Нова фаза борбе против корупције

Власти Русије су одавно свесне да је висок ниво корупције највећа претња руској економији. Извор:  AFP / EastNews.

Власти Русије су одавно свесне да је висок ниво корупције највећа претња руској економији. Извор: AFP / EastNews.

У фебруару је председник Владимир Путин упутио Државној думи на разматрање нацрт закона којим се функционерима забрањује поседовање банковних рачуна у иностранству и хартија од вредности страних емитената. Очекује се да ће то бити још један корак у свеобухватној кампањи коју су руске власти покренуле у борби против корупције.

Председнички предлог закона резултат је бурних дискусија које се у медијима и парламенту воде о корупцији у државном апарату. Овим законом се поседовање банковних рачуна у иностранству забрањује свим државним функционерима, укључујући и чланове савета директора Централне банке и функционере субјеката Руске Федерације и државних корпорација. Функционерима ће бити забрањено да отварају банковне рачуне у иностранству чак и за потребе плаћања образовања и лечења, док ће им бити дозвољено да поседују непокретну имовину ван граница Русије, али ће та имовина бити строго евидентирана у РФ. Закон предвиђа да онај ко буде кршио правила може остати без посла.

Ни оружане снаге НАТО-а са својим ракетама, ни међународни тероризам, ни сепаратистичке тенденције за Русију не представљају тако велику опасност као корупција.

Константин Ремчуков, Независима газета

Експерти са којима су разговарали новинари РИА „Новости“ сматрају да ће тај закон бити важна етапа у борби против корупције. По њиховом мишљењу, документ је више превентивног, него прохибитивног или репресивног карактера. „То је значајан део антикорупционог пакета из предизборног програма председника Путина, и он се сада реализује... У овом тренутку друштво захтева од представника наше елите да буду дисциплинованији и одговорнији, и да сами чисте своје редове. Усвајањем овог закона и његовим ступањем на снагу тај захтев ће бити испуњен“, каже Јан Ваславски, доцент катедре за политичку теорију Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО).

У Русији је 1. јануара већ ступио на снагу закон „О контроли усклађености трошкова и прихода лица на државним функцијама и других лица“. Тај закон обавезује функционере да подносе извештаје о приходима и расходима чланова своје породице. За пружање нетачних података или неусклађеност расхода са приходима добија се отказ, а документи се предају јавном тужилаштву ради даље истраге.

Законодавци се надају да ће те мере допринети смањењу случајева злоупотребе положаја не само на федералном, него и на општинском нивоу, као и у администрацији државних корпорација.

Вратимо се председничком закону. Његова прва жртва је Владимир Пехтин, шеф комитета за етику у Државној думи, који је морао добровољно да врати мандат када се испоставило да није пријавио стан на Мајамију вредан неколико милиона долара. Поред тога, најмање два сенатора планирају да из сличних разлога напусте Савет Федерације, тј. горњи дом парламента.

Власти Русије су одавно свесне да је висок ниво корупције највећа претња руској економији. У децембру 2008. усвојен је закон „О супротстављању корупцији“. Путин је борбу против корупције означио као један од главних задатака после повратка на чело државе 2012.

Борба против корупције нарочито је дошла до изражаја прошле године средином јесени, када се буквално за неколико недеља подигла права бура. Све је почело од великих корупционих афера у различитим државним структурама и компанијама. Прво на списку било је Министарство одбране. Министар Анатолиј Сердјуков је током истраге смењен и саслушан у својству сведока поводом незаконите трговине непокретном имовином Министарства одбране којом је нанета штета држави у висини од 4 милијарде рубаља (преко 130 милиона долара). Затим је раскринкана проневера новца који је Министарство регионалног развоја издвојило за изградњу објеката у склопу припрема за самит Организације азијско-тихоокеанске економске сарадње у Владивостоку, када се иза решетака нашао бивши заменик министра Роман Панов. Убрзо затим је пажња јавности била прикована за аферу око О.А.Д „Руски космички системи“, компаније која је одговорна за стварање космичког система ГЛОНАСС, када је на рачуне фиктивних компанија било пребачено 6,5 милијарди рубаља (преко 210 милиона долара).

Руски медији активно осветљавају борбу против корупције. У центру њихове пажње током 2012. били су Министарство пољопривреде, Министарство регионалног развоја, Министарство телекомуникација и медија, а такође федералне агенције „Роскосмос“, „Ростелеком“, „Росгидромет“, „Росимушчество“ и „Росатом“. Иза сваке афере стајала је личност која је по положају била у рангу министра или високог федералног функционера. Медији су обелоданили суме проневереног државног новца.

Грађани све више примећују резултате борбе против корупције. Према подацима Сверуског центра за проучавање јавног мњења, те резултате је 2007. примећивало 36%, а крајем 2012. већ 45% испитаника.

Росијскаја газета. Сва права задржана.