматрао начине да се спречи такав сценарио. Како кажу руске дипломате, радило се пре свега о „утврђивању једнаких ставова“ јер су позиције Москве и Алжира у свим кључним питањима исте.

Дневни ред посете се није сводио само на дискусију о политичким питањима. Алжир је традиционално један од водећих афричких економских партнера Русије. Постоји посебна сарадња у сфери добијања фосилних горива – на алжирском тржишту већ дуго раде компаније „Гаспром“ и „Росњефт“. Прошлог лета је и компанија „Русњефт“ најавила да намерава да ради на развоју локалних налазишта.

Поред тога, Русија снабдева Алжир житарицама, металом, производима машинске индустрије и војном опремом. Крајем прошле године ова афричка земља је изразила заинтересованост за укључивање руских грађевинара у државни програм од 60 милијарди долара за изградњу 10,5 милиона квадратних метара стамбеног простора.

Унапређење економских интереса Москве у Африци биће приоритет овог путовања руског шефа дипломатије, који ће такође посетити Јужноафричку Републику, Мозамбик и Гвинеју. „После 1990-их у Африци смо могли да имамо само крупну улогу за коју је сценарио писао неко други. Међутим, наш повратак на овај континент је на срећу већ почео“, рекао је Михаил Маргелов. По његовом мишљењу, „ако је у време Хладног рата основно поље деловања Совјетског Савеза у Африци била геополитика, данас главну улогу преузима геоекономија која подразумева и економску експанзију“.

Стручњак Института за Африку Руске академије наука Александар Жуков рекао је да Русија треба да се угледа на Кину која „врло смишљено и тактички“ осваја економске положаје на Црном континенту. „Покренули су амбициознe државнe програмe у које су укључени искусни стручњаци, док су са стране Москве видљиви само индивидуални напори“, сматра  он и додаје: „Ангажованост Пекинга у афричким земљама је пре свега у области средњег бизниса, што указује на погрешну стратегију подршке само гигантских компанија."

Жуков је уверен да Русија има низ предности у односу на земље Запада. Поред многих предности данас, важно је и то што су у прошлости бројни представници политичке, војне и пословне елите многих афричких земаља високо образовање стекли управо у СССР-у.

„У Африци расте незадовољство због позиције западних земаља у погледу недавне војнополитичке кризе. У том смислу Москва, која се уздржава од учешћа у интервенцијама и од подршке антивладиним покретима, придобија много веће поштовање“, сматра експерт и закључује: „Русија сада има јединствену шансу да освоји политичку наклоност и да значајно увећа свој углед у Африци.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.