Куда иде Корејско полуострво?

Лидер Северне Кореје Ким Џонг Ун са армијским званичницима у војној бази на острвцету Му, најјужнијој тачки југозападног сектора границе са Јужном Корејом. Извор: AP.

Лидер Северне Кореје Ким Џонг Ун са армијским званичницима у војној бази на острвцету Му, најјужнијој тачки југозападног сектора границе са Јужном Корејом. Извор: AP.

Нуклеарне пробе које је Северна Кореја извршила веома близу границе са Русијом су, по мишљењу стручњака, ставиле крст на режим неширења нуклеарног оружја. Пјонгјанг је, макар и само формално, дао себи исти статус који има Вашингтон, и он се неће добровољно одрећи свога достигнућа.

Савет безбедности УН једногласно је осудио севернокорејске ракетне и нуклеарне пробе и тиме појачао међународну изолацију Пјонгјанга. Ипак, засада нико не износи предлоге који би реално омогућили расплитање севрнокорејског чвора.

Савет безбедности УН је 7. марта увео нове санкције према Демократској Народној Републици Кореји (ДНРК). Између осталог, земљама УН је наложено да не дозвољавају прелетање преко своје територије авионима за које се претпоставља да носе забрањени терет.

Поред тога, сви севернокорејски бродови који плове кроз територијалне воде земаља УН и за које се претпоставља да носе забрањени терет морају бити претресени, а у случају одбијања претреса мора им бити забрањен улазак у луку.

Телефонских позива из Вашингтона засада неће бити. Уместо тога ће бити, тачније већ су почели свеобухватни маневри оружаних снага САД и Јужне Кореје.

Документ обавезује чланице УН да не дозвољавају банкарске трансакције, као ни преношење великих сума готовине у Северну Кореју. Забрањује се стварање мешовитих финансијских компанија и отварање представништава севернокорејских банака.

Такође, предвиђа се забрана извоза у Северну Кореју накита, драгог и полудрагог камења, јахти, луксузних и спортских аутомобила, што помало делује као ругање севернокорејској елити, која од међународне заједнице непрекидно тражи хуманитарну помоћ за становништво своје земље.

„После усвајања ове резолуције ДНРК ће постати мета једног од најстрожих пакета санкција које је донела УН. Ове санкције су изузетно свеобухватне“, изјавила је амбасадорка САД у УН Сузан Рајс.

Па ипак, те санкције не решавају проблем севернокорејског атома.

Наиме, Северна Кореја је 12. фебруара извела подземну нуклеарну пробу и експерти претпостављају да овога пута, за разлику од две претходне пробе, није коришћен само експлозив, него нуклеарна бојева глава која се може монтирати на балистичке ракете. Корејци одавно имају ракете, а у јануару су успешно лансирали у орбиту вештачки сателит. ДНРК је, очигледно, овладала и технологијом интерконтиненталних балистичких ракета.

Пјонгјанг је сасвим јасно ставио до знања да неће разматрати денуклеаризацију, да је Северна Кореја земља са нуклеарним наоружањем и да ће таква остати све до потпуне денуклеаризације у целом свету.

Георгиј Толораја, директор корејских програма Института за економију РАН

Тако је стављен још један крст на режим неширења нуклеарног оружја и ракетних технологија, а управо тај режим је био темељ спољне политике САД. Пјонгјанг је, макар и само формално, дао себи исти статус који има Вашингтон, и он се неће добровољно одрећи свога достигнућа.

Апели УН да се поштује Споразум о неширењу нуклеарног оружја и да се обнове такозвани „шестострани преговори“ о денуклеаризацији Корејског полуострва у Савету безбедности су постали већ уобичајена мантра, а за Северну Кореју су то само празне речи.

Северна Кореја, као што се види из саопштења њеног Министарства спољних послова, објављеног крајем јануара, после лансирања сателита, категорички одбија да води преговоре о свом нуклеарном програму. Ти преговори су са променљивим успехом вођени током протеклих 10 година, али су 2009. замрзнути. Сада је „денуклеаризација Корејског полуострва немогућа“, тврди севернокорејски спољнополитички ресор.

„Пјонгјанг је сасвим јасно ставио до знања да неће разматрати денуклеаризацију, да је Северна Кореја земља са нуклеарним наоружањем и да ће таква остати све до потпуне денуклеаризације у целом свету, што се у ближој будућности не очекује. То је реалност од које треба полазити“, сматра Георгиј Толораја, директор корејских програма Института за економију Руске академије наука.

Северна Кореја је 12. фебруара извела подземну нуклеарну пробу и експерти претпостављају да овога пута, за разлику од две претходне пробе, није коришћен само експлозив, него нуклеарна бојева глава која се може монтирати на балистичке ракете.

То, међутим, не значи да ДНРК не жели да води преговоре. Жели. Али само са САД, од којих захтева званичне гаранције безбедности Северне Кореје. Не заборавимо да Корејски рат, у коме су САД ратовале против ДНРК, формално није окончан, и ево већ 60 година је на снази само споразум о прекиду ватре.

Управо на ту околност је алудирало севернокорејско руководство када је преко америчког кошаркаша Дениса Родмана, за време његовог гостовања у Пјонгјангу, поново предложило почетак директних преговора. „Мислим да он не срља у рат са САД. Он од Обаме хоће само један телефонски разговор“, изјавио је познати кошаркаш NBA пошто се упознао са младим севернокорејским лидером.

Бела кућа је уздржано реаговала на ту идеју. Портпарол Беле куће Џеј Карни је изјавио да „САД имају директне канале за везу са ДНКР. Ми желимо да позовемо лидере Северне Кореје да послушају Обаму и испуне своје међународне обавезе“.

Телефонских позива засада неће бити. Уместо тога ће бити, тачније већ су почели свеобухватни маневри оружаних снага САД и Јужне Кореје.

Стављен је још један крст на режим неширења нуклеарног оружја и ракетних технологија, а управо тај режим је био темељ спољне политике САД. Пјонгјанг је, макар и само формално, дао себи исти статус који има Вашингтон, и он се неће добровољно одрећи свога достигнућа.

Са Севера је брзо уследио одговор. Северна Кореја је изјавила да задржава право да у случају потребе изврши превентивни нуклеарни удар. Поред тога, „ДНКР поништава све споразуме о ненападању који су постигнути између Севера и Југа. ДНКР такође затвара канале за везу између Севера и Југа на граничном пункту Панмунџом“, наводи се у саопштењу Комитета ДНКР за мирно уједињење отаџбине. Централна информативна агенција Кореје прецизира да се поништавају „сви споразуми о ненападању“, поништава се и „заједничка изјава [учесника шестостраних преговора о нуклеарном проблему Кореје] о денуклеаризацији Корејског полуострва, која сада представља обично парче хартије“, а такође се „прекида линија директне везе између Севера и Југа у Панмунџому“.

Делује да је ситуација врло озбиљна, али пре ће бити да је то само припрема за разраду новог преговарачког механизма, мада се у ту сврху користе прилично рискантне методе.

Александар Воронцов, шеф Одељења за Кореју и Монголију на Институту за оријенталистику Руске академије наука, скреће пажњу на нагли раст напетости на Корејском полуострву: „Било би сувише кратковидо занемаривати тако алармантну ситуацију. Уједно, није добро ни превише паничити и буквално схватати све изјаве и претње. Тачно је да сада стране размењују оштре изјаве и користе ратоборну реторику. Али засада је то још увек само реторика. Мада, иза свих тих демарша свакако се крију и озбиљни мотиви који имају тенденцију даљег заоштравања.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.