Рађање химне Руске Федерације

Москва, 9. мај 1945. Фотографија Дмитрија Баљтерманца. Мелодија садашње руске химне добила је статус државног знамења у Кремљу крајем 1943. године.

Москва, 9. мај 1945. Фотографија Дмитрија Баљтерманца. Мелодија садашње руске химне добила је статус државног знамења у Кремљу крајем 1943. године.

Необична судбина је дала стварање најважнијег знамења Руске Федерације три пута једном истом човеку и једној истој старој совјетској песми. Главни ликови ове необичне историјско-патриотске приче су Александар Александров, Сергеј Михалков, Јосиф Стаљин и Владимир Путин. Испоставља се да садашња химна РФ у малом садржи историју Русије 20. века и показује пут којим се упутила у 21. веку.

Сада се живи боље (_serbianBeginIgnore_Жить стало лучше_serbianEndIgnore_, 1936)

Ко је био први?

Постоји мишљење да песма „Сада се живи боље“ има претходника: увертиру „Бајка“ („_serbianBeginIgnore_Былина_serbianEndIgnore_“), коју је 1892. компоновао руски композитор Василиј Калињиков, веома популаран почетком 20. века. И заиста, првих неколико тактова се дословно поклапају.

Ипак, каснија истраживања су показала да је „_serbianBeginIgnore_Былина_serbianEndIgnore_“ први пут изведена 1950. а издата тек 1951, и да стога Александров, који је умро 1946, није имао могућности да познаје Калињиковљево дело. То је потврдило ранији став многих музичких стручњака да сличност мелодија потиче од припадности истој музичкој традицији.

Василиј Калињиков (1866-1900): Увертира „Бајка“. Изводи: Симфонијски оркестар СССР. Диригент: Јевгениј Светланов (1990).

Све је почело 1930-их, када је химна Совјетског Савеза још увек била „Интернационала“ (деветнаесто­вековна химна многих левичарских покрета, са специјално написаним руским стиховима). И тако, 17. новембра 1935, хвалећи „стахановце“, раднике који су надмашивали радну норму и тиме убрзавали индустријализацију СССР-а, генерални секретар ЦК КПСС Јосиф Стаљин изрекао је следеће чувене реченице: „Сада се живи боље, другови. Сада се живи веселије. А када се весело живи, и посао иде од руке. Да се код нас живи лоше, неугледно, невесело, никаквог стахановског покрета код нас не би ни било.“

Прва фраза Стаљинове изјаве постала је толико позната и популарна, да је према њој следеће године написана и песма. Аутор музике, генерал-мајор и професор Музичког конзерваторијума „Чајковски“ Александар Васиљевич Александров (1883-1946), оснивач славног ансамбла који под његовим именом и данас наступа широм света, није тада ни слутио шта ће његова композиција постати у будућности.

У стиховима које је написао песник Василиј Иванович Лебедев-Кумач (1898-1949), Стаљинове речи су представљене као песма која лети над совјетском земљом, „простором за ум и за руке“, коју су њени грађани ужурбано припремали за бољу и радосну будућност.

„Сада се живи боље“ (1936). Изводи: Ансамбл црвеноармејских песама и игара СССР-а, под управом Александра Александрова (1936). 
_serbianBeginIgnore_Звонки, как птицы, одна за другой,
Песни летят над советской страной.
Весел напев городов и полей -
Жить стало лучше, жить стало
веселей!

Дружно страна и растёт, и поёт,
С песнею новое счастье куёт.
Глянешь на солнце - и солнце
светлей. Жить стало лучше, жить стало
веселей!

Всюду простор для ума и для рук,
Всюду находишь друзей и подруг.
Старость - теплее и юность - смелей.
Жить стало лучше, жить стало
веселей!
Знай, Ворошилов, мы все начеку,
Пяди земли не уступим врагу.
Силушка есть у отцов и детей.
Жить стало лучше, жить стало
веселей!

Хочется всей необъятной страной
Сталину крикнуть „Спасибо,
Родной!“ Долгие годы живи, не болей.
Жить стало лучше, жить стало
веселей!

