Како заједно учити „обичну“ и „посебну“ децу?

Према новом закону „О образовању“ практично све руске школе треба да постану инклузивне. Извор: PhotoXPress.

Према новом закону „О образовању“ практично све руске школе треба да постану инклузивне. Извор: PhotoXPress.

У новом закону „О образовању“, који ускоро треба да буде усвојен у Русији, први пут ће се појавити поглавље о инклузивном образовању. Родитељи ће од сада моћи да захтевају да њихова деца са сметњама у развоју буду примљена у редовне школе. Међутим, осим закона, биће потребно променити и однос друштва према овој идеји.

Московска технолошка гимназија бр. 1540 већ више од 15 година прима децу са тешкоћама из аутистичног спектра. „У почетку смо децу примали из саосећања, желећи да помогнемо родитељима који своју децу нису хтели да пошаљу у специјалне школе, јер су схватили да је то пут ка инвалидности и све већој друштвеној изолацији“, рекла нам је директорка гимназије бр. 1540 Марина Мојсејева.  

Постепено је креиран читав систем рада са аутистичном децом. Данас у гимназију бр. 1540 долазе наставници из других школа како би из искуства својих колега учили о инклузивној настави.

Ако научимо како да у наставни процес укључимо децу са елементима аутизма, моћи ћемо да укључимо и друге категорије деце са сметњама у развоју.

Светлана Аљохина, директорка Института за проблеме инклузивног образовања

„Пре него што у школу примимо такво дете, битно је да обавимо разговор са његовом породицом. Важно нам је да проверимо да ли се међусобно добро разумемо, а родитељи су при томе најчешће спремни да искрено говоре о проблемима свог детета“, објашњава руководилац психолошке службе гимназије и координатор за инклузивно образовање Софија Розенбљум.

Исти разговори се воде и са родитељима остале деце, која у ову гимназију желе да се упишу због њеног технолошког усмерења и интензивнијег проучавања математике и информатике. Деци се такође објашњава да заједно са њима наставу похађају и неки њихови вршњаци којима је потребно више пажње и подршке.

„Занимљиво је да готово нико од родитеља 'обичне' деце своју децу због тога не пребацује у друге школе. Напротив, када их питамо шта је за њих најважније, одговарају да је то атмосфера у школи. Они једноставно схватају да ако се овде људи са таквом пажњом односе према 'другачијој деци', то значи да ни њихова деца неће доживети грубости и непријатности“, објашњава Марина Мојсејева. 

Ако школа није спремна да ради са таквом децом, стручњаци упозоравају да може доћи до „дивље“ инклузије. У том случају сви ће престати да уче.

Још пре 10 година у Русији није постојала дијагноза као што је „поремећај аутистичног спектра“. Због тога су ову децу упућивали у специјалне школе за децу која заостају у интелектуалном развоју, не схватајући да аутистична деца често имају натпросечне способности, али да због проблема у социјалном понашању не могу да их развијају.

У гимназији бр. 1540 ова деца се постепено навикавају на колектив. У почетку она похађају наставу у малим групама од 5-6 деце. Затим, када су спремни, прелазе у обична одељења. На часовима одговарају онако како им више одговара, често у писменој форми, а понекад и после часова. Свако од њих има свог „преводиоца“ за комуникацију са спољним светом, ментора који дете прати и у учионици и за време одмора.

Од детета са специфичностима у развоју не треба тражити да се такмичи са осталим ученицима. То ипак не значи да ће оно заостати у савладавању градива. „Наша 'посебна' деца често побеђују на школским такмичењима из физике и математике. По правилу су врло успешна у техничким дисциплинама“, наводи пример Марина Мојсејева.

Проблем је у томе што гимназија не може да прими сву децу, већ највише 5-6 деце са аутизмом годишње. Оних који су заинтересовани да се упишу много је више, али немају коме да се обрате. Све школе које су спремне да се баве оваквом децом усмерене су пре свега на основно образовање до 5. разреда. После тога постоји једино могућност ванредног образовања код куће, што значи да могу да забораве на социјализацију и укључивање у заједницу.

„Према научним подацима, број овакве деце у свету рапидно расте. У ствари, њих већ има у свим школама и сви се са њима муче. А сваке године ће их бити све више“, упозорава Софија Розенбљум.

Према новом закону „О образовању“ практично све руске школе треба да постану инклузивне. Данас је креирање таквих школа наложено од врха власти и често наилази на озбиљно противљење педагога који изјављују да не желе да раде са болесном децом. Родитељи ће убудуће моћи да захтевају да дете буде примљено у складу са законом. Међутим, ако школа није спремна да ради са таквом децом, стручњаци упозоравају да може доћи до „дивље“ инклузије. У том случају сви ће престати да уче.

Родитељи једноставно схватају да ако се овде људи са таквом пажњом односе према 'другачијој деци', то значи да ни њихова деца неће доживети грубости и непријатности.

Марина Мојсејева, директорка гимназије бр. 1540

Према речима директорке Института за проблеме инклузивног образовања Светлане Аљохине, у Русији за сада нема довољно стручњака који разумеју специфичности овог обољења. Једноставно не постоји школа за такав профил стручњака. А неприпремљени наставник можда неће разумети да провокативно и неприкладно понашање ученика није последица лошег васпитања, него је условљено специфичностима његове психе. Због тога се у гимназији бр. 1540 истовремено спроводи и образовање наставног кадра. Оно је организовано у облику специјализованих семинара, на којима наставници могу да науче како да успоставе однос са аутистичном децом. У случају да таква обука изостане, наставник ће у неком тренутку ући у конфликт са дететом. И у таквој ситуацији сви ће бити на губитку.

„Међутим, ако научимо како да у наставни процес укључимо децу са елементима аутизма, моћи ћемо да укључимо и друге категорије деце са сметњама у развоју“, уверена је Светлана Аљохина.

Аутистичну децу су раније упућивали у специјалне школе за децу која заостају у интелектуалном развоју, не схватајући да аутистична деца често имају натпросечне способности, али да због проблема у социјалном понашању не могу да их развијају.

Поред тога, директорка гимназије Марина Мојсејева често по позиву држи предавања наставницима који раде са децом имиграната. Њих такође има све више и то су на свој начин посебна деца. Како поступати са њима: да ли их треба изоловати у „гето“ или их у малим групама укључивати у обична одељења? Наравно да ће се у другом случају они много боље социјално прилагодити.  

„Често нас питају зашто су нам потребне те тешкоће са аутистичном децом“, каже Марина Мојсејева. Једноставно, када се школа озбиљно бави социјалним укључивањем, на неком другом пољу мора нешто да изгуби. Такве школе никада не доспевају на листу „300 најбољих“ у Москви. А још увек није пронађен начин да се њихов допринос друштвеном животу адекватно вреднује.

Међутим, ради се о томе да друштво ипак неће моћи да се затвори и изолује од свих „посебних“ људи, којих има све више. Оно ће морати да их укључи у систем. И неко треба да започне тај посао. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.