Корејска криза: сутра дан истине?

Ракетно нуклеарно оружје суштински мења статус Северне Кореје на међународној сцени. Захваљујући томе она се осећа мање угроженом. Извор: AP.

Ракетно нуклеарно оружје суштински мења статус Северне Кореје на међународној сцени. Захваљујући томе она се осећа мање угроженом. Извор: AP.

Криза на Корејском полуострву, по свему судећи, достићи ће свој врхунац 15. априла, када Пјонгјанг на 101. годишњицу рођења оснивача Северне Кореје може лансирати своје ракете.

Криза на Корејском полуострву по свему судећи још није достигла свој врхунац. Северна Кореја 15. априла слави 101. годишњицу рођења оснивача државе Ким Ил Сунга, а прослава вероватно неће проћи без „рођенданског поклона“. Па ипак, било би претерано прогнозирати да ће психолошки рат прерасти у оружани конфликт. Ни Јужна ни Северна Кореја не спремају се за рат.

Северна Кореја поручује: „Ако ми, Северна Кореја, будемо нападнути, одговорићемо немилосрдно свим расположивим средствима. Борићемо се до краја, ми се рата не плашимо.“

Александар Воронцов, Oдељење за Кореју и Монголију на Институту за оријенталне студије РАН

Развој догађаја све више говори у прилог томе да се Пјонгјанг и поред пропагандне реторике придржава врло рационалне стратегије. У јануару је Северна Кореја под изговором лансирања сателита први пут веома успешно тестирала интерконтиненталну балистичку ракету, а у фебруару и нову нуклеарну направу која бар потенцијално може бити искоришћена као бојева глава.

Ракетно нуклеарно оружје суштински мења статус Северне Кореје на међународној сцени. Захваљујући томе она се осећа мање угроженом, и штавише, од кључних светских играча може захтевати да се према њој односе са поштовањем. Тим путем су својевремено кренули СССР, Кина, Индија, Пакистан и Израел.

Северној Кореји је толико стало до тог статуса, да је Пјонгјанг игнорисао сасвим очекивану осуду Савета безбедности УН, па чак и притисак Кине, која је главни политички спонзор Северне Кореје.

Нови статус је ипак учинио своје: обични испади Северне Кореје сада добијају на значају, нарочито у околностима када су САД и Јужна Кореја довеле у регион додатне снаге ратне морнарице и извеле велику војну вежбу са показним бомбардовањем уз примену стелт бомбардера Б-2.

Узгред, исти авиони су коришћени и против Ирака. У таквим условима је сасвим разумљива и ескалација претњи које упућује Пјонгјанг. Председник комитета Државне думе за међународна питања Алексеј Пушков истиче: „Северна Кореја показује да не намерава да одустане од свог нуклеарног програма и шаље сигнал САД да ни случајно не предузимају било какав удар из ваздуха или било какве кораке који би касније могли довести до инвазије на територију Северне Кореје“.

Северна Кореја показује да не намерава да одустане од свог нуклеарног програма и шаље сигнал САД да ни случајно не предузимају било какав удар из ваздуха или било какве кораке који би касније могли довести до инвазије на територију Северне Кореје.

Алексеј Пушков, председник комитета Државне думе за међународна питања

Становништво Северне Кореје се не плаши рата, сматра Александар Воронцов, шеф одељења за Кореју и Монголију на Институту за оријенталне студије Руске академије наука. По његовом мишљењу, Северна Кореја поручује: „Ако ми, Северна Кореја, будемо нападнути, одговорићемо немилосрдно свим расположивим средствима. Борићемо се до краја, ми се рата не плашимо.“

Кину и Русију као суседе Северне Кореје брине опасност од могућег случајног избијања оружаног конфликта, док је председница Јужне Кореје Парк Геун Хје прилично хладнокрвна. Јужна Кореја је у четвртак уверавала стране инвеститоре да они могу безбедно пословати на њеној територији, без обзира на претње Северне Кореје. Изгледа да је и обично становништво мирно. Дописник агенције ИТАР-ТАСС из Сеула јавља да нема никаквих знакова панике.

Мирно је и у Пјонгјангу. Према подацима агенције „Асошијетед прес“ (AP), становници чисте град после зиме и украшавају престоницу цвећем уочи прославе 101. годишњице рођења Ким Ил Сунга.

По мишљењу Михаила Маргелова, шефа међународног комитета горњег дома руског парламента, Северна Кореја не жели рат, јер нико од њених руководилаца није самоубица.

Па ипак, 15. април може постати кључни датум у садашњој кризи. За младог лидера Северне Кореје Ким Џонг Уна, који је званично тек годину дана на челу земље, садашња ситуација има првостепени значај. Он у суштини довршава дело које су започели његов отац Ким Џонг Ил и деда Ким Ил Сунг: осигурање безбедности и суверенитета Северне Кореје путем стицања статуса нуклеарне војне силе.

Не сме се направити грешка. Потребан је тријумф у финалу кризе. То може бити још једно лансирање севернокорејских ракета малог и средњег домета, пре свега „Мусудана“ чији је домет око 3500 km и који може да угрози америчке војне објекте на острву Гуам у западном делу Тихог океана. Медији су раније јавили, позивајући се на изворе, да су ракете већ постављене на своје позиције.

Савременији „Мусудани“ досада још нису тестирани и зато ће заједно са њима бити лансирани и већ проверени типови ракета „Скад“ или „Нодон“ који треба да компензују евентуални неуспех и да у сваком случају демонстрирају војну моћ Пјонгјанга.

Тешко је предвидети како ће се развијати догађаји ако само једна ракета прелети изнад Јужне Кореје, Јапана или територије САД у Тихом океану. Како стоје ствари, „њујоршки канал“ којим се одржавају тајни контакти између дипломата Северне Кореје и САД по свој прилици ће морати да ради пуним капацитетом.

Росијскаја газета. Сва права задржана.