Звонки, как птицы, одна за другой,
Песни летят над советской страной.
Весел напев городов и полей -
Жить стало лучше, жить стало
веселей!_serbianEndIgnore_
Звонке као птице, једна за другом
Песме се вију над совјетском земљом,
Весели напев градова и поља:
Сада се живи боље, живот је весео сада!



Земља сложно расте и пева,
Уз песму нову срећу кује.
Погледај сунце, и оно светлије сија.
Сада се живи боље, живот је весео сада!




Свуда има простора за ум и руке,
Свуда налазиш пријатеље и
пријатељице. Старост је топлија, а младост смелија.
Сада се живи боље, живот је весео сада!

Као запета смо пушка, Ворошилове, знај,
Ни педаљ земље нећемо уступити
непријатељу. Имају снаге очеви и деца.
Сада се живи боље, живот је весео сада!


Сва непрегледна земља би хтела
Стаљину да кличе: „Хвала, Рођени!“.
Дуго нам живи и здрав нам буди.
Сада се живи боље, живот је весео сада!




Звонке као птице, једна за другом
Песме се вију над совјетском земљом.
Весели напев градова и поља:
Сада се живи боље, живот је весео сада!

Химна Партије бољшевика (1939)

Неколико година касније, популарност песме је довела до тога да је она изабрана за химну Комунистичке партије Совјетског Савеза. Александров је музику само незнатно променио, а Лебедев-Кумач је написао нове речи. Оне говоре о партији Лењина и Стаљина, која је својом истином и снагом заснованом на филозофији Маркса и Енгелса створила државу Совјета, јединствену на свету. Песма представља Комунистичку партију као „понос, мудрост, срце и снагу народа“.

Химна Партије бољшевика (1939). Изводи: Ансамбл црвеноармејских песама и игара СССР-а, под управом Александра Александрова (1939).
_serbianBeginIgnore_Страны небывалой свободные дети,
Сегодня мы гордую песню поём
О партии самой могучей на свете,
О самом большом человеке своём.

    ПРИПЕВ:
    Славой овеяна, волею спаяна,
    Крепни и здравствуй во веки веков
    Партия Ленина, партия Сталина
    Мудрая партия большевиков!

Страну Октября создала на земле ты
Могучую Родину вольных людей.
Стоит как утёс государство Советов
Рождённое силой и правдой твоей.

    ПРИПЕВ

Изменников подлых гнилую породу
Ты грозно сметаешь с пути своего.
Ты гордость народа, ты мудрость
народа, Ты сердце народа и совесть его.

    ПРИПЕВ

И Маркса и Энгельса пламенный гений
Предвидел коммуны грядущий восход.
Дорогу к свободе наметил нам Ленин
И Сталин великий по ней нас ведёт.

    ПРИПЕВ_serbianEndIgnore_
Земље невиђене слободна деца,
Поносну песму певамо данас
О најмоћнијој партији на свету,
О највећем човеку свом.

    РЕФРЕН:
    Славом овенчана, вољом уједињена
    Буди нам јака и крепка у векове,
    Партијо Лењина, партијо Стаљина,
    Мудра партијо бољшевика!

Земљу Октобра на земљи си створила,
Отаџбину моћну слободних људи.
Као литица стоји држава Совјета,
Рођена силом и истином твојом.

    РЕФРЕН

Издајника подмуклих трули сој
Ти сурово сатиреш на путу свом.
Ти си понос народа и народна мудрост,
Ти си срце народа и савест народна.


    РЕФРЕН

Маркса и Енгелса пламени геније
Предвидео је будући освит комуне.
Пут ка слободи указао нам је Лењин
И велики Стаљин њиме нас води.

    РЕФРЕН

Химна Совјетског Савеза (1944-1977)

На врхунцу Великог отаџбинског рата, Александровљеву песму је задесила неочекивана судбина. Руководство земље на челу са Стаљином одлучило је да СССР-у промени химну. Намера је очигледно била да музика химне више не буде „страна“ по пореклу („Интернационалу“ је 1888. написао француски композитор Пјер де Гејтер). Осим тога, наднационална „Интернационала“, која је поетски представљала космополитске наде међународног радничког покрета и Комунистичког манифеста, није више одговарала историјској реалности.

