Протојереј Максим Козлов: Друштвене мреже су бацање речи у бунар без дна

ВЦИОМ: 13% испитаника који имају приступ Интернету изјавило је да ће ограничити коришћење светске информационе мреже, а посебно свој боравак на друштвеним мрежама. Извор: CLUC.

ВЦИОМ: 13% испитаника који имају приступ Интернету изјавило је да ће ограничити коришћење светске информационе мреже, а посебно свој боравак на друштвеним мрежама. Извор: CLUC.

Протојереј Максим Козлов, председник Наставног комитета РПЦ, говори о користи и штети друштвених мрежа, „информационом посту“ и разлозима за затварање свог популарног налога на Фејсбуку.

Крајем марта Сверуски центар за проучавање јавног мњења (ВЦИОМ) објавио је резултате анкете о односу руских држављана према Великом посту. Осим традиционалних ограничења у погледу исхране и разоноде, око 13% испитаника који имају приступ Интернету изјавило је да ће ограничити коришћење светске информационе мреже, а посебно свој боравак на друштвеним мрежама.

Ко се већ одвикао да чита праве, папирне књиге, може купити читач електронских књига и на њему читати класичну књижевност. Прсти клизе по сензорној плочи, очи и даље гледају у екран, али је садржај сасвим другачији, позитиван.

протојереј Максим Козлов, председник Наставног комитета РПЦ

„За време поста ћу покушати мање да се мотам по друштвеним мрежама и бесмислено 'лајкујем' разне садржаје“, прокоментарисао је своје намере један од анкетираних. У Руској православној цркви (РПЦ) овај став наилази на потпуно одобравање и подршку. Тако, на пример, шеф Одељења за односе између цркве и друштва протојереј Всеволод Чапљин предложио је још уочи Великог поста да се уздржавање поштује и на информационом плану. А први заменик председника Наставног комитета РПЦ протојереј Максим Козлов је лично уклонио свој профил са најпопуларније мреже Фејсбук, одлучивши да се више не појављује на друштвеним мрежама. Интернет-портал „Култура“ је са о. Максимом разговарао о „информационом посту“.

культура.рф: Због чега сматрате да хришћанин треба да ограничи свој боравак на друштвеним мрежама?

Оно што је најпре изгледало као занимљив разговор са истомишљеницима постепено се претворило у бацање речи у бунар без дна.

Максим Козлов: Најпре бих желео да подсетим на познате речи преподобног Максима Исповедника о томе да не постоје ствари које су по својој природи лоше, већ постоје ствари које се користе на лош начин. То се у пуној мери односи и на друштвене мреже. Наравно, може се навести много позитивних случајева, на пример, како се путем друштвених мрежа сакупља новац за лечење тешко болесног детета, како се може помоћи људима који су страдали због самовоље чиновника, како су се пронашли рођаци који су давно изгубили контакт, и томе слично. Наравно да постоје и такви примери. Као што се сигурно некад догодило и да је аутоматска пушка „Калашњиков“ коришћена да направи „ватромет“ у дечјем вртићу, а не за своју основну намену.

Међутим, већина људи који су спремни да се за време Великог поста одрекну коришћења поменутих друштвених мрежа у потпуности схвата да тамо не налазе душевно користан садржај. И да записи на друштвеној мрежи нису испуњени толико љубављу према ближњима, колико показивањем свог живота и јурњавом за непотребним и чак сувишним информацијама, које одвајају свест од разума. При томе у питању нису обавезно грешне информације (наравно да на Интернету постоје и ствари које не треба уопште гледати, а не само за време поста), већ управо оне које су бескорисне. Информациона дијареја из друштвених мрежа преплављује не само разум, већ и душе људи. Тако да има смисла да за време Великог поста, када тежимо чистоти и уздржавамо се од говорења, ову бујицу информација ограничимо.

А шта мотивише људе да велики део свог не само слободног, него и радног времена проводе на друштвеним мрежама? Да ли сте се при исповести сретали са онима који схватају да је управо то њихова највећа страст?

Управо стварање илузије, самозадовољан доживљај сопствене личности и јесте једно од најпривлачнијих искушења друштвених мрежа.

М.К.: Да ли је највећа или није највећа и није толико важно. Битно је да је без сумње у питању суштински проблем у духовном животу људи. С тим сам се у својој пастирској делатности сусрео више пута. Један од мотива да се на тај начин проводи време (што га чини посебно опасним) је илузија о томе да се тако стиче „други живот“. Не овај у којем реално живим, већ онај који „креирам“ сопственом вољом. Кад пожелим, могу да нађем новог „пријатеља“, кад пожелим, могу га једноставно избрисати. Могу да изгледам храбар, иако сам у ствари кукавица, могу да изгледам нежан, иако сам у ствари грубијан, или паметан, иако сам у ствари само научио технику „copy-paste“. У стању сам да учиним много тога што у стварном животу не могу да учиним (на то се и односи чувена јеванђељска изрека „нико није пророк у свом селу“). Управо стварање илузије, самозадовољан доживљај сопствене личности и јесте једно од најпривлачнијих искушења друштвених мрежа.

Како се најједноставније изборити са тим искушењем? Ако се оно појавило, да ли су се појавили и посебни методи борбе против њега?

Информациона дијареја из друштвених мрежа преплављује не само разум, већ и душе људи.

М.К.: Ту нема ничег новог. Још је Аристотел подучавао принципу „све с мером“. Треба строго контролисати или, на језику Интернета, „модерисати“ сопствени боравак на друштвеним мрежама. То треба чинити како у погледу времена које проводимо на мрежи, тако и у погледу садржаја (треба доследно прекидати празне разговоре и контакте који нису повезани нити са професионалним интересовањима нити са постизањем стварне користи за друге људе). И обавезно с времена на време треба проверити какви су резултати нашег боравка на друштвеним мрежама? У случају да се на тај начин не постиже никакво добро, неопходно је зауставити се!

Наравно, било би дивно, како је недавно рекао о. Всеволод Чапљин, када би људи виртуелну комуникацију заменили читањем књига. Можемо повући паралелу са пушачима, који пре него што се коначно одрекну своје штетне навике, најпре замене праве цигарете електронским. Ко се већ одвикао да чита праве, папирне књиге, може купити читач електронских књига (е-book reader) и на њему читати исту класичну књижевност. При томе се задржавају исти осећаји, прсти клизе по сензорној плочи, очи и даље гледају у електронски екран, али је садржај сасвим другачији, позитиван.

Шта Вас је лично подстакло да напустите Фејсбук? Ваш профил је био веома популаран.

М.К.: Оно што је најпре изгледало као занимљив разговор са истомишљеницима постепено се претворило у бацање речи у бунар без дна. Управо зато сам одлучио да више на то не трошим ни време ни душевне снаге и да се више не укључујем ни у какве друштвене мреже.

Руски текст на порталу Министарства културе РФ, культура.рф.

Росијскаја газета. Сва права задржана.