Национални идентитет и економска прагматичност

Концепција је била припремљена у складу са наредбом председника од 7. маја 2012.

„Русија ће и даље имати активну и конструктивну улогу у међународним пословима... Њен положај и ауторитет у свету ће јачати“, истакао је Путин.

По његовим речима, основни принципи спољне политике РФ ће остати непромењени.

„То су, пре свега, отвореност, способност предвиђања будућности, прагматичност, усмереност на постизање и очување националних интереса, са нагласком на избегавање конфликата“, саопштио је председник.

„Русија жели да створи повољне услове за реализацију циљева битних за унутрашњи развој земље, као и за остваривање социјалних и економских циљева“, наставио је лидер државе.

„Безусловно, то ће бити спроведено под окриљем УН и уз поштовање међународног права“, додао је председник.

У новој концепцији спољне политике узете су у обзир све промене до којих је дошло у свету у последњих неколико година. Владимир Путин их је укратко изнео: „Светска финансијска и економска криза, која све нас не оставља на миру, прерасподела баланса снага у свету, све веће заоштравање турбулентности у региону Блиског Истока и Северне Африке, повећање значаја културно-цивилизацијске димензије конкуренције у свету“.

„У концепцији се наглашава коришћење савремених форми и метода у спољнополитичким активностима, укључујући економску дипломатију, увођење елемената такозване 'меке силе', вешто укључивање у глобалне информационе токове“, нагласио је Путин.

Коментар

Фјодор Лукјанов, шеф Савета за спољну и одбрамбену политику Русије

Фјодор Лукјанов. Извор: Росијска газета.

Када је реч о приоритетима руске спољне политике, састављен је доста прецизнији систем приоритета. То се, пре свега, односи на односе са земљама на постсовјетском простору. У овом документу, важност сарадње са земљама Заједнице независних држава (ЗНД) дефинисана је јасније и одређеније, са становишта спољнополитичких приоритета. Истиче се неопходност јачања Евроазијске уније, свестраних веза на постсовјетском простору, из чега се може извући закључак: из баланса руског приступа глобалним и регионалним проблемима издвајају се односи са најближим суседима.

Што се тиче односа са земљама Запада, посебно се истиче прагматичност – јачање економског потенцијала Русије.

Потребно је обратити пажњу на то да се односи са западним земљама, као и раније, котирају високо на лествици руских спољнополитичких приоритета, иако су активно вођени разговори у друштву о неопходности преорјентације руске дипломатије на азијски регион. Пре свега то су земље ЗНД, затим Запад и тек на крају - азијски вектор сарадње.

Сматрам да је на тон којим је написана ова концепција утицала теза да је свет препун претњи. У документу се посебно истиче да дефинисање и прогнозирање постојећих политичких ризика постаје изузетно компликовано, а понекад и готово немогуће. Притом, веома важни постају базични појмови, који се тичу сваке земље. На пример, појам „националног идентитета“.

Данашња глобална безбедност у великој мери зависи од утемељења овог појма, његове формулације и јасности. У документу је јасно истакнуто да је свет место међусобног деловања, а прецизније и место сукоба и конкуренције различитих националних идентитета. По мом мишљењу, у томе је разлика између нове концепције руске спољне политике и онога што је до сада спровођено.

Током дугог временског периода, руска дипломатија, односно руска власт, обраћала је посебну пажњу на прагматичност: што мање идеологије, а што више конкретних послова и интереса. Дакле, тренутно се одвија преосмишљавање концепције. Слажем се да је прагматичност битна, међутим, спољна политика се не може развијати без одређене вредносно-идејне основе.

У овој етапи, питање формирања конкретних принципа таквог идентитета остаје отворено.

Одређене су само његове контуре и скице.

Укључивање појма „меке силе“ се издаваја међу новим позицијама ове концепције, а она у ствари представља пројекцију сопственог идентитета на друге земље и остатак света. Тако велика пажња која се посвећује „мекој сили“ индиректно сведочи о томе да је Русија решена да формира свој идејно-морални „пртљаг“, са циљем да га предлаже као алтернативу на светској берзи вредности. Економија се притом не ставља у други план.

Руска дипломатија, како је изложено у концепцији, наставља да, као и раније, активно ради на унапређењу руских националних економских интереса. Ово постаје посебно актуелно, пошто је данас низак ризик од рата већих размера и могућност да до њега дође мала, заоштравају се други облици сукобљавања, нарочито борба за економски утицај.

Росијскаја газета. Сва права задржана.