Русија и Кина: скоро као савез

Фотографија: Константин Завражин.

Фотографија: Константин Завражин.

Управо завршена посета новог лидера Кине Русији показала је да Москва и Пекинг постају најближи савезници. Узајамно признавање првостепене важности билатералних односа је више него очигледно.

И поред тога што је списак споразума у економској сфери прилично велики, посета председника Кине Си Ђинпинга Русији имала је првенствено политички карактер. Председник РФ Владимир Путин је прошлог лета убрзо после своје инаугурације посетио Пекинг, а чим је Си Ђинпинг постао председник Кине, одмах је дошао у Москву.

Узајамно признавање првостепене важности билатералних односа је више него очигледно. Као доказ је довољно навести само један фрагмент заједничке изјаве после преговора одржаних 22-24. марта у Москви: „Стране ће одлучно подржавати једна другу у питањима која се тичу њихових кључних интереса, између осталог и у питањима обезбеђивања суверенитета, територијалног интегритета и безбедности“.

Развијајући ову тезу кинески лидер је у своме говору пред студентима Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО) изјавио: „Кина и Русија треба да појачају стратешку сарадњу на међународној сцени“.

Пекинг је очигледно озбиљно забринут због тога што је Вашингтон почео да јача своју групацију у азијско-тихоокеанском региону у склопу реализације доктринарних изјава датих пре годину дана. „Повратак“ САД у тихоокеански регион подударио се са наглим заоштравањем територијалних спорова између Кине и Јапана, Филипина, Вијетнама и Брунеја, као и са очекиваним интензивирањем разговора о кинеској претњи, не само војној, него и економској, енергетској и еколошкој. У таквим околностима Кини је потребан ако не савезник, оно бар партнер и истомишљеник, а објективно гледано Русија то и јесте.

Русија је и сама војно и стратешки заинтересована за учвршћивање веза са Кином, пре свега у области ПРО. У сусрету Си Ђинпинга и министра одбране Русије Сергеја Шојгуа „истакнута је заједничка забринутост двеју земаља у вези са проблемом противракетне одбране“ и „изражен је став да је неопходно наставити разговор на ту тему“, саопштио је новинарима заменик министра одбране Анатолиј Антонов.

Па ипак Москва, по свему судећи, предлаже да се одржи баланс између политичке сарадње на светској сцени и економских веза у билатералним односима. Отварајући сусрет у Кремљу Путин је истакао да је у циљу очувања динамике стратешког партнерства „неопходно концентрисати снаге на најважније правце“. „Један од тих праваца непосредно одражава животне интересе наших грађана, и тај правац је развој економских веза“, рекао је он.

Кина је веома важан трговински партнер Русије. Удео Кине у руској спољној трговини у 2012. години је износио 10,5%. Обим кинеских директних инвестиција у економију Русије забележио је раст од преко 50% и износи 4,4 милијарде долара, док обим руских инвестиција у Кини износи преко једне милијарде. Две земље планирају да вредност узајамне робне размене до 2015. пређе праг од 100 милијарди долара, а да 2020. достигне 150 милијарди долара.

Те вредности ће бити достигнуте између осталог и захваљујући томе што је током посете кинеског лидера Москви потписано преко 30 споразума везаних за разне сфере. Најпре је потписан меморандум о подстицању инвестирања у инфраструктурне пројекте на руском Далеком Истоку. Међу најважније спадају споразуми о повећању испоруке руске нафте и гаса Кини и изградњи нових линија гасовода у јужном правцу.

Поред тога, на маргинама самита је потписан и дуго очекивани меморандум о испорукама гаса Народној Републици Кини. Преговори су били врло тешки и трајали су скоро 10 година, јер стране нису могле да ускладе формулу израчунавања цене гаса.

„Потписани документ представља основу за 30-годишњи уговор о испоруци гаса из Русије у Народну Републику Кину“, истакао је шеф „Гаспрома“ Алексеј Милер.

И најзад, Кина и Русија су потписале споразуме о испоруци 24 руска ловачка авиона Су-35 и заједничку изградњу четири дизел подморнице класе „Лада“ за потребе Кине, саопштила је у понедељак централна кинеска телевизија.

„То је за последњих 10 година први случај да Кина купује од Русије важне системе наоружања“, истакнуто је у саопштењу.

И војнотехничка сарадња, и трговина нафтом и гасом, и инвестирање у Сибир – све су то у суштини политички пројекти, не само зато што су грандиозни, него и због чињенице да се испод политичке сарадње ствара, тачније учвршћује се „сигурносна мрежа“, каква не постоји, рецимо, у руско-америчким односима.

Па ипак, формализовани савез са Кином за Русију не представља приоритет. Не ради се чак ни о томе да Москва зазире од реакције из иностранства. Москва је уверена, и о томе сведочи Концепција спољне политике која је усвојена пре месец дана, да је суштина међународних процеса везана за полицентричност међународног система. Ту нема места за билатералне савезе и „осовине“ 20. века. Оно што се тражи јесте колективно лидерство водећих држава света. А то је пре свега деловање неформалних структура без устава и сталне администрације као што су „Двадесеторица“, БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужноафричка Република), „Осморка“ и др.

Симболично је да по завршетку разговора у Москви лидери Русије и Кине одлазе у Јужноафричку Републику на самит БРИКС-а, и што одлазе различитим авионима.

Росијскаја газета. Сва права задржана.