Русија и Чиле почињу сарадњу уз добро вино

Чиле сада као извозник вина у Русији заузима 7. место, иза Француске, Шпаније, Италије, Бугарске, Немачке и Молдавије.Извор: AFP/East News.

Чиле сада као извозник вина у Русији заузима 7. место, иза Француске, Шпаније, Италије, Бугарске, Немачке и Молдавије.Извор: AFP/East News.

Банке Русије и Чилеа почеле су да подржавају билатералну трговину. Чилеанско вино је прва роба за коју је отворен акредитив и оно постаје изузетно популарно у Русији. Са њим се отварају и велике перспективе шире сарадње.

Између Москве и Сантијага, престонице Чилеа, постији велика разлика у времену, али то неће бити сметња за развој билатералних трговинских односа, уверена је Викторија Јермакова, виши потпредседник банке „Интеркомерц“. Њена банка је прва руска финансијска институција која сарађује непосредно са чилеанским колегама. Банка је у марту добила од чилеанске финансијске институције Banco de Credito e Inversiones (BCI) лимит за непосредно финансирање трговине.

Отварање акредитива код чилеанске банке омогућиће 'Интеркомерцу' да стекне позитивно искуство у сарадњи и превазиђе баријеру неповерења између руских и латиноамеричких банака, што ће послужити као стимуланс за рад са другим земљама Латинске Америке.

Викторија Јермакова, виши потпредседник банке „Интеркомерц“

„Реализацији крупних билатералних пројеката смета слаба сарадња између банака, али ми смо уверени да ће развој трговинског финансирања допринети побољшању ситуације. Отварање акредитива код чилеанске банке омогућиће 'Интеркомерцу' да стекне позитивно искуство у сарадњи и превазиђе баријеру неповерења између руских и латиноамеричких банака, што ће послужити као стимуланс за рад са другим земљама Латинске Америке“, изјавила је она за „Руску реч“.

Русија извози у Чиле минерално ђубриво, инструменте за бушење и ваљани метал, а увози углавном пољопривредне производе, међу којима посебно место заузима чилеанско вино. Како је саопштила Јермакова, клијент руске банке је у оквиру отвореног акредитива куповао од чилеанске уговорне стране управо ту робу. Чилеанско вино покрива значајан проценат у сегменту јефтинијих вина на руском тржишту алкохолних пића. Чилеански произвођачи су 1995. почели да извозе вино у Русију, а 2010. су њихови производи покривали 6,18% руског тржишта флашираног вина, не рачунајући вермут. То је омогућило далекој латиноамеричкој земљи да као извозник вина у Русију заузме 7. место иза Француске, Шпаније, Италије, Бугарске, Немачке и Молдавије.

Ове године се руско тржиште мало узбуркало због могућности да се на њему поново појави грузијско вино, које из више разлога дуго није могло да дође до руског купца. Додуше, засада није јасно које ће се марке грузијског вина појавити у РФ, али је очигледно да ће најпре кренути увоз јефтинијих врста вина. Међутим, по мишљењу Леонида Поповича, председника Савеза виноградара и винара Русије, грузијска вина сада неће лако моћи да се попну на препуне рафове руских продавница, јер су на њима присутни производи из практично свих земаља света које производе вино, тако да ће бити врло тешко вратити се на руско тржиште у некадашњем обиму. Што се чилеанских вина тиче, поједностављење банкарских операција између Русије и Чилеа може да буде један од главних адута који ће омогућити чилеанским произвођачима да задрже свој удео на руском тржишту.

Потенцијал развоја економске и трговинске сарадње између Русије и Чилеа је огроман, уверена је Јермакова. Чилеанска страна сматра да су перспективе извоза намирница и пољопривредних производа на руско тржиште прилично велике, а Русија сагледава да је та роба јак конкурент, али захваљујући квалитету, а не државним субвенцијама или дотацијама, као што то често бива у случају са аграрним производима из САД и Европе. Пре годину дана, на састанку Међувладине руско-чилеанске комисије за трговину и економску сарадњу у Сантијагу, стране су одредиле најважније правце те сарадње: иновације, коришћење космоса у мирољубиве сврхе, борба против шумских пожара, дрвна индустрија и др. Током сусрета је истакнута перспектива повећања обима трговине производа биљног порекла, јер Чиле има могућност да у Русију извози веће количине воћа, а Русија би теоретски могла да шаље у Чиле жито када добро роди.

Чилеанска роба је јак конкурент захваљујући квалитету, а не државним субвенцијама или дотацијама, као што то често бива у случају са аграрним производима из САД и Европе.

„Један од разлога за недовољно коришћење потенцијала између наших земаља је прилично баналан: ми слабо познајемо једни друге. Чиле не познаје добро Русију, и Русија не познаје добро Чиле“, каже Јермакова. По њеном мишљењу, управо сарадња у области финансирања трговине омогућиће да се стекне искуство у сфери међубанкарске сарадње, да се превазиђе баријера неповерења и покрене сарадња у великим пројектима. Уз то, Чиле би преко Русије могао да осваја и тржишта Царинске уније у Средњој Азији, а Русија би могла да искористи Чиле као одскочну даску за проширење својих економских веза у Латинској Америци.

Чилеанско вино покрива значајан проценат у сегменту јефтинијих вина на руском тржишту алкохолних пића. Чилеански произвођачи су 1995. почели да извозе вино у Русију, а 2010. су њихови производи покривали 6,18% руског тржишта флашираног вина, не рачунајући вермут.

Данас Чиле наставља да реализује концепцију „Чиле као земља-платформа“. Та концепција је формулисана крајем 2002. и предвиђа стварање повољних услова за инвестирање и довођење страних инвеститора који су заинтересовани да чилеанску инфраструктуру искористе као „полигон“ за касније ширење у друге земље региона. Поред тога, Чиле је асоцирани члан Јужноамеричке трговинске групе (MERCOSUR) на чијој територији живи 55,3% становништва земаља Латинске Америке и Карипског басена.

„Интеркомерц“ ће се договарати и са банкама из других земаља Латинске Америке. „Заједнички рад Комерцијалне банке ‘Интеркомерц’ (ДОО) и чилеанске банке Banco de Credito e Inversiones (Bci) свакако представља почетак сарадње између наше банке и латиноамеричких банака у целини. Клијенти ових банака имају све веће потребе за увозом пољопривредних производа из Русије и извозом својих индустријских производа, нарочито производа високе технологије. Неопходно је да наша банка правовремено и квалитетно опслужује тај промет робе и, наравно, да склапа сличне уговоре не само са банкама Чилеа, него и са другим банкама из земаља Латинске Америке“, изјавила је Јермакова.

Росијскаја газета. Сва права задржана.