СССР, земља која је озбиљно схватала ванземаљце

25 април 2013

Светлана Сметањина

Фотографија неидентификованог летећег објекта објављена у „Комсомолској правди“ 1961. Извор: РИА „Новости“.

У Совјетском Савезу је однос према НЛО био врло озбиљан. Совјетски војни експерти су чак научили како да „дозивају“ НЛО и успостављају контакт са њима, војска је имала упутства шта да ради у случају сусрета са њима, а у КГБ-у су постојале специјалне јединице за анализу података о аномалним појавама.

Недавно је руском премијеру Дмитрију Медведеву постављено неочекивано питање. Водитељка ТВ канала РЕН питала га је као бившег председника државе да ли је истина да се шефу државе заједно са „нуклеарним кофером“ уручује и тајна фасцикла са материјалима о НЛО.

На војном полигону у Астрахањској Области је почетком 1980-их извршен експеримент дозивања НЛО.

Дмитриј Медведев је одговорио да је то сушта истина: поред фасцикле председнику се предаје и извештај тајних служби које се баве контролом ванземаљаца на територији Русије. На питање новинарке да ли међу нама има много ванземаљаца, Медведев је одговорио да неће открити тај податак, како не би изазвао панику, а онима које интересују детаљније информације у вези са овом темом посаветовао је да гледају „документарну хронику ‘Људи у црном’“.

Ипак, ако се шала остави по страни, тема НЛО и аномалних појава била је и остала најстроже чувана тајна и у СССР-у и у савременој Русији. Нико од званичника никада неће ништа рећи јавно на ту тему.

У Петропавловској тврђави у Санкт Петербургу 2002. је одржана необична изложба под називом „Посетиоци из космоса“. Централно место на изложби заузимали су различити модели наводних представника ванземаљских цивилизација. Изложбу су организовали Државни музеј историје Санкт Петербурга и Музеј космонаутике. На слици: експонат посетилаца пронађених у НЛО наводно обореном изнад пустиње Калахари у Јужноафричкој Републици 1989. Извор: ИТАР-ТАСС.

Совјетска уфологија

1. Оснивачем совјетске и руске уфолофије сматра се астроном и математичар Феликс Зигељ (1920–1988). Манифестација која носи његово име се већ преко 20 година одржава у Москви два пута годишње и посвећена је питањима проучавања аномалних појава.

2. Совјетски експерти су сматрали да схватају када се практично сигурно појављују НЛО. Рачунало се да ће се они сигурно појавити тамо где постоји „посебна напетост“, на пример приликом тестирања оружја или гомилања војне технике.

3. Током 1970-их и 1980-их Совјетски Савез је прикупио огромну масу података о најразличитијим аномалним појавама на небу, док је Совјетска армија имала специјалне директиве шта да ради у случају сусрета са НЛО.

Друго су експерти. Они нису на важним функцијама и зато имају већу слободу деловања. Поједини војни официри, који су у Совјетском Савезу били на високим положајима, недавно су одлучили да скину вео тајне са приче о неидентификованим летећим објектима. То се догодило крајем марта на конференцији „Зигељеви дани“.

У СССР-у су информације о НЛО дуго биле третиране као научна фантастика. Само су ретки ентузијасти попут Феликса Зигеља сматрали да те чињенице треба озбиљно проучавати. Он је 60-их година одржао велики број јавних предавања на ту тему, захваљујући којима се велики број добровољаца придружио прикупљању података о неидентификованим летећим објектима.

Однос совјетских званичника према НЛО променио се 1978, када су у граду Петрозаводску стотине, а можда и хиљаде људи неколико часова посматрале на небу чудан светлећи објекат. Градске службе су биле затрпане писмима и телефонским позивима уплашених грађана. Чак су из суседних земаља пристизале молбе совјетском руководству да објасни какву тајну вежбу изводи Совјетски Савез.

