Шта је ОДКБ?

У складу са Уговором, државе-потписнице осигуравају своју безбедност на колективној основи. Извор: Алексеj Никољски / РИА „Новости“.

У складу са Уговором, државе-потписнице осигуравају своју безбедност на колективној основи. Извор: Алексеj Никољски / РИА „Новости“.

Организација Уговора о колективној безбедности (ОДКБ) је војни савез настао на постсовјетском пространству, који данас окупља Белорусију, Јерменију, Казахстан, Киргизију, Русију и Таџикистан са циљем заједничке одбране и пружања војне помоћи у случају агресије на неку од чланица. Недавно су статус посматрача у овој организацији добили Србија и Авганистан.

Уговор о колективној безбедности потписан је 15. маја 1992. у Ташкенту (Узбекистан). У септембру 1993. придружио му се Азербејџан, а у децембру исте године Грузија и Белорусија. Уговор је за свих девет земаља ступио на снагу у априлу 1994. са роком важења од 5 година.

У складу са Уговором, државе-потписнице осигуравају своју безбедност на колективној основи: „Уколико буду угрожени безбедност, суверенитет и територијални интегритет једне или неколико држава-потписница, или међународни мир и безбедност, државе-потписнице ће без одлагања покренути механизам заједничких консултација са циљем координирања својих позиција и предузимања мера за отклањање настале претње“.

Истовремено је предвиђено да „уколико нека држава или група држава изврши агресију на једну од држава-потписница, то ће се третирати као агресија против свих држава-потписница“ и „све остале државе-потписнице ће јој пружити војну и сваку другу неопходну помоћ, користећи сва расположива средства, у смислу остваривања права на колективну одбрану, а у складу са чланом 51. Устава УН“.

Шест земаља (изузев Азербејџана, Грузије и Узбекистана) у априлу 1999. је потписало Анекс о продужетку важења Уговора о колективној безбедности, а 14. маја 2002. је основана Организација Уговора о колективној безбедности (рус. Организация Договора о коллективной безопасности, ОДКБ), у чији састав данас улазе Белорусија, Јерменија, Казахстан, Киргизија, Русија и Таџикистан.

У Кишињову је 7. октобра 2002. усвојен Устав ОДКБ, у складу са којим су основни циљеви Организације осигурање мира, међународне и регионалне безбедности и стабилности, колективна заштита независности, суверенитета и територијалног интегритета држава-чланица, с тим што у постизању поменутих циљева државе-чланице дају предност политичким средствима.

Успостављена је тесна сарадња ОДКБ са Евроазијском економском унијом, ШОС-ом (Шангајском организацијом за сарадњу) и Заједницом независних држава.

Основни правац деловања Организације Уговора о колективној безбедности је свестрани развој политичке сарадње, развој и усавршавање војног сегмента, супротстављање међународном тероризму и екстремизму, незаконитој трговини наркотицима и оружјем, као и другим претњама.

Савет за колективну безбедност (СКБ) највиши је орган ОДКБ, који решава битна питања функционисања Организације. Савет чине шефови држава-чланица. Председник СКБ-а је шеф државе која председава Организацијом.

Основна форма деловања Савета за колективну безбедност су заседања која се одржавају према потреби, а најмање једном годишње.

Ванредна заседања се сазивају на предлог најмање двеју држава-чланица. Постоји пракса одржавања неформалних сусрета председника држава-чланица ОДКБ ради разматрања појединих важних питања.

У складу са договором шефова држава, сва заседања СКБ-а почев од 2008. одржавају се у Москви. На седницама могу учествовати министри спољних послова, министри одбране, секретари савета безбедности држава-чланица, Генерални секретар Организације и званице.

Уколико буду угрожени безбедност, суверенитет и територијални интегритет једне или неколико држава-потписница, или међународни мир и безбедност, државе-потписнице ће без одлагања покренути механизам заједничких консултација са циљем координирања својих позиција и предузимања мера за отклањање настале претње

из Уговора о колективној безбедности

Генерални секретар Организације највиша је административна функција Организације, он руководи Секретаријатом Организације. Генералног секретара бира СКБ, а на ту функцију може бити постављен грађанин државе-чланице који се потчињава СКБ-у. Од 28. априла 2003. ову дужност врши Николај Бордјужа.

Консултативни и извршни органи ОДКБ су: Савет министара спољних послова, координира спољнополитичко деловање држава-чланица ОДКБ; Савет министара одбране, чији је задатак да обезбеди сарадњу држава-чланица у војнополитичкој, војноиндустријској и војнотехничкој сфери; Комитет секретара савета безбедности, задужен је за питања осигурања националне безбедности.

У периоду између заседања СКБ-а координација у извршавању одлука органа ОДКБ поверена је Сталном Савету при Организацији који чине опуномоћени представници држава-чланица. На његовим седницама учествује и Генерални секретар ОДКБ.

Стална радна тела ОДКБ су Секретаријат и Уједињени штаб Организације.

У складу са договором шефова држава, сва заседања СКБ-а почев од 2008. одржавају се у Москви.

Организација Уговора о колективној безбедности остварује своју делатност у сарадњи са разним међународним организацијама. ОДКБ је 2. децембра 2004. добио статус посматрача у Генералној скупштини УН, а 18. марта 2010. у Москви је потписана Заједничка декларација о сарадњи Секретаријата УН и ОДКБ, која предвиђа продубљивање сарадње између ових двеју организација, нарочито у мировним процесима. Подржавају се продуктивни контакти са међународним организацијама и структурама, укључујући Комитет УН за борбу против тероризма, Канцеларију УН за сузбијање дроге и криминала, ОЕБС (Организацију за европску безбедност и сарадњу), Европску унију, Организацију исламске конференције, Међународну организацију за миграције и друге. Успостављена је тесна сарадња ОДКБ са Евроазијском економском унијом, ШОС-ом (Шангајском организацијом за сарадњу) и Заједницом независних држава.

СКБ ОДКБ је у циљу борбе против читавог спектра изазова и појава које могу угрозити безбедност држава-чланица донео одлуку о формирању Мировних снага и координационих одбора за ванредне ситуације.

СКБ ОДКБ је у циљу борбе против читавог спектра изазова и појава које могу угрозити безбедност држава-чланица донео одлуку о формирању Мировних снага и координационих одбора за ванредне ситуације, као и за борбу против незаконите миграције и нелегалне трговине наркотицима. При Савету министара спољних послова ОДКБ делује Радна група за Авганистан. При Комитету секретара савета безбедности ОДКБ делују радне групе за борбу против тероризма и спречавање незаконите миграције, као и за информациону политику и безбедност.

У оквиру војне сарадње у формату ОДКБ формиране су Заједничке снаге за брзо деловање у Централно-азијском региону колективне безбедности. Ове снаге регуларно изводе војне вежбе, на којима, између осталог, увежбавају и извршавање антитерористичких задатака.

Росијскаја газета. Сва права задржана.