Предлоге за нову химну су написали и такве величине као што су Арам Хачатурјан и Дмитриј Шостакович. Па ипак, Стаљин је решио да Александровљева химна Партије која је створила СССР постане мелодија државне химне. Важну улогу је одиграла и чињеница да је песма већ била изузетно позната. Како се Стаљин изразио о музици Александрова, „то је химна моћне земље, у њој се огледа моћ државе и вера у нашу победу“.

Ипак, поново је било потребно променити речи и тај задатак је поверен књижевницима Сергеју Михалкову (1913-2009), оцу славног режисера Никите Михалкова, и Габријелу Урекљану (1899-1945), јерменском новинару и писцу, познатијем по надимку Ељ-Регистан.

Двојица аутора су текст химне веома пажљиво срочила. На самом почетку се прво истиче да је нову државу, СССР, по вољи народа створила Велика Русија, која се помиње под старим именом „_serbianBeginIgnore_Русь_serbianEndIgnore_“. Текст објашњава да је Лењин овај историјски, руско-совјетски процес, извео до доба слободе, а да је Стаљин подстакао нову земљу на велики рад и ојачао је. Коначно, уместо Партије која „издајника подмуклих трули сој сурово сатире на путу свом“, овде ће Армија Отаџбине „подмукле освајаче са пута збрисати“.

Стаљин је одобрио нову химну 14. децембра 1943. и она је први пут изведена 1. јануара 1944.

После Стаљинове смрти 1953, СССР је ушао у период „дестаљинизације“. Његово име је све мање помињано, а као главна фигура у стварању земље истицан је само Лењин. Стога је од 1955. до 1977, када су усвојени нови стихови, химна извођена без речи.

Химна Совјетског Савеза (1944). Изводи: Патријаршијски хор Руске православне цркве. Диригент: Владимир Комаров. Оргуље: Александар Гедике (1948).
_serbianBeginIgnore_Союз нерушимый республик свободных
Сплотила навеки Великая Русь.
Да здравствует созданный волей
народов Единый, могучий Советский Союз!

    ПРИПЕВ:
    Славься, Отечество наше свободное,
    Дружбы народов надёжный оплот!
    Знамя советское, знамя народное
    Пусть от победы к победе ведёт!


Сквозь грозы сияло нам солнце
свободы, И Ленин великий нам путь озарил:
Нас вырастил Сталин — на верность
народу, На труд и на подвиги нас вдохновил!

    ПРИПЕВ

Мы армию нашу растили в сраженьях.
Захватчиков подлых с дороги сметём!
Мы в битвах решаем судьбу поколений,
Мы к славе Отчизну свою поведём!



    ПРИПЕВ_serbianEndIgnore_
Савез нераскидиви република
слободних Сјединила је заувек Велика Русија.
Живео створени вољом народа
Јединствени, моћни Совјетски Савез!

    РЕФРЕН:
    Слава ти, Отаџбино наша слободна,
    Сигурни бедеме пријатељства
народа!     Барјак совјетски, барјак народни
    Нека нас из победе у победу води!

Кроз олује нам је сијало сунце слободе,
И велики Лењин озарио нам је пут:
Одгајио нас је Стаљин, и за верност
народу, За рад и подвиге надахнуо нас је он!


    РЕФРЕН

Ми смо армију нашу у биткама одгајали.
Подмукле освајаче са пута ћемо
збрисати! Ми у биткама одлучујемо о судбини
поколења, Ка слави ћемо Отаџбину нашу повести!

    РЕФРЕН

Химна Совјетског Савеза (1977-1991)

Коначно, 1977. је руководство СССР-а на челу са Леонидом Брежњевом одлучило да, поводом доношења новог Устава СССР-а, осетљиву прераду речи поново повери ауторима који су 1943. написали прву верзију.

