Русија, Индија, Кина и светски поредак

Независна агенција Euromonitor International, позната по стратешком истраживању потрошачких тржишта, пре извесног времена објавила је извештај у коме се наводи да ће до 2020. Русија, Индија и Кина ући у првих 5 највећих светских економија (Русија тренутно заузима шесто место на тој скали).

Интензиван привредни раст у овим земљама, иако се остварује уз извесне потешкоће, утицаће на светски поредак. У глобализованом свету после Хладног рата, где економска моћ има превагу над војном снагом и политичким ставовима, развојни пример троугла Русија-Индија-Кина имаће дугорочне импликације на цео свет. Према поменутом извештају, „до 2020, три [Русија, Индија и Кина] од пет највећих светских привреда биће земље у развоју, са учешћем од 30,4% у глобалном БДП, узимајући у обзир паритет куповне моћи (ПКМ)“.

БРИКС за нову архитектуру светске економије
Русија и земље БРИКС-а желе да поправе стање светске економске архитектуре. Русија ће током председавања Г-20 предложити мере за повећавање инвестиција и нове моделе решавање проблема презадужених земаља.

Извештај садржи податак да је Индија по ПКМ надмашила Јапан још 2011. Док у случају Индије привредни раст подстичу раст потрошачког тржишта и инфраструктурна улагања, али и успон средње класе, у Русији економски развој (за сада) генеришу њени енергетски ресурси. У извештају стоји и да ће Кина до 2020. бити највећа светска привреда са 19% учешћа у глобалном БДП. Руска привреда ће привреду Немачке превазићи до 2016. године. Касније ће Кина, према истом извештају, морати да се суочи са повећаним трошковима рада, проблемима загађења животне средине, могућим „ефектом мехура“ на тржишту некретнина, као и убрзаним „старењем популације“. На сличан начин, и привредни раст Индије и Русије суочиће се са нуспојавама које ће ове две земље морати да савладају. Али, сасвим је природно да интензиван економски развој има последице са којима се треба ухватити у коштац. Међутим, то није нешто о чему треба бринути у непосредној будућности.

Оно што треба поново нагласити јесте да ће ове три земље бити међу првих пет најјачих светских економија, док ће преостала два места заузети САД и Јапан. У извештају се даље наводи: „Суперсиле међу привредама у развоју, посебно земље БРИКС-а, преузимају позиције развијених економија. Овај процес је додатно убрзан глобалном економском кризом 2008-2009“. Извештај предвиђа и да ће „ове промене утицати на глобалну политику, пословна окружења и проток инвестиција“, док ће „пораст значаја потрошачких тржишта у земљама у развоју расти у складу са ширењем средње класе“.

Претварање економске у политичку моћ

С обзиром на убрзани привредни раст у поменуте три земље, оне треба да координирају своје позиције и да разреше несугласице како би преузеле значајнију улогу на међународној сцени. Русија и Индија су закључиле споразум о стратешком партнерству, али то партнерство није чврсто у области економије. Ово је председник Индије истакао током посете делегацијe руских посланика Њу Делхију. Индијски председник изјавио је и да Русија и Индија раде на уходавању политичких механизама како би удвостручиле обим трговинске размене на 20 милијарди долара до 2020. године.

Такође, потребно је изменити карактер билатералних економских односа, јер су они до сада остваривани претежно у војном домену, а потребно их је развити и у другим областима. Преувеличана је тврдња да су међусобни економски односи двеју земаља искључиво засновани на трговини оружјем. Сарадња се мора проширити и на друге секторе попут енергетике, инфраструктуре и робе широке потрошње. У том контексту, најава да ће Русија и Индија сарађивати у лансирању индијске орбиталне станице Чандрајан-2 ради заједничког проучавања Месеца представља одличан пример из палете различитих могућности.

Такође, посебну пажњу треба посветити и везама међу народима. У односима Индије и Кине постоји супротан проблем. Иако ове две земље имају развијене трговинске односе, политичке и културне релације нису на одговарајућем нивоу, што треба исправити.

Кинески зид више није потребан
Руска Федерација и Кина су два значајна суверена центра, а таквих центара је данас у свету мало. Руско-кинески односи данас су бољи него икада, а најављено руско окретање Азији огромним делом заправо значи окретање Кини.

Три велике економије у снажном замаху имају потенцијал да утичу на доношење одлука на глобалном нивоу. Овде се поставља питање: у којој мери њихови лидери виде ову ситуацију као повољну и колико три земље међусобно координишу своје потезе? Има неких позитивних назнака у том смислу. Потврду за то представља недавни сусрет лидера три државе у Москви. Тада се разговарало о проблему Авганистана и изражен је заједнички став да та земља не треба да потоне у хаос и екстремизам. Све три земље имају значајне интересе у Авганистану и забринуте су да не дође до ширења екстремизма ван његових граница. Ситуација је тамо веома неизвесна, пошто нема назнака да ће земља очувати стабилност када Међународне снаге за безбедносну помоћ, које предводи НАТО, напусте њену територију. Подршка коју уживају Талибани и подривање режима председника Карзаија изазива страх од повратка талибанског режима, што ни једној од три земље не одговара. Не само што им је стало до мира и стабилности Авганистана, већ и до економског развоја те државе. Авганистан се налази у суседству Пакистана, Кине и Централне Азије - областима које се налазе у интересној сфери и Русије и Индије, и то додатно појачава важност мира и економског развоја свих ових земаља.

Индија, Русија и Кина део су многобројних форума, попут троугла Русија-Индија-Кина (RIC), групе БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужноафричка Република) и групе Г-20. Ове три земље могу оформити језгро за настанак већих групација и утицати на правац развоја међународне политике. Како би се то остварило, морају изградити заједнички оквир путем дијалога и размене мишљења. Трипартитни састанак у Москви, чија је тема била ситуација у Авганистану, представља позитиван корак у том смеру. Ове земље могу одиграти одлучујућу улогу и у реформисању међународних институција попут Уједињених нација или Међународног монетарног фонда – али и у решавању проблема значајних на светском нивоу, као што су религијски екстремизам и тероризам, транснационални криминал и трговина дрогом и међународни сукоби – тако што ће умањити међусобне разлике и повећати међусобно разумевање.

Др Дебидата Ауробинда Махапатра је политички аналитичар из Индије. Области његовoг интересовања су односи Индије и Русије, сукоби и мировна решења, као и стратешки аспекти евроазијске политике.

Росијскаја газета. Сва права задржана.