„Није све у новцу“

Програм посете је почео сусретом са председником Русије Владимиром Путином. Шеф руске државе је у свом обраћању истакао да су односи између Русије и Србије увек били изузетно блиски. Путин је посебно нагласио да је Русија највећи инвеститор у српској економији. „Ми имамо много заједничких занимљивих и великих пројеката“, додао је председник, изразивши увереност да ће преговори са руском владом бити добар импулс за даљи развој економских веза. Поред тога, Путин је преко српског премијера упутио позив председнику Томиславу Николићу да у најскорије време посети Москву.

Премијер Русије Дмитриј Медведев је током разговора уверио свог српског колегу да Москва свестрано подржава српски народ, али је истакао да није Русија та која треба да иницира решавање косовског проблема. „Сама Србија треба да буде заинтересована за решење тог питања“, прецизирао је шеф руске владе. Он је такође рекао да Србија увек може рачунати на економску, политичку и хуманитарну помоћ руске државе. Ивица Дачић се захвалио руском премијеру за подршку и уверио га да „Србија памти, зна и има на уму да је Русија најбољи пријатељ српског народа“.

На снази остају планови за развој билатералне сарадње у многим сферама, од инвестиционих веза до хуманитарних контаката. Приоритет има изградња гасовода „Јужни ток“ на територији Србије. По речима премијера Дачића, Београд је спреман да започне изградњу у децембру ове године, с тим што ће финансирање ове фазе изградње гасовода Русија у потпуности преузети на себе. Одговарајућу изјаву је дао и шеф „Гаспрома“ Алексеј Милер: „Ми смо спремни да у потпуности финансирамо изградњу из својих сопствених средстава, а српски део ће бити враћен од таксе на транзит гаса кроз Србију“.

На дневном реду је била и тема војно-техничке сарадње двеју земаља. Ивица Дачић и руски министар одбране Сергеј Шојгу размотрили су, између осталог, могућност модернизације српске армије и куповине савременог руског оружја.

Нови кредит

Најважнији резултат посете делегације српске владе био је државни кредит од 500 милиона долара који је Србија добила од Русије. Одговарајући споразум су 11. априла потписали српски премијер и његов руски колега Дмитриј Медведев.

Србија добија кредит на 10 година уз две године грејс периода и фиксну камату од 3,5%. Прва транша од 300 милиона долара биће уплаћена у најскорије време, а преосталих 200 милиона долара ће Русија уплатити када Србија потпише стабилизациони споразум са ММФ-ом.

Ивица Дачић је позитивно оценио услове кредита. „Ми сматрамо да је такав предлог веома коректан“, рекао је он.

Србија је 2010. већ добила од Русије кредит од 200 милиона долара за стабилизацију буџета, с тим што је рок отплате 11 година, а годишња камата је 3,4%. Москва је у јануару 2013. одобрила још 800 милиона долара кредита за модернизацију Српске железнице уз учешће Руске железнице и годишњу камату од 4,1%.

Кога још кредитира Русија?

Србија није једина земља која од Русије добија кредите. Међутим, услови под којима Русија кредитира Србију нешто су повољнији него у случају кредитирања Белорусије и Кипра, који такође улазе у сферу руских политичких и економских интереса. Истина, у случају поменутих земаља ради се о знатно већим сумама.

Председник РФ Владимир Путин је посебно нагласио да је Русија највећи инвеститор у српској економији.. Извор: Константин Завражин/ Росијска газета.

На пример, антикризни фонд Евроазијске економске уније (_serbianBeginIgnore_ЕврАзЭС_serbianEndIgnore_) на челу са Русијом одобрио је 2011. кредит за спасење економије Белорусије у висини од 3 милијарде долара на 10 година уз варијабилну каматну стопу од 4,1% годишње. Кредит се уплаћује у неколико транши током три године (2011. је уплаћено 1,24 милијарде долара и у два наврата током 2012-2013. по 440 милиона долара).

Кипру је 2011. одобрен руски кредит од 2,5 милијарди евра на 4,5 године уз годишњу камату од 4,5%. Недавно је Русија због тешке економске ситуације на острву пристала да рок враћања овог кредита продужи за пет година.

Поред тога, Русија често кредитира инфраструктурне пројекте и у другим земљама, где их сама и реализује. Такви су, на пример, пројекти агенције „Росатом“ везани за изградњу нуклеарне електране у Белорусији и Украјини, као и гасоводи у Европи. Русија је између осталог спремна да издвоји кредит за завршетак трећег и четвртог блока Хмељницке нуклеарне електране чија је изградња замрзнута 2010.

Почетком ове године Русија је Бангладешу одобрила кредит од 500 милиона долара за изградњу прве нуклеарне електране у тој земљи. За реализацију пројекта је потребно укупно 2 милијарде долара, и тај новац ће такође бити позајмљен. Русија је била спремна да одобри кредит и Бугарској, која је тражила 3,8 милијарди евра за нуклеарну електрану „Белене“, с тим да нуклеарку гради „Атомстројекспорт“. Бугарска влада је, међутим, одбацила тај пројекат и поред позитивне одлуке свенародног референдума.

Русија периодично издваја извозне кредите помоћу којих поједине земље купују руску војну технику. Такав кредит је недавно добила Индонезија. У децембру 2012. је Русија преко „Внешекономбанке“ одобрила Џакарти извозни кредит од непуних 400 милиона долара на 7 година за финансирање уговора са „Рособоронекспортом“ о испоруци авионске технике. Каматна стопа није позната, а није речено ни о каквим уговорима се ради. Познато је само да је раније Индонезија склопила са Русијом уговор о куповини вишенаменских ловаца Су-30МК2 вредан укупно 470 милиона долара.

Зашто је Русија тако дарежљива према Србији?

Русија је широкогрудо донела коначну одлуку да изгради „Јужни ток“ и у том пројекту је од Србије добила пуну подршку. Статус националног пројекта који је Србија доделила „Јужном току“ помоћи ће Русији да тај гасовод изгради као трансевропску мрежу, што ће омогућити да се избегне Трећи енергетски пакет ЕУ који је неповољан за „Гаспром“, јер захтева да се приступ гасоводу омогући трећој страни.

Уз све то, поред чисто економских постоје и политички разлози. „Русија тежи да бар делимично поврати онај утицај у свету који је имао СССР. Средство за постизање тог циља је кредитирање на нивоу владе, када се заједно са кредитним склапају и политички споразуми“, сматра Олег Душин, старији аналитичар инвестиционе компаније „Церих Капитал Менеджмент“ и експерт угледног пословног издања vz.ru. „После распада СЕВ-а (СССР-а) утицај Русије на балканске земље је ослабио. То се нарочито може рећи за Бугарску, која је у социјалистичком периоду била веома блиска СССР-у. У целом региону су Србија и Црна Гора, условно речено, остале ‘наше’, и због тога их треба подржавати“, рекао је Душин.  

Росијскаја газета. Сва права задржана.