Елитни чувари Кремља

Графикон: Председнички (Кремаљски) пук

Стотине Руса и странаца свакодневно долазе до Вечног пламена на Гробу незнаног јунака који чувају гардисти Кремља. Почасна стража приликом дочека страних делегација се такође формира из редова овог пука. Разумљиво је што не примају свакога у овакву јединицу а одабир кандидата траје и по неколико месеци. Два пута у току године – пре 1. априла и пре 1. октобра – прави се списак будућих гардиста Кремља.

Овог пролећа и лета у састав Председничког пука треба да се прикључи 185 младића из Поволожја, са Урала и из Западног Сибира. Пут до Црвеног трга је отворен свакако и за регруте из других региона. Међутим, усталио се обичај да касарна у старој згради Арсенала у Кремљу постаје други дом искључиво за момке из руске унутрашњости.

Московљани се у гарду примају изузетно ретко, очигледно због тога да им служба у близини куће уместо погодности не би била препрека за савесно вршење војне дужности. Зато момцима из Татарстана, Алтајског и Краснојарског Краја, Новосибирске, Чељабинске, Кемеровске, Омске и Томске Области, који ће наредних месеци са гордошћу да понесу еполете са иницијалима „ПП“, неће ни на памет пасти да побегну кући јер је њихов родни крај исувише далеко.

Географско порекло војника по позиву и није најважнији критеријум при одабиру гардиста. Председнички пук припада Федералној служби обезбеђења (ФСО) РФ, а да би неко постао редов, мора да испуњава изузетно строге захтеве. Много је лакше постати специјалац у Војсци РФ него бити примљен у „специјалну јединицу“ Кремља. Њен члан, на пример, не може да буде неко ко не долази из комплетне и складне породице. Препрека за службу је поред осталог и то ако је регрут раније био осуђиван или је имао било какве проблеме са полицијом. Уколико је пре армије кандидат био под истрагом или се налазио у евиденцији психијатријске или клинике за болести зависности, може да заборави на службу у овој елитној јединици. Када официри пука процењују биографију регрута, врло воде рачуна о томе да ли он има ближе сроднике у иностранству и да ли је било ко од њих осуђиван. Уопште није необично што се у складу са статусом какав има Председнички пук обраћа пажња на сваки детаљ.

„Твоје је име непознато, твој подвиг је бесмртан“
У Александровском парку, испод зидина московског Кремља, налази се Народни меморијални центар ратне славе Русије и његова чувена почасна стража и Вечни пламен, који гори за војнике погинуле у Великом отаџбинском рату.

Постоје и посебни захтеви везани за здравствено стање и физички изглед гардиста. На веб-сајту Пука наводи се да кандидат мора да има висину између 175 и 190 cm, добар вид (без корекције са максималном дозвољеном диоптријом од 0,7 на оба ока) и да нормално разликује боје, а уз то је важан и сразмеран однос његове висине и телесне масе. Другим речима, ако је војник висок рецимо 180 cm, онда не сме бити тежи од 70 kg. За руске гардисте је предвиђен и тест слуха. Свако ко јасно разазнаје шта му шапућу са раздаљине од шест метара добродошао је у Председнички пук. Уколико ипак не успева све да чује, мораће да потражи неку другу војну јединицу. У Кремљу нема места ни за оне који имају проблема са алкохолом или имају (међу младима све популарније) тетоваже.

Са друге стране, испоставља се да нису тачне гласине да се у Председнички пук примају искључиво момци са словенском физиономијом. У неким другим јединицама се спољашњи изглед војника заиста узима у обзир. Међутим, то нема пресудан значај за јединицу у целини.

Росијскаја газета. Сва права задржана.