Русија и ЕУ у 2013: економско зближавање, идејно отуђивање

Односи између Русије и Европске уније 2013. ће се активно развијати на економском пољу, док у политичкој сфери експерти предвиђају све већу затегнутост са обе стране.

„За европски бизнис Русија и даље представља привлачно тржиште. Наравно, то још увек није Клондајк, али с обзиром на стагнацију у Европи и слабљење вере у незадрживи раст Кине Русија је заиста привлачна за инвестиције, и поред појединих потешкоћа на које се поједини жале“, рекао је за RBTH Фјодор Лукјанов, председник Савета за спољну и одбрамбену политику Русије.

Стабилна економска заинтересованост Европе за Русију лако се објашњава. Русија још увек представља тржиште које се брзо развија и које по европским мерилима има крајње високу стопу прихода. На пример, у 2012. је раст бруто домаћег производа у Немачкој износио свега 0,7%, а у Русији 3,5%.

Европске компаније све чешће отварају у Русији своја представништва, и то не само за дистрибуцију, него и за производњу своје робе.

Немачка као најмоћнија економија Европске уније и даље је најважнији економски партнер Русије. Промет робе између ових двеју земаља у 2012. је достигао историјски рекорд од 105 милијарди америчких долара. У Трговинско-економском бироу руске амбасаде у Берлину очекују да ће у 2013. бити постављен нови рекорд.

Везе између Европе и Русије нарочито су чврсте у области енергетике.

„Постојање гасовода Nord Stream („Северни ток“, којим се од 2011. природни гас из Русије директно испоручује у Европу преко Балтичког мора) је фактор који придаје важност Русији као испоручиоцу енергената“, каже Феликс Хет, експерт за Русију из немачке фондације „Фридрих Еберт“ (Friedrich-Ebert-Stiftung).

Додуше, ни у економским односима између Русије и ЕУ није све тако глатко. Како истиче Лукјанов, руски извоз енергената ће се 2013. суочавати са све снажнијим отпором на европском тржишту.

Европа не трпи другачије мишљење
Запад је „избацивао Русију из Европе“ сваки пут када је Русија одбијала да се развија по вредностима које су агресивно наметане споља, од Наполеона до савременог либерализма. А цивилизацијски конфликт можда тек почиње.

„Промене до којих долази у енергетској сфери не иду у прилог Русији. Русију ће све више узнемиравати експлоатација гаса из уљног шкриљца, коју је ‘Гаспром’ годинама одбацивао, као и реализација Трећег енергетског пакета. У тој сфери земље Европске уније испољавају необичну уклађеност и ефикасност. У антимонополском законодавству и енергетским питањима ЕУ демонстрира одличну сарадњу између Европске комисије и држава-чланица“, рекао је Лукјанов.

Извоз енергената износи 70% обима целокупног руског извоза, и за Русију може бити непријатан развој ситуације у коме би дошло до слабљења позиција руских енергената у Европи.

Што се тиче политичке сфере, експерти сматрају да не треба очекивати озбиљан напредак у односима, без обзира на важне активности које су планиране за ову годину, почев од два традиционална самита Русија-ЕУ па до самита Г-20 у Санкт Петербургу.

„Ми видимо да је у току процес формулисања нових руских вредности, и оне се супротстављају западним вредностима. Раније је Русија говорила: не мешајте се у наше ствари, ми сами знамо како да дођемо до европског модела развоја. Данас Русија говори нешто друго: нама није циљ да постанемо као ви. Ваш модел се нама не свиђа“, рекао је Лукјанов.

Непрекидно отуђивање Русије од Европе примећује и професор Ханс-Хенинг Шредер, шеф немачког фонда „Наука и политика“ (SWP).

„У Европи се усталило мишљење да развој који примећујемо у Русији не одговара представама Европске уније и Савета Европе о демократији и људским правима, и да се тај развој креће у супротном смеру. Европска унија изражава сумњу у такав развој и врши известан притисак, због чега Русија све више губи интересовање за унапређивање односа са Европом“, истакао је Шредер.

Европска комисија оптужила „Гаспром“ за непоштену игру
Европска комисија је покренула антимонополску истрагу против руске гасне корпорације. У случају да кривица „Гаспрома“ буде доказана, прети му казна у висини од 6 милијарди долара.

Не очекује се да ће 2013. доћи до продора по питању укидања виза између РФ и ЕУ. „Искуство које у овом тренутку Европска унија стиче са појединим земљама Западног Балкана служи као ефектно страшило, и то користе конзервативни политичари“, сматра Хет.

Па ипак, експерти не искључују могућност да се догодине ситуација у политичкој сфери поправи. По њиховим речима, у Немачкој су за септембар 2013. заказани парламентарни избори и то је један од разлога стагнације која се у 2013. години очекује.

„Односи између Русије и ЕУ у великој мери зависе од односа између Берлина и Москве. Међутим, тешко да ће наредних месеци на том плану доћи до неких измена, јер ће у Немачкој сва пажња бити усмерена на изборе. После избора ће се формирати нова влада, тако да се први већи успеси могу очекивати најраније 2014, када ће бити представљена нова стратегија спољне политике“, закључио је Шредер.

Росијскаја газета. Сва права задржана.