Лондон обнавља сарадњу са обавештајним службама Русије

Русија и Велика Британија ће обновити сарадњу обавештајних служби, изјавио је 10. маја британски премијер Дејвид Камерон после сусрета са председником Русије Владимиром Путином у Сочију. По свему судећи, Велика Британија намерава да окрене нови лист у афери везаној за агента Александра Литвињенка који је из Федералне службе безбедности Русије пребегао на страну Велике Британије, а 2006. је преминуо у Лондону услед тровања полонијумом.

После сусрета са Путином, у коме су размотрени билатерални економски односи и ситуација везана за Сирију, Камерон је изјавио новинарима да је током разговора било речи и о безбедности на Олимпијским играма у Сочију.

„Због тога смо се данас председник Путин и ја договорили о сарадњи обавештајних служби двеју земаља у сфери безбедности.“

Кремљ је преко Путиновог портпарола Дмитрија Пескова нагласио: „Сарадња на линији обавештајних служби била је прекинута и замрзнута на иницијативу британске стране, али сада са задовољством констатујемо спремност на сарадњу у интересу одржавања безбедних и мирних игара у Сочију“.

Адвокат: Литвињенко је био агент МИ-6
Пет година после смрти бившег агента ФСБ Александра Литвињенка у Лондону, његови заступници откривају да је он био на платном списку британског МИ-6. Литвињенкова смрт је одмах искоришћена за темељну и дугу антируску медијску кампању.

Када је Литвињенко 2006. (према британској верзији) отрован радиоактивним полонијумом-210, Британија је то приписала бившем агенту руске обавештајне службе Андреју Луговоју. Лондон је захтевао од Русије његову екстрадицију у Велику Британију, али је Москва одбила тај захтев. Међусобно препуцавање је довело до тога да је актуелни амбасадор Велике Британије у Москви јавно посаветовао Кремљу да промени устав Русије, који забрањује екстрадицију.

Током преговора са Дмитријем Медведевом 2011. у Москви Камерон је одбацио било какав компромис у том погледу. „Чињеница је да се две владе не слажу по овом питању“, рекао је тада британски премијер новинарима. „И ја ни у ком случају не покушавам да заташкам ту чињеницу.“

Сада се, међутим, ситуација мења, и по свој прилици није реч само о безбедности Олимпијаде у Сочију.

Терористички напад у Бостону, тачније немаран однос обавештајних служби САД према упозорењима Москве о опасности која прети од браће Царнајев, добија политички значај у САД, а сада, по свему судећи, и у Великој Британији.

Бостонска лекција о „добрим џихадистима“
Сада, после догађаја у Бостону, чак и Американци без проблема налазе Чеченију на карти света и кавкаске исламисте посматрају другачије него 1990-их, када су ратовали против Русије. Па ипак, изгледа да је америчким аналитичарима мање криво због изгубљених живота него због чињенице да је Путин можда „био у праву“.

После распада СССР-а обавештајне службе Русије и САД су успоставиле сарадњу, и та сарадња је нарочито постала активна после терористичких напада 11. септембра. Истина, америчке колеге су увек биле „помало надмене“ када се ради о информацијама које долазе из Москве, истиче Сергеј Шестов, пуковник КГБ-а СССР-а у резерви и председник „Вимпел-а“ – организације ветерана специјалних јединица органа државне безбедности.

То признаје и „Вашингтон пост“ у уредничком чланку. По мишљењу редакције, FBI је могао проценити да Тамерлан Царнајев не представља опасност, јер „било је основа за скептичан однос према упозорењима из Русије везаним за чеченске емигранте, међу којима Москва многе третира као терористе, иако они то нису“.

Непријатна питања Федералном истражном бироу постављају и представници сената. Републикански сенатор Линдзи Грејем критикује пасивност коју је FBI после терористичког напада испољио у свим правцима.

„Рекло би се, први задатак FBI био је да се запита: ‘Да нисмо ми можда у околини Бостона разговарали са неким ко би тако нешто могао да учини?’“, каже Грејем. „Зашто се нисте одмах сетили имена старијег брата? А када сте добили фотографију, зашто је нисте упоредили са снимком који већ имате у својој бази података?“

Директор FBI Роберт Милер посетио је 7. маја Москву, где је разговарао са руским колегама. Ову посету је обелоданио амерички амбасадор у Москви Мајкл Макфол преко Фејсбука. Касније је представник FBI Мајкл Кортан изјавио за „Асошијетед прес“ да је Милер са руководством руских обавештајних служби разговарао о истрази везаној за експлозију за време бостонског маратона.

Посета је очигледно обелодањена са циљем да се бар мало ублажи критика упућена Федералном истражном бироу. Исти циљ је имала и изјава државног секретара САД Џона Керија: „Веома ми је драго што наши стручњаци заједно раде на истрази поводом терористичког напада у Бостону. Врло сам им захвалан због тога“, рекао је он првог дана своје мајске посете Москви.

Како је уочи Камеронове посете Сочију изјавио главни уредник часописа „Национална одбрана“ Игор Коротченко, неће бити никакво чудо ако и Велика Британија у садашњој ситуацији одлучи да обнови сарадњу са обавештајним службама Русије. Даља политизација сарадње у овој сфери могла би и Лондону нанети политичку штету.

Росијскаја газета. Сва права задржана.