Слатки укус руског Васкрса

Куличи, традиционални руски ускршњи колачи, носе се у суботу ујутру у цркву да се освештају.Извор: Lori / Legion Media.

Куличи, традиционални руски ускршњи колачи, носе се у суботу ујутру у цркву да се освештају.Извор: Lori / Legion Media.

Велика већина становника Русије данас ће веома свечано прославити Васкрс уз куличе, традиционалне руске васкршње колаче, и фарбана јаја. Ипак, за велики број Руса прослављање Васкрса није толико ствар вере колико један од чинилаца њиховог националног идентитета.

Док је на Западу Божић највећи празник који веома свечано прослављају и верујући и неверујући, у Русији то почасно место заузима Васкрс. Резултати истраживања које је још пре десетак година Сверуски центар за истраживање јавног мњења обавио на територији целе Русије показују да је Васкрс најзначајнији религијски празник у земљи и да се налази на трећем месту по броју оних који га славе, одмах после Нове године и рођендана.

У БРОЈКАМА

Заправо, за велики број Руса прослављање Васкрса није толико ствар вере колико један од чинилаца њиховог националног идентитета. Припрема за овај празник захтева придржавање извесних обичаја – од којих су многи религијске природе, али већина је део народне традиције.

У Русији је стари обичај да се кућа темељно почисти у четвртак пре Васкрса. На Чисти четвртак, како га зову, сви сређују домове. Наредног јутра многе куће миришу на тесто, које полако нараста како би тог поподнева било спремно да се пече. Од овог теста се праве куличи – високи васкршњи колачи. Други обичај је фарбање јаја. Велики број људи и у данашње време прикупља луковину за фарбање много пре првог пролећног пуног месеца, који би, према првобитном науму твораца календара, требало да одређује датум прославе православног Васкрса. Они можда не знају зашто се за Васкрс фарбају јаја, али зато тачно знају колико је љуски лука потребно и колико дуго треба кувати јаја да би се добила одговарајућа нијанса светло црвене боје.

За велики број Руса прослављање Васкрса није толико ствар вере колико један од чинилаца њиховог националног идентитета.

Резултати истраживања о прослави Васкрса које је 2006. спровео „Центар Левада“ више личе на маркетиншку студију о пољопривредним имањима за производњу јаја него на истраживање о религијским обичајима. Испитивање је показало да ће 84% Руса овај празник прославити фарбањем јаја и печењем кулича. У престоници се током седмице која претходи Васкрсу просечно прода око 53 милиона јаја, а московске пекаре припреме од 650 до 700 тона кулича (према подацима Одељења за потрошачко тржиште и услуге града Москве).

Према православном предању јаје је симбол новог живота и оно мора бити црвено, јер је то боја крви коју је Христос пролио за искупљење грехова свих људи. Васкршња јаја и куличи носе се у суботу ујутру у цркву да се освештају.

Није лако припремати поменуту храну пошто није дозвољено да се она окуси. Велики пост, четрдесетодневни период пре Васкрса, током кога побожни православни верници не конзумирају шећер, месо и млечне производе, завршава се у недељу после литургије. Држање Великог поста је верски обичај који се мање поштује од народне традиције фарбања јаја.

Припрема за овај празник захтева придржавање извесних обичаја – од којих су многи религијске природе, али већина је део народне традиције. Велики број људи и у данашње време прикупља луковину за фарбање много пре првог пролећног пуног месеца.

Међу 71% особа у Русији које се сматрају православним хришћанима, само 2% њих строго поштује одредбе Великог поста, око 20% поштује их у мањој или већој мери, док их се око 80% не придржава - резултат је истраживања „Центра Левада“. Присуствовање Васкршњој литургији ради прослављања Христовог васкрсења из мртвих такође није много раширено. Мање од 300.000 Московљана било је на присутно на служби за Васкрс у градским црквама 2011. године. За град који броји више од 10 милиона становника, то није неки велики број.

Литургија се завршава око 3 часа изјутра, када свештеник коначно узвикне: „Христос васкрсе!“, а окупљени народ одговори у глас три пута: „Ваистину васкрсе!“. То је најрадоснији тренутак у православном црквеном календару. Зато и не чуди што људи честитају једни другима празник љубећи се. Коначно, јаја и куличи могу да се пробају, пошто прва храна која се узима после поста треба да буде освештана.

У недељу права гозба почиње за столом пуним ђаконија. Иако разноврсност послужених јела није свуда иста, на сваком руском столу за Васкрс нађу се „пасха“, традиционални слатки десерт од младог сира у облику пирамиде, као и кулич. Они који су постили толико дуго, сада могу да једу колико желе. Наравно, придружиће им се и они који нису постили – а и они ће јести колико желе. Деца ће котрљати јаја по столу и организоваће такмичења у туцању јаја да би открила које је најтврђе. Нико их због тога неће прекоревати, а можда ће им се прикључити и одрасли. За време Васкрса сви се, заправо, осећају као деца.

Росијскаја газета. Сва права задржана.