„Спреман за рад и одбрану“

Извор: РИА „Новости“.

Извор: РИА „Новости“.

Руски ђаци добијају нови вид разоноде како више не би седели сатима пред телевизором.

Руске власти су веома забринуте због здравља младог нараштаја који све више времена проводи испред компјутера и ТВ екрана.

У разоноди и преокупацији деце физичка култура и активност губе битку у конкуренцији са телевизором и рачунаром, а млади се све више препуштају „пасивном начину живота“, истакао је Владимир Путин на седници посвећеној развоју спорта код деце и омладине.

Према његовим речима, две трећине деце у Русији узраста од 14 година имају некакво хронично обољење, а код половине ученика забележен је развојни поремећај локомоторног апарата (мишићно-коштаног система).

Да би се превазишла ова све присутнија негативна појава, неопходно је преиспитати приступ физичком васпитању које би требало преосмислити у један комплексан, ефикасан и савремен систем, сматра он.

Шта је ГТО?

Свесавезни спортски комплекс ГТО („Готов к труду и обороне“ – „Спреман за рад и одбрану“) уведен је 1931. ради „побољшања опште физичке способности и мобилизационе спремности становника Совјетског Савеза, посебно млађе генерације...“ Програм физичке обуке био је намењен за општеобразовне, професионалне и спортске организације у СССР-у, и обухватао је становништво старости од 10 до 60 година. Овај комплекс се састојао од гимнастичких вежби, трчања (на кратке и средње стазе), скокова (у вис и у даљ), бацања (диска, копља, кугле итд), пливања, скијашког трчања и стрељаштва (само за младиће). Испуњавање задатих норми потврђивано је посебним значкама. У зависности од постигнутог резултата за сваку испуњену норму додељивана је одговарајућа златна или сребрна значка ГТО. На пример, да би 25-годишњи младић добио златну значку ГТО, морао је да претрчи 100 метара за 13 секунди и да преплива 100 метара за минут и по.

У ту сврху би могло да послужи искуство из времена Совјетског Савеза, а посебно систем спортских норматива, тзв. комплекс ГТО („Готов к труду и обороне“ – „Спреман за рад и одбрану“) који је „представљао стандард физичког васпитања“, према мишљењу Путина, иначе мајстора спорта у дисциплинама самбо и џудо.

У руским школама подржавају идеју увођења обавезних норматива у физичко васпитање ученика. Према речима директора једне од московских школа Павла Карпова, „постављање захтева на нивоу државе пред нове генерације њених будућих грађана врло је корисно за све“, јер добра физичка припрема још никоме није нашкодила. „Са моје тачке гледишта, ГТО је скуп одређених норми и ја у том нормативном систему не видим ништа лоше“, изјавио је Карпов за електронско издање „Gazeta.ru“ и истакао: „У оквиру физичког васпитања треба да буду дефинисани параметри јер се они лако прате, и на тај начин се задаје одређена норма. ГТО систем омогућава да одређени стандард постане јединствен за све.“

Са наставницима се слажу и политичари. „Када имамо у виду здравље целе нације, ова идеја је потпуно исправна“, изјавио је за РИА „Новости“ председник Комитета за образовање Државне думе РФ Александар Дегтјарев.

РИА „Новости“ преноси и ставове члана Савета Федерације (горњег дома Парламента РФ), чувеног спортисте Вјачеслава Фетисова: „То је подстицај за друштво да кроз спорт упознаје здрав начин живота и да се развија у складу са светским стандардима.“

Према речима сенатора, бављење спортом од најранијег узраста до 12. године формира посебну одбојност према алкохолу и наркотицима. „Потребна нам је здрава нација па ћемо онда успети да изградимо и здраву економију и да испунимо све своје циљеве“, нагласио је Фетисов.

У стварању система спортских норматива за децу мора се узети у обзир опште стање здравља детета. „Не сме се претеривати са превисоким захтевима како то не би довело до инфаркта, већ би то пре свега требало да буде систем оријентира“, истакао је Путин.

Заступник права детета у Москви Јевгениј Бунимович сматра да је физичко здравље и правилан развој деце питање од кључног значаја, коме се у руским школама уопште не посвећује пажња. „Свако дете је другачије што се јасно види у различитом степену телесног развоја код деце истог узраста, а многа од њих су рођена и са озбиљним здравственим проблемима“, изјавио је Бунимович за издање „Gazeta.ru“ и додао: „Дакле, ако се буде посвећивала посебна пажња физичком развоју сваког детета и у складу са тим и одређивале норме које оно може да испуни, то би било сјајно. Међутим, бојим се да ће норме као и обично бити за сваког једнаке, што ће створити додатне проблеме које ћемо морати да решавамо.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.