Ванрегионални посматрачи у Арктичком савету

Извор: Press Photo.

Извор: Press Photo.

Министри спољних послова земаља чланица Арктичког савета су 15. маја донели историјску одлуку о додељивању статуса посматрача за шест нових држава, укључујући Кину, Индију и Јапан. Истовремено су чланови овог савета усвојили и низ правила која знатно ограничавају могућности земаља које нису из арктичког региона да утичу на његову будућност. Како сазнајемо, иницијатор овог документа била је Русија.

Дводневно министарско заседање Арктичког савета – међудржавне организације која обједињава владе Русије, САД, Канаде, Норвешке, Шведске, Данске, Финске и Исланда – ући ће у историју не само због напредних решења већ и због рекордног трајања преговора уз огромно узбуђење и напетост. Руски министар иностраних послова Сергеј Лавров се са својим колегама у уторак у шведском граду Кируна саветовао до касно у ноћ, а консултације су настављене и у среду ујутру, и све до последњег тренутка није било јасно да ли ће сви министри ставити своје потписе на коначну декларацију.

Највише полемике је изазвала тачка о проширењу броја посматрача при савету у виду 14 нових земаља и организација. Арктичком клубу би желеле да се придруже Кина, Индија, Јапан, Јужна Кореја, Сингапур и Италија. Сви они имају озбиљне интересе у арктичком региону који је врло перспективан у погледу производње фосилних горива и развоја поморске трговине.

Од организација које су се пријавиле за статус посматрача најпознатија је „Гринпис“ („Greenpeace“), чији су активисти са плакатима „Без нафтне индустрије на Арктику“ цео претходни дан опседали градску скупштину где је било заседање савета.

Москва је првобитно била против проширења броја посматрача страхујући да ће то учинити рад савета мање ефикасним. Међутим, после вишечасовне расправе на заседању је постигнут консензус а Русија је одлучила да га не квари, како објашњава извор из руске делегације.

Резултат бурних расправа било је одобравање статуса посматрача за свих шест држава које су се пријавиле. Захтеви организација су одбијени. Донета је одлука да се касније размотри питање око статуса Европске уније, који је изазвао озбиљне критике од стране више земаља, укључујући и Руску Федерацију.

Према извору који је учествовао на конференцији, даља судбина захтева ЕУ зависиће од тога како ће Брисел решити проблем са забраном увоза меса и крзна фоке – традиционалних производа аутохтоног становништва Арктика.

Даљи захтеви за приступ савету разматраће се најраније за две године. А већ су спремне да их поднесу Турска и Монголија.

На неочекивано јединствен став чланова Арктичког савета у вези тако осетљивог питања утицала је друга најважнија одлука у Шведској. Формално удовољивши захтевима амбициозних новопридошлица, Сергеј Лавров и његове колеге учинили су све да у потпуности заштите Арктик од њихових претензија. У том циљу је одређена „Директива за посматраче“.

Како сазнајемо, предлог да се састави такав документ дала је Русија.

Према поменутој „директиви“, посматрачи се обавезују да ће да поштују суверенитет и суверена права у арктичком региону осам приполарних земаља. У складу са тим могућност посматрача да учествују у активностима и програмима савета, у том смислу и финансијски, може бити ограничена.

Њима ће у ствари бити дозвољено само да седе и слушају. Савет ће једном у четири године правити процену „понашања“ посматрача. Како је изјавио Карл Билт, министар спољних послова Шведске, која иначе председава саветом, пријем нових земаља у своје редове омогућава овој организацији да ојача свој међународни положај, а постојање „директиве“ – спречава је да се отргне контроли.

Поред тога, чланови Арктичког савета одобрили су и други у историји правно обавезујући панарктички документ – „Споразум о сарадњи у виду спремности и реаговања на нафтно загађење мора у области Арктика“. Сергеј Лавров је истакао да је то „ефикасно средство за заштиту арктичке средине на почетку интензивнијег освајања новооткривених природних богатстава Арктика“.

Према подацима стручњака, у морима Северног леденог океана налази се 13% још неистражених светских резерви нафте и 30% резерви гаса.

Росијскаја газета. Сва права задржана.