Стаљиново име је избачено, а у рефрену је Партија Лењина названа „народном силом“ која води државу ка стању комунизма. Ваља напоменути да је реч „комунизам“ овде први пут употребљена, и то у потпуном складу са Марксовом филозофијом (према којој је пролетерска власт прелазно стање које кроз увећање призводње у новим радним односима треба да доведе до стања комунизма). Стаљинове заслуге за „надахнуће за рад“ овде су припале Лењину. Избачени су ратни стихови, који нису били више актуелни као 1944. Коначно, у последњој строфи, још једном се истиче да је будућност земље - још недостигнуто стање комунизма.

Химна Совјетског Савеза (1977). Изводи: Ансамбл песама и игара Совјетске армије „А. В. Александров“ - КАППСА (1977).
_serbianBeginIgnore_Союз нерушимый республик свободных
Сплотила навеки Великая Русь!
Да здравствует созданный волей
народов Единый, могучий Советский Союз!

    ПРИПЕВ:
    Славься, Отечество наше свободное,
    Дружбы народов надёжный оплот!
    Партия Ленина - сила народная
    Нас к торжеству коммунизма ведёт!



Сквозь грозы сияло нам солнце
свободы, И Ленин великий нам путь озарил:
На правое дело он поднял народы,
На труд и на подвиги нас вдохновил!

    ПРИПЕВ

В победе бессмертных идей
коммунизма Мы видим грядущее нашей страны,
И Красному знамени славной Отчизны
Мы будем всегда беззаветно верны!

    ПРИПЕВ_serbianEndIgnore_
Савез нераскидиви република
слободних Сјединила је заувек Велика Русија.
Живео створени вољом народа
Јединствени, моћни Совјетски Савез!

    РЕФРЕН:
    Слава ти, Отаџбино наша слободна,
    Сигурни бедеме пријатељства
народа!     Партија Лењина, сила народна,
    Ка тријумфу комунизма нека нас
води!
Кроз олује нам је сијало сунце слободе,
И велики Лењин озарио нам је пут:
На праведно дело подигао је народе,
За рад и за подвиге надахнуо нас је он!


    РЕФРЕН

У победи бесмртних идеја комунизма
Ми видимо будућност земље наше,
И Црвеном барјаку славне Отаџбине
Увек ћемо бити бескрајно верни!


    РЕФРЕН

Химна Руске Федерације (2000)

Конфузија коју је донео распад СССР-а одразила се и на избор химне нове државе, Руске Федерације. Од 1991. до 2000. Русија је, изгледа, била без праве идеје шта да јој буде химна. Тако је, под руководством Бориса Јељцина, донето необично решење: да химна РФ буде „Патриотска песма“ Михаила Глинке, написана 1833. и постхумно пронађена 1895. Привремена химна, која је до тада била непозната свима осим музичким стручњацима, извођена је без речи. Ова чињеница је нарочито лоше деловала на морал спортиста на међународним такмичењима.

На ту ситуацију је стављена тачка крајем 2000, у расплету који сам по себи представља значајан догађај у новој руској историји и важно обележје њеног садашњег идентитета. После опширних јавних расправа, нови председник Владимир Путин вратио је Русији Александровљеву мелодију химне СССР-а, а промена речи је по трећи пут поверена истом човеку, Сергеју Михалкову. Овај књижевник, коме је тада било 87 година, тако се још једном нашао пред великим задатком и у дубоко симболичном континуитету догађаја.

Тада су се, међутим, јавили многи који су сматрали да нова Русија не сме да стоји пред „стаљинском химном“. Они који су у то време сматрали да Русија треба да се на сваки начин дистанцира од СССР-а узимали су као главни аргумент то што је стара мелодија по свом пореклу дубоко повезана са Стаљином и што ју је он лично 1943. прогласио за химну.

Реч „Бог“ у новој химни РФ

Комунистичка партија Руске Федерације (КПРФ) захтевала је да се реч „Бог“ избаци из химне, јер су по Уставу РФ држава и религија раздвојене. Влада је то одбила са образложењем да захтев не узима у обзир „културно-историјски контекст“ настанка химне.

