„Од америчког млека женама расту бркови“

Николај Власов: „Американци не попуштају, а при томе производе без рактопамина настављају да извозе у Европску унију. Ми од њих очекујемо да исте производе извозе и у Русију.“ Фотографија: Сергеј Михејев.

Николај Власов: „Американци не попуштају, а при томе производе без рактопамина настављају да извозе у Европску унију. Ми од њих очекујемо да исте производе извозе и у Русију.“ Фотографија: Сергеј Михејев.

Заменик директора Федералне ветеринарске и фитосанитарне инспекције Николај Власов говори о опасности од увозних прехрамбених производа, могућности увоза бивољег меса из Индије и наговештајима ширења птичјег грипа у Азији.

Зашто на руско тржиште доспевају штетни производи?

Николај Власов: Нажалост, код нас не постоје многи важни елементи поузданог система провере безбедности производа. Као прво, не постоји механизам идентификације и праћења сировина и производа који се користе у исхрани. Као друго, не постоји јединствени надзорни орган. Наиме, код нас, и можда још једино у Немачкој, истовремено функционише веома много независних ветеринарских служби. У Русији их има око стотину и ситуација је ван сваке контроле. Као треће, код нас не постоји регистрација тржишних актера. У Америци, на пример, да бисте се регистровали на тржишту, треба да попуните онлајн формулар и у њему наведете све власнике бизниса. За сваког од њих треба показати да раније није долазио у сукоб са ветеринарским законодавством. Ако то не може да буде утврђено за сваког власника појединачно, фирма неће бити регистрована. А код нас функционише, на пример, неко предузеће „Различак”, а да при томе нико не зна ко стоји иза њега. Направи ли „Различак” озбиљан прекршај, фирму ће затворити, а уместо ње ће одмах бити отворено предузеће „Љутић” са идентичном власничком структуром. 

Како напредују преговори са САД о обнављању испорука меса без стимулатора раста рактопамина?

Н. В.: Преговори се не мичу с мртве тачке. Американци не попуштају, а при томе производе без рактопамина настављају да извозе у Европску унију. Ми од њих очекујемо да исте производе извозе и у Русију. Биолошке технологије се убрзано развијају, али то не значи да их треба користити на штету потрошача. У Америци се кравама музарама даје хормон раста соматотропин. Он делује тако да краве производе 20% више млека. А код жена се од ових хормона развијају мушке полне карактеристике и почињу да им расту бркови.

Када су у питању страни произвођачи прехрамбених производа, можете ли да наведете земље које највише крше руске законе?

Н. В.: Не постоји земља која би у свим областима била веома добар или веома лош произвођач и извозник. Вијетнам је, на пример, добар произвођач када је у питању риболов, али је, када су у питању топлокрвне животиње, толико лош да ту врсту производа из Вијетнама уопште не треба увозити.

Постоје земље које се традиционално налазе на „црној листи” Федералне инспекције, као што је, на пример, Индија. Да ли у овој земљи ипак долази до побољшања ситуације?

Н. В.: Индија би Русији могла да испоручује бивоље месо. То је производ који може да замени говедину. Међутим, за сада је то ризично, јер биволи често пасу на ђубриштима. Овај индијски бизнис је у развојној фази и појављују се газдинства у којима се води рачуна о безбедности производа.

наше колеге из Југоисточне Азије су се правиле као да се ништа не дешава и сада тамо долази до новог таласа ширења птичјег грипа. Хоће ли нас тај проблем ове године заобићи, не бих могао да одговорим.

Како се развија ситуација у вези са ширењем афричке свињске куге, која би могла да угрози сточарство у Русији?

Н. В.: Ситуација је још увек неизвесна. Последњи случај заразе догодио се прошлог викенда у Тулској Области. За сада нема озбиљнијих проблема. Међутим, ситуација може постати исто тако озбиљна као што је била прошле године. Неопходно је да се усвоји државни програм искорењивања афричке куге.

Може ли се очекивати да ће бити пронађен лек против афричке куге?

Н. В.: За сада не постоји универзални лек против ове болести, нити га је могуће произвести користећи постојеће технологије. Болест се применом медикамената може из акутне фазе превести у хронично обољење. На тај начин се ситуација само погоршава. Или се животиња може вакцинисати. У том случају она неће оболети, али ће постати носилац обољења. Зато ни вакцинација није решење. То значи да у теорији постоје извесне мере, али оне нису ефикасне у пракси. Знамо да је могуће постићи имуност на афричку кугу, али још увек нисмо у стању то да остваримо у пракси.

Добро је што је барем птичји грип савладан.

Н. В.: Бојим се да то није сасвим тачно. Претпоставили смо да ће тема птичјег грипа до 2012. сићи с дневног реда. И све је указивало да ће тако и бити. Али, нажалост, наше колеге из Југоисточне Азије су се правиле као да се ништа не дешава и сада тамо долази до новог таласа ширења птичјег грипа. Хоће ли нас тај проблем ове године заобићи, не бих могао да одговорим. Међутим, сигурно је да се ситуација из 2005. неће поновити, јер су наши одгајивачи живине спремни да избегну опасност. Може доћи до извесних непријатности, али очекујем да ће у питању бити само неколико појединачних жаришта заразе. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.