У потрази за изгубљеним именима

Трагачи су изузетно срећни када могу да пронађу плочицу и да прочитају име војника. То значи да је још један пали борац успео да се врати из заборава. Фотографија: Михаил Мордасов / Focus Pictures.

Трагачи су изузетно срећни када могу да пронађу плочицу и да прочитају име војника. То значи да је још један пали борац успео да се врати из заборава. Фотографија: Михаил Мордасов / Focus Pictures.

И 68 година после завршетка Великог отаџбинског рата стотине хиљада војника лежи покопано на неидентификованим местима широм некадашњих линија фронта. Ентузијасти деценијама трагају за непознатим гробницама војника Црвене армије, праве базе података како би њихови потомци могли да их пронађу и сахрањују их уз војне почасти.

Док не буде сахрањен и последњи пали ратник – рат није завршен, говорио је велики руски војсковођа Александар Суворов.

Групе ентузијаста-трагача се већ деценијама баве потрагом за гробним местима и идентификацијом војника који су погинули за време Великог отаџбинског (Другог светског) рата. Они вредно раде на простору најкрвавијих битака враћајући из заборава имена палих јунака.

У Лењинградској Области се, на пример, потрагом за палим борцима дуги низ година бави одред „Ингрија“ чији су чланови током 37 експедиција пронашли остатке 2227 војника и официра Црвене армије.

Историчар Јевгениј Иљин се организованом потрагом бави већ 13 година. Извор: Санктпетербуршки државни универзитет.

Шта највише покреће трагаче открио нам је вођа овог одреда Јевгениј Иљин: „Организованом потрагом се бавим већ 13 година. Имам осећај да је тај рат у коме лично нисам учествовао одувек лежао негде скривен у мени. Одрастао сам у околини Лењинграда у непосредној близини места где су се некада водиле борбе. Наравно и као дете често сам се са друговима играо рата.“

Након што је Јевгениј Иљин редовно одслужио војску, уписао се на Историјски факултет Лењинградског универзитета. Према његовим речима, одувек је желео да се упусти у потрагу за несталим војницима. Он је 2000. већ као наставник на Историјском факултету Санктпетербуршког државног универзитета окупио мали одред за потрагу састављен од студената Историјског и Хемијског факултета.

Иљин наставља: „На почетку смо највеће тешкоће имали око добијања разних дозвола за вршење радова у оквиру потраге. Свуда су нас гледали попреко и чак су нам без устручавања постављали различита питања, на пример: 'Колико вас плаћају за то?', или су нам са подозрењем говорили: 'Да, да, знамо ми вас. Прича вам је фина, али сте у ствари исти као и мародери (пљачкаши гробова).' Морали смо да се суочимо са огромним неповерењем, али се временом тај однос променио.“

Медаљон са личним подацима погинулог војника Црвене армије. Извор: www.ingria-poisk.ru

„Наш одред је у Санкт Петербургу, а и у целој Лењинградској Области, јединствен по томе што се састоји од студената и једини већ тринаест година доследно сваке године обави по три експедиције на терену. Главна разлика између званичног одреда за потрагу и 'црних копача', или како их ја називам мародера – јесте циљ. Наш циљ је сасвим скроман – а то је да пронађемо пале борце, док оне друге покреће чиста похлепа. У нашој групи сада званично има 37 људи.“

У фебруару 2013. руски министар одбране Сергеј Шојгу на састанку са ветеранима Стаљинградске битке истакао је да је Министарство одбране РФ спремно да помогне у стварању војноисторијских одреда за потрагу широм земље и да им обезбеди сву неопходну опрему којом војска располаже.

У Кировском рејону, где је одред „Ингрија“ посебно активан, током рата се решавала судбина Лењинграда. У периоду између 1941. и 1944. Црвена армија је укупно пет пута покушавала да пробије копнену Опсаду града, и управо су на територији Кировског рејона вођене најжешће борбе. Према најскромнијим проценама, тамо је настрадало око 120–130 хиљада људи. Данас је на основу званичних података, укључујући и масовне гробнице, сахрањено само 37 хиљада људи.

