Терзић: Руси треба боље да упознају Србе

Славенко Терзић, изванредни и опуномоћени амбасадор Републике Србије у Руској Федерацији, у прес-центру РИА „Новости“ одржао је 13. фебруара (уочи Дана државности Србије) конференцију за новинаре. У разговору са представницима медија амбасадор се често враћао на мисао о сродности и јединству српског и руског народа, о преплитању путева њихове историје и сталној узајамној помоћи. Као професионални историчар, г. Терзић је често правио велике дигресије и говорио о историји двају народа. Па ипак, већина питања која су постављена амбасадору тицала су се садашњости и перспектива руско-српских односа.

Главно српско питање

У уводној речи се амбасадор са оптимизмом осврнуо на перспективе импулса који је дат развоју билатералних односа, после чега су новинари поставили питање о ономе што је најважније, тј. о судбини Косова и Метохије. Терзић је изјавио да Влада Србије „никада неће признати вештачки створену државу Косово“.

Посебно питање се односило на интензивирање контаката између власти Србије и владе Приштине. Терзић је објаснио да је неопходно водити дијалог, али, по његовим речима, активнија комуникација уопште не значи кретање у правцу признавања Косова.

Говорећи о Косову, амбасадор је нагласио да Европа чини огромну историјску грешку тиме што подржава албанске сепаратисте и тако отвара врата радикалном исламизму. „Ми немамо ништа против ислама као религије. Али овде се ради о томе да је Балкан постао капија за продор политичког ислама у Европу“, рекао је Терзић.

Он је поменуо да Запад не схвата проблеме уништења културног наслеђа Србије на територији Косова и потцењује значај хришћанске солидарности (подсетио је такође и на Флорентинску унију, када је Запад одлучио да искористи слабост источних хришћана, уместо да их узме у заштиту). По амбасадоровим речима, западне земље затварају очи пред проблемима српског народа на Косову и Метохији и тако се фактички придржавају политике двоструких стандарда. По мишљењу господина Терзића, оно што се дешава са Србима на окупираним територијама може се третирати само као геноцид и апартхејд, и никако другачије.

Амбасадор је са великом захвалношћу истакао значајну улогу хуманитарних напора Русије у овом региону, поменувши помоћ од 2 милиона долара коју је Русија дала за обнављање српских манастира, а такође и деловање руских добротворних фондова и руског Министарства за ванредне ситуације.

Српско-руске теме

Говорећи о плановима економске сарадње између Србије и Русије у најскоријем периоду, Терзић је изразио наду да ће Русија ускоро одобрити зајам Србији у висини од милијарду долара, и да ће руски „Уралвагонзавод“ ускоро купити Железару Смедерево. По Терзићевим речима, то ће се изузетно позитивно одразити на српску економију.

Као главну тему у српско-руским односима амбасадор је означио склапање уговора о стратешком партнерству Србије и Русије, који ће, како се нада Терзић, бити потписан у најскорије време. По амбасадоровим речима, споразум ће омогућити Србији да се ослободи протектората НАТО-а који је фактички наметнут свим земљама у региону.

Што се тиче информације која се појавила у медијима о томе да је могућа куповина руских авиона МиГ-35 за потребе српског ратног ваздухопловства, Терзић је саопштио да се о томе воде преговори, и да српска страна рачуна на снижење цене уговора.

„Руси треба боље да упознају Србе“

За Терзића, који је деценијама радио у Српској академији наука, најважнији правац развоја узајамних односа двеју земаља јесте појачана културна размена. Један од најамбициознијих амбасадорових пројеката у тој области је оснивање српског културног центра у Москви, по аналогији са Руским домом у Београду. Стицање потпунијих знања о Србији у Русији биће један од приоритета у раду новог амбасадора. Такве активности, по Терзићевој замисли, треба још више да зближе два народа. По његовом мишљењу, данас Руси недовољно познају Србе, док Срби имају довољно добру представу о Русији. Парафразирајући познату српску изреку о томе да је Бог на небу, а Русија је далеко, господин амбасадор је рекао: „Бог је са нама, а Русија нам је већ ближа“.

Чиме амбасадор није задовољан

Терзић се пожалио што српски предузимачи нису довољно активни када се ради о пословању са Русијом, иако данас имају на располагању врло повољне трговинске споразуме. По његовим речима, српска пољопривреда, индустрија и грађевина још увек нису у потпуности искористиле могућности руског тржишта, нарочито у склопу припрема за светско првенство у фудбалу 2018, иако је за њих то тржиште потпуно отворено. Господин Терзић је изразио и жељу да у Србији буде више руских дописништава (сада у Београду постоје само две руске информативне агенције), и да у Русији буде више српских, што би такође допринело активирању узајамних односа двеју земаља.

На крају конференције за новинаре господин Терзић је представницима медија уместо закључка испричао једну анегдоту. За време преговора о склапању мира после руско-турског рата 1878. руском императору Александру II достављен је допис српског кнеза Милана са молбом да се приликом одређивања граница на Балкану узму у обзир и интереси Србије. Руски император је тада на полеђини дописа написао следеће: „Српске интересе нећемо заборавити“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.