Човек из БРИКС-а на челу СТО
За Русију је избор Роберта Азеведа важан и због имиџа, јер нови шеф СТО може објавити свој програм управо у Руској Федерацији. Извор: wto.org / WTO / Studio Casagrande.
У ужи избор за новог председника Светске трговинске организације (СТО) било је укупно десет кандидата, а међу њима су били и представници Мексика, Јордана и Јужне Кореје. Експерти сматрају да избор Бразилца Роберта Азаведа, 55-годишњег бразилског дипломате, иде на руку пре свега чланицама БРИКС-а.
„Именовање Бразилца Азеведа је сасвим очекивано признање да земље са економијама које се убрзано развијају имају све већу улогу у глобалној економији“, каже саветник Института за савремени развој Никита Маслењиков. „А то подразумева и јачање позиције БРИКС-а.“
По мишљењу овог експерта, и поред тога што руководилац СТО има превасходно организациону улогу, ипак се од њега могу очекивати иницијативе усмерене на решавање проблема који интересују пре свега БРИКС. Ако ништа друго, сам Азеведо је захваљујући свом пореклу више упућен у реалије ове групе земаља него што је био његов претходник, Француз Паскал Лами. Према томе, и Москва у потпуности може да рачуна на извесне погодности.
„Бразил и Русија имају исте проблеме и нормалне пословне односе, тако да ће Москва моћи много лакше да се договори са Азеведом око свих питања за која је заинтересована“, истиче Алексеј Портански, професор Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“ (ВШЕ) и бивши директор руског комитета за придруживање Русије Светској трговинској организацији. „Међу најважнијим одлукама које се очекују од Бразилца је и одлука о скидању баријера за земље у развоју и о поједностављењу њиховог приступа светским тржиштима.“
Одлучивање о овим питањима отежано је већ 12 година. Од 2001. није настављена рунда преговора из Дохе о даљој либерализацији светске трговине. Експерт сматра да ће нови руководилац моћи да покрене иницијативу за преиспитивање механизма доношења одлука.
Русија је подржала Роберта Азеведа приликом усаглашавања канидадутре новог генералног директора СТО. Како је тада изјавио заменик министра економског развоја Русије Алексеј Лихачов, у његовом доласку на ову функцију „крије се велики потенцијал развоја наше трговинске и економске сарадње са земљама у региону“.
„Веома се надамо да ћемо са доласком новог активног човека и нашег истомишљеника на функцију генералног директора успети да пронађемо додатне полуге развоја трговинских и економских односа путем измене правила СТО на нивоу глобалног трговинског система“, нагласио је заменик министра, а његове речи цитира „Интерфакс“.
Засада се 159 чланица СТО руководе принципом „усаглашености“ и избалансираних интереса, када је за одобравање пакета понуда потребна сагласност сваке чланице ове организације. Управо то блокира њен развој и доводи до све већег броја непосредних заштитних мера.
Како истиче Маслењиков, у периоду од 2009. до 2013. број таквих трговинских баријера je утростручен услед економске кризе. Раније је ситуација била таква да отприлике 1% међународног промета робе није био у складу са правилима слободне трговине, а данас се правила нарушавају у 3% случајева.
За Русију је избор Азеведа важан и због имиџа, јер нови шеф СТО може објавити свој програм управо у Руској Федерацији.
„У септембру ће се у Санкт Петербургу одржати самит Г-20, и управо тада нови шеф СТО треба да покрене своје прве иницијативе. Усаглашавање позиција ‘двадесеторице’ значило би стварање контура новог документа организације, јер Г-20 производи готово 90% светског бруто производа“, објаснио је Маслењиков.
Званично ће Роберто Азеведо стати на чело организације управо уочи самита, тј. 1. септембра, када истиче мандат садашњем генералном директору СТО Паскалу Ламију. До тада Генерални савет ове организације треба коначно да потврди његову кандидатуру.
Азеведо је по струци инжењер. По завршеној Дипломатској академији при Министарству спољних послова Бразила запослио се у том министарству 1984, а 1997-2001. је радио у представништву Бразила при УН у Женеви. Од 2008. је представник Бразила при СТО. Азеведо се прославио познатим трговинским споровима са САД и борбом против субвенција које Американци дају произвођачима памука. Залаже се за даљу либерализацију светске економије и завршетак рунде преговора из Дохе.
Росијскаја газета. Сва права задржана.