Сваки пети грађанин Русије (према подацима од 1. јануара 2012. то је 32,4 милиона људи) испуњава старосни услов за одлазак у пензију. Извор: ИТАР-ТАСС.
Многе руске баке воле да, по старом обичају, „распредају приче“ на клупи испред зграде и чувају унучиће. Међутим, све је више оних које одлучују да активно проведу своје пензионерске дане. Почињу да се баве спортом или да се интересују за савремене технологије. Оне желе да буду од користи не само својој породици, већ и друштву у целини. Овакав тренд се одражава и на бизнис, па се нуди све више производа и услуга за старије особе.
Када Олгу Кузњецову видите у плесном студију у елегантној хаљини и на штиклама, никако је не бисте назвали „старијом женом“, а реч „бака“ вам ни на памет не би пала. Њој је 55 година, однедавно је у пензији и коначно може да оствари свој дугогодишњи сан и посвети се - аргентинском тангу.
Не смета јој што је најстарија у групи. После часова плеса Олга се налази са пријатељицама, а за месец дана креће са њима на путовање по Европи. „Одгајила сам дете, радила сам три посла, а сада желим да се посветим себи“, каже она.
Овакви примери се данас срећу све чешће. Распрострањено је мишљење да жене након одласка у пензију постају типичне баке умотане у мараме и топле капуте, које стално седе на клупи испред зграде и познају све станаре. Према стереотипу, баке чувају унучиће, раде у башти и киселе купус.
Међутим, данашње шездесетогодишњакиње у Русији много су другачије од претходних генерација у тим годинама.
„Моја мама има 62 године али се не осећа као бака, каже Јулија Бушујева, извршни директор The New Kremlin Fund (Arbat Capital). „Отишла је у пензију пре пар година и тек тада је почела да вози ауто, а сада размишља о курсевима фотографије и енглеског језика.“
„Моја бака скида цртеже и кројеве са Интернета, компјутерски их обрађује, а затим шије по тим моделима“, прича студенткиња Јулија Ведењина. „Ако баки нешто није јасно, потражи објашњења користећи Skype.“
Тренд активног живота у пензији није присутан само у Москви и Санкт Петербургу. Рецимо, Гертруда Панкрушина из Новосибирска је радила као лекар анестезиолог, а са 70 година је почела да похађа курсеве компјутера.
„Није ми било лако али сам ипак успела све да савладам“, каже она смејући се. „Сада могу да причам са унуцима преко Skype-а, да пишем електронска писма и да на Интернету проналазим нове кулинарске рецепте.“
Старији људи у последње време имају све више могућности да се посвете ономе што воле. На пример, у московском Сверуском изложбеном центру (ВДНХ) недавно је отворена плесна школа за пензионере. У центру за социјални рад „Митино“, у истоименом делу Москве, почело је са радом аматерско луткарско позориште. У оквиру пројекта „Како живети срећно у трећем добу“, који је покренуо оснивач листа „Комерсант“ Владимир Јаковљев, одржавају се семинари о томе како живети, како се хранити и чиме се бавити без обзира на године и друштвене стереотипе.
Курсева за старије особе има и ван престонице. Извор корисних информација за пензионере у читавој Русији постао је сајт baba-deda.ru, који је покренула Анастасија Лазибна. На порталу се нуде стотине курсева и туристичких путовања са попустом.
„Старији људи постепено почињу да се другачије односе према себи. Они користе Интернет, баве се спортом и труде се да квалитетно проведу слободно време“, рекла је Лазибна за RBTH. „Према статистици, жене посећују наш сајт много чешће него мушкарци. Жене су и у познијим годинама младе духом. Када деца одрасту и улога мајке оде у други план, многе од њих тек тада почињу да живе за себе.“
Марина Јалишева је 2007. у Санкт Петербургу отворила универзитет за људе у познијим годинама и назвала га „Сребрно доба“. Од око 300 студената, колико је до сада завршило универзитет, скоро 95% су жене.
„Не желе сви пензионери да поново раде после ове школе, али би свако од њих желео да буде користан и да другима пренесе своје искуство и знање“, каже Јалишева. По њеним речима, волонтерство је добро решење за овакве „свршене студенте“.
„На тржишту је све више производа и услуга за људе у позним годинама. Нико не може боље и ефикасније радити са старијим особама од њихових вршњака“, додаје Лазибна. По њеним речима, у Русији су овакав начин рада прве прихватиле познате козметичке куће и осигуравајућа друштва у којима услуге за старије потрошаче промовишу управо људи њихових година.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу