Кијев може „у Европу“ само без Русије

После разговора са председником Европске комисије Жозеом Мануелом Барозом, украјинском председнику није остало ништа друго него да још једном потврди да „европски избор Украјине нема алтернативу“. Извор: EPA.

После разговора са председником Европске комисије Жозеом Мануелом Барозом, украјинском председнику није остало ништа друго него да још једном потврди да „европски избор Украјине нема алтернативу“. Извор: EPA.

На недавном самиту у Бриселу Украјини је јасно стављено до знања да је најважнији услов за евроинтеграције одсуство било каквих интеграција са Русијом, чак и оних које су очигледно економски исплативе.

Нови, 16. по реду самит Украјина-ЕУ у Бриселу можда је за Кијев био последња шанса за договор о потписивању споразума о асоцијацији и свеобухватној зони слободне трговине са Европском унијом. Европски функционери су поставили Украјини услов који она мора да испуни ако жели да потпише споразум са Европом, а то је да се фактички одрекне било каквих облика интеграције на постсовјетском простору (другим речима - са Русијом).

Међутим, чак и ако Украјина испуни тај услов, европске бирократе не журе да дају званичном Кијеву стопостотне гаранције да ће споразум о асоцијацији бити реализован. Конкретан резултат самита је потписивање низа докумената трећестепене важности, на пример о почетку неформалног дијалога између Министарства економије Украјине и дирекције Европске комисије за трговину. Много је важнији био двочасовни разговор иза затворених врата између председника Украјине Виктора Јануковича и руководства Европске уније, после којег се украјински председник појавио на завршној конференцији за новинаре прилично нерасположен. „Треба јасно ставити до знања да се не може истовремено бити члан Царинске уније [Русије, Белорусије и Казахстана] и имати зону свеобухватне слободне трговине са Европском унијом. То није могуће“, отворено је рекао председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо док је пред новинарима стајао поред Јануковича. Украјинском председнику није остало ништа друго, него да још једном потврди да „европски избор Украјине нема алтернативу“.

„Главно достигнуће самита је у томе што је он уопште одржан. Чињеница да се дијалог наставља крајње је важна за украјинске власти. Штавише, говорећи о асоцијацији, европски политичари овога пута у вези са тим нису помињали имена Тимошенко и Луценка, бар не јавно. Европа показује своју заинтересованост за Украјину, труди се да не заплаши Јануковича и чак му наговештава да не тражи испуњавање свих својих захтева. Једини заиста важан и фундаменталан услов је да Украјина не прави никакве, ни најмање кораке према истоку“, тако је за „РГ“ укратко резимирао резултате самита Михаил Погребински, директор Кијевског центра за политичка истраживања и конфликтологију.

У украјинској колективној свести и украјинским медијима током година је заиста створен мит о предивној Европи, а идеја Царинског савеза и поред своје очигледне економске исплативости засада не може да уздрма тај мит.

Индикативно је да украјинске власти чак и не покушавају да противрече Европској унији. Напротив, Врховна Рада је три недеље била под блокадом опозиције, а онда је изненада „прорадила“ уочи самита, али само да би усвојила декларацију „О реализацији евроинтеграционих тежњи Украјине и склапању Споразума о асоцијацији између Украјине и Европске уније“. Тај документ никога ни на шта не обавезује, али свакако представља важан оријентир у украјинској политици – за њега је гласало 315 посланика (укључујући и фракцију Партије региона), што је више од квалификоване већине довољне за измену Устава. Уједно је украјинском парламенту поднет на разматрање закон о забрани рекламирања Царинске уније [Русије, Белорусије и Казахстана], чији је аутор један од ратоборнијих представника опозиције.

Једини заиста важан и фундаменталан услов је да Украјина не прави никакве, ни најмање кораке према истоку.

Михаил Погребински, политиколог из Кијева

„Понашање украјинских власти и Јануковича нимало не чуди. Власт у Украјини се и сада, као и за време Кучме, колеба између два центра и окреће се оној страни која шири руке и даје обећања. Не може се рећи да се Украјина удаљила од Царинске уније, јер јој се уопште није ни приближавала. У украјинској колективној свести и украјинским медијима током година је заиста створен мит о предивној Европи, а идеја Царинског савеза и поред своје очигледне економске исплативости засада не може да уздрма тај мит.

Украјинском парламенту је поднет на разматрање закон о забрани рекламирања Царинске уније [Русије, Белорусије и Казахстана].

Осим тога, Јанукович сада има друге циљеве. Он ће окренути земљу на ону страну која му гарантује победу на председничким изборима 2015. Та страна ће му помоћи или новцем, или важним симболичним гестовима попут овог споразума о асоцијацији, за који ће му опозициони бирачи заиста много тога опростити“, објаснио је за „РГ“ природу данашњих европских тежњи Кијева Владимир Фесенко, руководилац Центра за примењена политичка истраживања „Пента“. Додуше, по речима политиколога, асоцијација са ЕУ још увек није решена ствар, јер позиција Европе у великој мери зависи од унутрашње политике Украјине, „где Јулија Тимошенко увек прети неким изненађењима“.

Било како било, Кијев и Брисел су се договорили да се у мају помоћу мониторинга провери како Украјина испуњава захтеве Европске уније, а тих захтева има укупно дванаест, укључујући и оне политичке. Планирано је да сам споразум о асоцијацији између Украјине и ЕУ буде потписан у новембру у Вилњусу.

Росијскаја газета. Сва права задржана.