Русија и Латинска Америка су „природни савезници“

Латиноамерички правац је важан самостални вектор руске спољне политике. Само у протекле две године одржано је 10 самита и преко 30 сусрета на високом нивоу. На фотографији: заставе Русије и Кубе. Извор: Reuters.

Латиноамерички правац је важан самостални вектор руске спољне политике. Само у протекле две године одржано је 10 самита и преко 30 сусрета на високом нивоу. На фотографији: заставе Русије и Кубе. Извор: Reuters.

Москва сматра да су земље Латинске Америке и Карипског басена (ЛАКБ) „један од стубова полицентричног уређења света“ за које се залаже Русија. Протеклих година су односи између Русије и земаља ЛАКБ-a постали знатно динамичнији.

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров примио је прошле недеље шефове дипломатских представништава земаља Латинске Америке и Карипског басена (ЛАКБ), акредитоване у Москви. За време сусрета су детаљно размењена мишљења о актуелним међународним питањима, као и питања унапређења руско-латиноамеричког политичког дијалога и економске сарадње.

Како је истакао Сергеј Лавров, за Русију је ЛАКБ важан центар развоја светске економије и један од стубова полицентричног уређења света за које се наша земља активно залаже.

Протеклих година су односи између Русије и земаља ЛАКБ-a постали знатно динамичнији. Са пет земаља овог региона (Аргентина, Бразил, Венецуела, Колумбија и Еквадор) односи су подигнути на ниво стратешког партнерства. Русија остварује плодну сарадњу са ЛАКБ-ом у решавању међународних питања у оквиру УН и на другим форумима: са Бразилом у оквиру БРИКС-а, са Аргентином, Бразилом и Мексиком у Г-20, и са Мексиком, Перуом и Чилеом у Организацији азијско-тихоокеанске економске сарадње. Сусрет у Министарству спољних послова одржан је дан пре смрти председника Уга Чавеса. Из тог разлога, како је објаснио извор RBTH у руском спољнополитичком ресору, нису била посебно размотрена питања будуће сарадње са Венецуелом.

Активирање односа са земљама Латинске Америке и Карипског басена потпуно се уклапа у нову конфигурацију међународних односа савременог вишеполарног света. Како је истакао Сергеј Лавров, за Русију је ЛАКБ важан центар развоја светске економије и један од стубова полицентричног уређења света за које се наша земља активно залаже. „Русија и државе Латинске Америке су природни савезници у погледу свеобухватног развоја тих тенденција“, додао је он.

Са пет земаља Латинске Америке (Аргентина, Бразил, Венецуела, Колумбија и Еквадор) односи су подигнути на ниво стратешког партнерства.

У том контексту, по Лавровљевим речима, Москва наставља одлучно да се залаже за што скорије укидање економске блокаде Кубе коју су увеле САД, а коју Русија сматра рудиментом Хладног рата. Непромењена је доследна позиција Русије о потреби обнављања директних преговора између Аргентине и Велике Британије са циљем што скоријег мирног регулисања спора о суверенитету над Малвинским (Фокландским) острвима.

Латиноамерички правац је важан самостални вектор руске спољне политике. Само у протекле две године одржано је 10 самита и преко 30 сусрета на високом нивоу.

Расте узајамно интересовање за продубљивање сарадње између Русије и заједница које у региону настају услед интеграционих процеса. Све су чвршће везе са Заједницом латиноамеричких и карипских држава (CELAC), а наставља се активна политичка сарадња и са Јужноамеричком трговинском групом (MERCOSUR). Како је саопштио извор RBTH у Министарству спољних послова РФ, већ у септембру може бити потписан Меморандум о сарадњи између Царинске уније и MERCOSUR-а који ће бити снажан подстицај за јачање веза између земаља двају региона.

Један од најважнијих задатака у овом тренутку је успостављање система трговинско-економских односа који ће оснажити политички дијалог Русије и латиноамеричких земаља. И поред светске финансијске кризе, обим робне размене између Русије и ЛАКБ-а одржава се на 16,2 милијарди долара, што је рекордно висок ниво за протеклих неколико година. Постепено расте и инвестициона сарадња, пре свега у сфери енергетике, металургије и транспорта. Ради се на заједничким пројектима у високотехнолошким сегментима као што су нуклеарна енергетика, космос и телекомуникације.

По речима доајена латиноамеричког дипломатског кора у Москви, изванредног и опуномоћеног амбасадора Доминиканске Републике Хорхеа Луиса Переса Алварадоа, на међувладином нивоу је уложен огроман труд, захваљујући коме су у овом тренутку на снази споразуми о безвизном режиму са 11 земаља ЛАКБ-а. То отвара широки канал за размену у разним културним и друштвеним сегментима, као и у сфери туризма. Само током прошле године је 180 хиљада грађана Русије посетило Доминиканску Републику, 87 хиљада је посетило Кубу, а Мексико преко 50 хиљада.

Истина, по мишљењу овог дипломате, културна и студентска размена сада није тако интензивна као у време СССР-а. 

Учесници сусрета су изразили уврење да традиционална симпатија и блискост која одавно повезује наше народе представља чврст темељ за јачање будуће сарадње између Русије и земаља Латинске Америке и Карипског басена.

Росијскаја газета. Сва права задржана.