Симпатије РПЦ према новоизабраном папи

Као надбискуп у Буенос Ајресу, Хорхе Марио Бергољо је имао обичај да редовно присуствује православном богослужењу на Бадње вече. Извор: AFP.

Као надбискуп у Буенос Ајресу, Хорхе Марио Бергољо је имао обичај да редовно присуствује православном богослужењу на Бадње вече. Извор: AFP.

О новом папи Фрањи је речено да „воли Достојевског“, да ће вероватно „бити врло близак савременој руској духовности“ и да су му „блиски православни ставови по питањима везаним за брак, абортус и еутаназију“.

У Московској патријаршији су веома позитивно прихватили вест да је кардинал Хорхе Марио Бергољо изабран на папски престо. У Руској православној цркви (РПЦ) не искључују могућност да ће током мандата новог римског понтифекса административни спорови између двеју цркава бити разрешени. Представници Римокатоличке цркве у Русији се чак надају да ће папа Фрања „бити врло близак савременој руској духовности“.

„Нови поглавар Римокатоличке цркве је врло ауторитативан бискуп“, прокоментарисао је јуче његов избор председник Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије митрополит волоколамски Иларион, и додао: „Занимљиво је, али не и случајно, да је ово први папа који је одабрао име Фрања – свакако у част Фрање Асишког кога изузетно поштују у Римокатоличкој цркви и кога доживљавају као узор јеванђелског сиромаштва, покорности и служења сиромашнима.“

Папи Фрањи су блиски православни ставови по питањима везаним за друштвени морал (брак, абортус, еутаназију).

Игор Баранов, руско издање „Католичке енциклопедије“

Према речима митрополита, служење сиромашнима и унесрећенима је данас приоритет за све хришћанске цркве и РПЦ посвећује томе посебну пажњу.

„Ми ту видимо плодно поље за сарадњу са Римокатоличком црквом“, истакао је митрополит и рекао: „Надам се да ће се уз новог папу развијати и наши односи и сарадња.“

„Надамо се да ће папа Фрања дати још већи подстицај развоју односа између наше две цркве, који су обновљени у време његовог претходника“, истакао је руководилац Секретаријата за међухришћанске односе Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије протојереј Димитриј Сизоњенко, и затим додао: „Новоизабрани папа је једном рекао да воли Достојевског – надамо се да исто тако цени и духовне традиције руског православља.“

Они који га лично познају кажу да је отопљење у међуцрквеним односима сасвим могуће.

Надамо се да ће папа Фрања дати још већи подстицај развоју односа између наше две цркве, који су обновљени у време његовог претходника.

протојереј Димитриј Сизоњенко, Одељење за спољне црквене односе Московске патријаршије

„Као надбискуп у Буенос Ајресу, Хорхе Марио Бергољо је имао обичај да редовно присуствује православном богослужењу на Бадње вече“, рекао је каракаски и јужноамерички епископ Јован, чије се седиште епархије налази у Буенос Ајресу. По његовом мишљењу, то само сведочи о томе да „нови папа има веома добар однос према православној цркви и њеним верницима“.

Припадници Римокатоличке цркве у Русији се такође надају да у време папе Фрање православно-римокатоличке односе очекује значајан напредак.

„Новоизабрани папа врло добро познаје византијску хришћанску традицију с обзиром да су се гркокатолици у Аргентини налазили под његовим духовним старатељством, тако да су му православно-римокатолички односи веома познати“, истакао је генерални секретар Конференције католичких бискупа Русије Игор Коваљевски.

Према речима члана уређивачког одбора руског фрањевачког издања „Католичка енциклопедија“ Игора Баранова, папи Фрањи су „блиски православни ставови по питањима везаним за друштвени морал (брак, абортус, еутаназију)“.

Напетост у односима између Ватикана и Московске патријаршије jе нарасла почетком 1990-их када су гркокатолици у Украјини преотимали православне цркве.

„Као што је личност Фрање Асишког била блиска руској култури тако ће се и личност папе Фрање приближити савременој руској духовности“, претпоставља Баранов.

Напетост у односима између Ватикана и Московске патријаршије jе нарасла почетком 1990-их када су гркокатолици у Украјини преотимали православне цркве. Према томе, упркос позитивним предвиђањима, обе стране истичу да је исувише рано да се говори о могућности сусрета папе Фрање са патријархом Кирилом.

„Сусрет новог римског понтифекса са руским патријархом је могућ, вероватно на неутралној територији и тек онда када на то у Русији буду спремни“, сматра о. Игор Коваљевски.

„Мислим да је такав сусрет могућ, али време и место за то ће првенствено зависити од тога колико брзо ћемо бити у стању да превазиђемо конфликте који су се створили крајем 1980-их и почетком 90-их“, потврдио је митрополит Иларион.

Међутим, митрополит такође признаје и да је „новоизабрани папа више пута показао своју благонаклоност према Православној цркви са жељом да оствари блиске контакте са њом“. Први сусрет митрополита Илариона и папе Фрање треба да се деси почетком идуће недеље у Ватикану, где је за 19. март предвиђено устоличење новог римокатоличког поглавара.

Росијскаја газета. Сва права задржана.