ОДКБ се шири на Балкан?

Председници земаља чланица ОДКБ и генерални секретар организације Николај Бордјужа на састанку Савета колективне безбедности 19. девембра 2012. у Москви. Извор: odkb-csto.org.

Председници земаља чланица ОДКБ и генерални секретар организације Николај Бордјужа на састанку Савета колективне безбедности 19. девембра 2012. у Москви. Извор: odkb-csto.org.

Многи руски eксперти сматрају да је то што је Србија добила статус посматрача у ОДКБ први корак Русије и њених савезника у остваривању геополитичких интереса на Балкану. Остаје да се види какве ће даље кораке предузети Србија.

Један од резултата посете српске државне делегације Москви 11–13. априла која је привукла велику пажњу, јесте помало изненадно, али у сваком случају очекивано додељивање Србији статуса посматрача у Парламентарној скупштини Организације Уговора о колективној безбедности (ОДКБ).

Према мишљењу многих руских eксперaтa, то што је Србија добила статус посматрача у оквиру ОДКБ јесте први корак и известан успех Русије и њених савезника у остваривању геополитичких интереса у овом врло важном делу Старог континента. Подсетимо да ОДКБ представља клуб бивших совјетских република које уместо „евроатлантских интеграција“ традиционално негују блиске савезничке односе са Русијом.

Утицај ОДКБ у свету за сада није посебно велики, као што је то случај и са многим другим организацијама и заједницама под окриљем РФ које потичу са постсовјетских простора. НАТО је од 1990-их врло предано радио на свом ширењу на Исток, са успехом увлачећи у своју орбиту бивше совјетске савезнике из социјалистичког периода и бивше совјетске државе. Међутим, у ОДКБ се у последње време дешавају извесне промене, између осталог постављени су неки нови геополитички задаци, што изискује мало другачији поглед на ситуацију.

ОДКБ се доскора није трудила да се позиционира као организација са амбицијама које сежу изван територије бившег Совјетског Савеза. Упркос томе што се о додељивању статуса посматрача Србији у оквиру ОДКБ говори већ неколико година, за обе стране је то вероватно била више пријатељска реторика и самој идеји се није придавао значај који можда заслужује: познато је да је Србија још у 2007. објавила своју војну неутралност у односу на све блокове и савезе, иако своју блиску сарадњу са НАТО-ом од 2000. није прекидала.

Учешће Србије у ПА ОДКБ је важан међународни догађај, који земљама чланицама ове организације помаже у успостављању нових контаката и ван бившег совјетског простора, што проширује границе ОДКБ и јача њен ауторитет.

Николај Бодрјужа, генерални секретар ОДКБ

Међутим, прошле јесени током посете Београду председника Врховног савета владајуће партије „Јединствена Русија“ Бориса Гризлова најављено је да Москва има за циљ изградњу стратешког партнерства са Србијом. „Први корак је начињен – Државна дума РФ упутила је позив Народној скупштини РС да постане посматрач у Парламентарној скупштини ОДКБ“, изјавио је тада Гризлов, али власти у Београду се нису званично изјашњавале по том питању. Међутим, након посете Србији у новембру 2012. вицепремијер Дмитриј Рогозин известио је о конкретној заинтересованости Београда за предлог Москве. А већ после шест месеци представници Скупштине Србије присуствовали су састанку Савета Парламентарне скупштине ОДКБ у Санкт Петербургу.

Коментар генералног секретара ОДКБ Николаја Бордјуже за руски лист „Независима газета“ био је да је за сада рано говорити о изгледима за пуноправни улазак Србије у ОДКБ. „О том питању се није разговарало са српским руководством“, рекао је Бордјужа. Уз то, он је посебно нагласио да Србија добија статус посматрача само у оквиру активности законодавних органа ОДКБ, а не у самој организацији. „Статус посматрача у ОДКБ значи пуно учешће одређене земље у свим активностима ове организације. Србија за сада неће имати такав статус“, објаснио је Бордјужа. Он сматра да је учешће Србије у Парламентарној скупштини ОДКБ „важан међународни догађај, који земљама чланицама ове организације помаже у успостављању нових контаката и ван бившег совјетског простора, што проширује границе ОДКБ и јача њен ауторитет“.

Остали стручњаци износе различите оцене. Генерал-пуковник Леонид Ивашов, познати војни експерт, у разговору за лист „Независима газета“ са оптимизмом гледа на улазак Србије у ОДКБ и предвиђа сјајне перспективе за њу, означавајући статус посматрача само „првим кораком“ после којег може да следи и пуноправно чланство. То би значило присуство мировних снага ОДКБ на територији Србије и војну помоћ под посебним условима у складу са статутом ове организације. „Било би пожељно и формирање институције главног војног саветника у оквиру војних снага Србије, што би ојачало одбрамбене способности те земље“, сматра Ивашов.

Други војни стручњак, капетан бојног брода Константин Сивков не искључује и могућност размештања руских војних објеката у Србији (сегмената авијације, оперативно-тактичких ракетних система „Искандер“ итд) који би знатно ојачали позицију Београда у региону. Сивков такође сматра да би могуће руско војно присуство у Србији могло бити један од асиметричних одговора на размештање америчких противракетних система у Европи о којима руске власти говоре већ неколико година.

Капетан Константин Сивков не искључује и могућност размештања руских војних објеката у Србији (сегмената авијације, оперативно-тактичких ракетних система „Искандер“ итд) који би знатно ојачали позицију Београда у региону.

Са друге стране, експерт „Руске речи“, историчар-балканолог Михаил Вашченко сматра да прихватање предлога Москве од стране српских власти, што он види као „врло храбар потез“, свакако представља значајну промену у досадашњој српској прозападној геополитичкој оријентацији (за последњих неколико година), иако указује и на то да би „могуће одустајање Србије од статуса посматрача у ОДКБ изазвало многе проблеме у односима Русије и Србије који су тренутно у успону“.

У сваком случају, руски министар одбране Сергеј Шојгу истакао је да је „руска војна делегација спремна да ускоро потпише одговарајући споразум у Београду између министарстава одбране Русије и Србије“. Он је такође додао да се „у Министарству одбране РФ у мају очекује посета начелника Генералштаба Војске Србије генерала Љубише Диковића“. Познато је да Сергеј Шојгу гаји посебне симпатије према Србији, он је у више наврата осуђивао политику НАТО-а и ЕУ у вези ње и лично је учествовао у стварању српско-руског хуманитарног центра у Нишу.

Нови приступи у сарадњи руских и српских власти свакако су охрабрујући за обе стране, али да би се постигао значајан напредак на том пољу веома је важно да Русија и Србија наставе да доследно прате зацртане планове и тиме остварују заједничке интересе.

Росијскаја газета. Сва права задржана.