Ипак, треба поменути да је у првобитној верзији текста из 2000. реч „Бог“ постојала на неколико места, док у коначној, усвојеној, стоји само на једном.

Ипак, већина није тако мислила, укључујући и тадашњег патријарха РПЦ: Алексије II је подржао идеју, како се изразио, комбиновања дореволуционарне заставе и послереволуционарне (совјетске) химне, јавно изразивши подршку политици неодрицања ни од једног дела руске прошлости - коју је симболично увео нови председник.

И тако, Руска Федерација је нову-стару химну из своје совјетске прошлости први пут чула 1. јануара 2001, првог дана 21. века.

Пажљива анализа открива да нове речи заправо представљају танани и филигрански сплетени континуитет са свим инкарнацијама песме од 1936. Стихови су добрим делом уопштени по карактеру и од ствари специфично везаних за Русију истичу њену величину („од топлих мора до поларног краја“) и њену „јединственост“ у историји света. По први пут у историји руских химни речи су обојене са мало праве романтике, јер је сада наша Отаџбина велико место (широки простор) „за снове и живот“. Уместо Партије Лењина и Стаљина из 1944, „мудрост народа“ у новој химни потиче од „предака“. Уместо „победе идеја комунизма“, будућност земље доноси „машту и живот“.

Тако се у том „широком простору за машту и живот“ нове генерације Руса 21. века оваплотио „простор за ум и руке“ генерације Совјета из најстарије верзије песме „Сада се живи боље“ из 1936. Може се рећи да се тако херојском и великом раду који су у развој земље уложили грађани раног СССР-а одаје признање и да се симболично затвара велики историјски круг.

Осим тога, као подсећање на стара предреволуционарна времена, враћена је и реч „Бог“. Он сада, уместо некада цара (у химни Руске Империје 1833-1917), чува саму Русију.

И тако, стара комунистичка химна - са слојем призвука руских народних песама, слојем совјетске грандиозности и слојем романтике и љубави нових стихова - данас представља Русију, њену компликовану и јединствену историју и нови пут којим се упутила у 21. веку.

Због усхићујуће свечаности и специфичног емотивног набоја сасвим с правом многи аматери и стручњаци из свих делова света сматрају садашњу руску химну једном од најлепших и најуспелијих државних химни на свету.

Химна Руске Федерације (2000). Изводе: Државни симфонијски оркестар Русије и хор Државног академског Бољшог театра. Диригент: Феликс Коробов (2004).
_serbianBeginIgnore_Россия — священная наша держава,
Россия — любимая наша страна.
Могучая воля, великая слава —
Твоё достоянье на все времена!

    ПРИПЕВ:
    Славься, Отечество наше свободное,
    Братских народов союз вековой,
    Предками данная мудрость народная!
    Славься, страна! Мы гордимся тобой!



От южных морей до полярного края
Раскинулись наши леса и поля.
Одна ты на свете! Одна ты такая —
Хранимая Богом родная земля!

    ПРИПЕВ

Широкий простор для мечты и для
жизни Грядущие нам открывают года.
Нам силу даёт наша верность Отчизне.
Так было, так есть и так будет всегда!


    ПРИПЕВ_serbianEndIgnore_
Русијо, свештена државо наша,
Русијо, вољена наша земљо,
Моћна воља и велика слава
Твоје су наслеђе за сва времена!

    РЕФРЕН:
    Буди славна, Отаџбино наша
слободна,     Народа братских вековни савезу,
    Од предака наслеђена мудрости
народна!     Слава ти, земљо! Поносимо се тобом!

Од јужних мора до поларног краја
Простиру се наше шуме и поља.
Једина си на свету! Једина си таква,
Богом чувана рођена земљо!

    РЕФРЕН

Велики простор за машту и живот
Отварају нам године пред нама.
Снагу нам даје наша верност Отаџбини.
Тако је било, тако јесте и тако ће бити
заувек!

    РЕФРЕН

Росијскаја газета. Сва права задржана.