Јевгениј Иљин објашњава: „Током последње експедицијe у јесен 2012. у мочвари смо нашли совјетски тенк КВ кога је разнео експлозив. Рекао сам својима из одреда да је за тенком највероватније ишла и пешадија. И заиста, око тенка смо пронашли 25 мртвих војника. Код тројице смо нашли идентификационе плочице (матрикуле), али од дугог лежања у мочвари две плочице су потпуно пропале и лични подаци војника више нису могли да се разазнају. Али једну смо успели да прочитамо па смо чак нашли и сроднике преминулог војника. Његова жена није више жива, али зато ускоро треба да дође његова унука из далеког Краснојарског Краја [у Сибиру] и да ода почаст свом деди. А у децембру прошле године предали смо посмртне остатке војника Црвене армије Кучеренка његовим ћеркама које су желеле да им отац буде сахрањен у свом завичају у Омској Области.“

Трагачи вредно раде на простору најкрвавијих битака враћајући из заборава имена палих јунака.. Извор: www.ingria-poisk.ru

Трагачи су изузетно срећни када могу да пронађу плочицу и да прочитају име војника. То значи да је још један пали борац успео да се врати из заборава. А уколико још пронађемо и његову родбину, онда радости нема краја. То је у ствари разлог зашто наши људи и одлазе у шуму или на поље, боравећи у шаторима сваки дан баве се врло захтевним, тешким радом.

Према званичним подацима Министарства одбране РФ, деценијама након завршетка Другог светског рата на бившим бојним пољима од „Долине славе“ (ранији назив „Долина смрти“) код Мурманска па до Берлина милион и 54 хиљаде мртвих војника још увек није сахрањено како доликује. За све време организоване потраге пронађено је и уз војне почасти сахрањено око 450 хиљада људи.

Ми доста сарађујемо и са Немцима. Од када наш одред постоји, организовали смо неколико екскурзија за ученике из Немачке. У 2011. нам је долазила и група колега из Немачке који се исто баве потрагом. Заједно са њима смо организовали потрагу на локалитету 'Кружни гај' који још носи и епитет 'проклети' (рус. _serbianBeginIgnore_Круглая роща_serbianEndIgnore_). Када наиђемо на мртвог Немца, позовемо колеге: 'Момци, ево га ваш земљак'. А кад они пронађу нашег, онда нас обавесте па га ми сами подижемо.“

Када одред „Ингрија“ пронађе погинулог немачког војника, његови посмртни остаци се предају Немачком народном савезу за бригу о ратним гробницама. Они их сахрањују на гробљу у месту Сологубовка, иначе највећем немачком војном гробљу ван територије Немачке, које се налази у Кировском рејону Лењинградске Области. До данас је тамо сахрањено око 82 хиљаде немачких војника.

Ми доста сарађујемо и са Немцима. Када наиђемо на мртвог Немца, позовемо колеге: 'Момци, ево га ваш земљак'. А кад они пронађу нашег, онда нас обавесте па га ми сами подижемо.“

Јевгениј Иљин, историчар

Иљин наставља: „Када прочитам у новинама да је негде откривено складиште са оружјем које су сакрили 'црни копачи', или чујем да га је неко продавао, то ми звучи доста смешно јер у већини случајева такво оружје више нема употребну вредност. Током прошле године пронашли смо 105 палих бораца и 32 комада разног оружја. На крају сваког боравка на терену обавезно правимо попис и предајемо пронађено оружје припадницима полиције или Министарства за ванредне ситуације.“

Према званичним подацима Министарства одбране РФ, деценијама након завршетка Другог светског рата на бившим бојним пољима од „Долине славе“ (ранији назив „Долина смрти“) код Мурманска па до Берлина милион и 54 хиљаде мртвих војника још увек није сахрањено како доликује. За све време организоване потраге пронађено је и уз војне почасти сахрањено око 450 хиљада људи. Рат није завршен све док се и последњи војник не сахрани. На питање „Да ли ће се икада завршити рат?“ Јевгениј Иљин одговара: „Никада нећемо успети да пронађемо све до последњег војника, али је наша дужност да уложимо највеће напоре да то учинимо.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.