„Последња кап“ је било писмо које је влади упутио академик Александров, отац совјетских нуклеарних електрана. Он је писао да би даље игнорисање тих тема било погрешно и да је неопходно стварати специјалне програме за проучавање таквих појава.

Све ово је испричао Василиј Јерјоменко, резервни генерал-мајор Федералне службе безбедности и члан Академије безбедносних проблема, одбране и правног поретка. Он је тих година у КГБ-у био задужен за ратно ваздухопловство СССР-а и производњу авионске технике. Управо је његова јединица била добила задатак да прикупља све информације о појављивању НЛО.

Четвртина Руса очекује посету

Готово четвртина грађана Русије верује да ће у наредних 50 година бити остварен контакт са неком ванземаљском цивилизацијом. То показују резултати недавног испитивања јавног мњења које је крајем марта 2013. спровео руски Фонд „Јавно мњење“ (ФОМ) на преко 100 локација широм Русије.

„Наше истраживање је показало да су они који верују да ће људи имати користи од тог контакта (12%) три пута бројнији од оних који мисле супротно (4%)“, објашњавају социолози ФОМ-а.

Од оних који су оптимисти по питању будућег сусрета само 6% сматра да ће сусрет омогућити људима да стекну нова знања „Ако су успели да дођу до нас, значи да су веома интелигентни. Можда ће нам предати део својих искустава“ — тако размишља ова група испитаника. 1% сматра да ванземљци „штите људе и Земљу“, док других 1% сматра да ће они „упутити Земљане добрим путем и научити их да буду бољи“. 52% Руса су убеђени да највише власти неких држава крију податке о ванземаљским цивилизацијама, док 22% сматра да такве информације не постоје у рукама светских политичара.

Ипак, више од половине наших суграђана (53%) не верује у постојање ванземаљских цивилизација. У њих чврсто верује 38% грађана РФ.

Василиј Јерјоменко је за „Руску реч“ испричао да су Ракетне јединице у то време чак имале директиву како да се понашају у случају појаве НЛО. Главни задатак је био да својим дејствима не изазивају агресиван одговор друге стране.

Почетком 80-их је донета одлука да се на војном полигону у Астрахањској Области изврши експеримент дозивања НЛО.

„Може се рећи да смо током експеримента научили како да дозовемо НЛО. Било је потребно нагло повећање броја летова ратне авијације и интензивније кретање технике. У таквим околностима постојала је готово стопостотна вероватноћа да ће се појавити неидентификовани летећи објекти“, објаснио је Василиј Јерјоменко. По његовим речима, то су углавном биле светлеће лопте.

Временом су се сви учесници експеримента толико навикли на ове појаве, да су их доживљавали као нешто сасвим уобичајено. Поједини „мајстори“ су чак покушавали да успоставе контакт са њима. „Овако је то било: на земљи би неко почео да даје сигнале рукама, тј. махао би двапут удесно, и двапут улево. Лопта на небу је на то реаговала и померала се два пута удесно и два пута улево. Не знамо како би се то могло објаснити“, признао је генерал-мајор.

Однос совјетских званичника према НЛО променио се 1978. после догађаја у Петрозаводску.

На крају су војни стручњаци, заједно са научницима који су такође учествовали у експерименту, дошли до три основна закључка. Прво: то могу бити природне појаве које савремена наука још увек не разуме. Друго: то може бити извиђачка апаратура САД или Јапана. И најзад, трећа верзија: деловање ванземаљске цивилизације.

Данас тема НЛО заузима чврсте позиције на страницама „жуте“ штампе. Василиј Јерјоменко је уверен да управо из тог разлога озбиљни научници не откривају свој однос према тој теми, јер не желе да ризикују, па зато и даље ћуте. У приватним разговорима са пилотима и космонаутима он је у више наврата слушао њихове приче о таквим случајевима. Али ни они не желе јавно да говоре о томе. Експерт је, међутим, уверен да тој теми треба приступати веома озбиљно, јер се ради о безбедности.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

совјетски савез руска војска занимљива русија ПОЛИТИКА И ДРУШТВО Руска војска