Сарајевске и београдске варнице на „Јужном току“

Најновије изјаве лидера и представника Владе Федерације БиХ и Републике Српске указују на то да њихове међусобне несугласице могу да имају негативан утицај на ситуацију око „Јужног тока“. Извор: Reuters.

Најновије изјаве лидера и представника Владе Федерације БиХ и Републике Српске указују на то да њихове међусобне несугласице могу да имају негативан утицај на ситуацију око „Јужног тока“. Извор: Reuters.

Министар спољних послова Босне и Херцеговине Златко Лагумџија предложио је потписивање меморандума везаног за споразум између Босне и Херцеговине, Албаније, Црне Горе и Хрватске о изградњи гасовода конкурента руском „Јужном току“. Истовремено, „Јужни ток“ има проблема и у Београду.

Министар спољних послова Босне и Херцеговине Златко Лагумџија 8. маја ове године је у обраћању пред Председништвом Босне и Херцеговине дао позитивну оцену за потписивање меморандума везаног за споразум између Босне и Херцеговине, Албаније, Црне Горе и Хрватске који се односи на транспорт природног гаса из Азербејџана, и у складу са тиме позвао је да се тај споразум потпише.

Како је ових дана објављено на порталима руских информативних агенција „Ostkraft“ и „Rex“, заиста се ради о пројектима Трансјадранског гасовода и Јонско-јадранског гасовода преко којих би био могућ транспорт азербејџанског природног гаса преко Грчке у Италију. Лагумџија је по том питању изјавио: „С обзиром на стратешки значај енергетске сигурности и сарадње у овој области између БиХ, Aлбаније, Црне Горе, Хрватске, Италије и Грчке, сматрамо да Предсједништво БиХ треба да заузме позитиван став према закључивању меморандума и да овласти министра иностраних послова да га потпише“. Став Лагумџије је да је Трансјадрански гасовод „у функцији унапређења регионалне сарадње у области енергетике те да је од великог значаја за енергетску сигурност земље, за диверзификацију енергетског снабдијевања те за привреду читавог региона“.

Овај пројекат представља алтернативу за „Јужни ток“, чији крак треба да прође кроз Републику Српску и остатак Босне и Херцеговине. И у том смислу већ је постигнут договор између „Гаспрома“ и власти Републике Српске да део трасе иде преко њене територије. Због тога је изјава Лагумџије изазвала оштре реакције у Бања Луци. Председник РС Милорад Додик изјавио је да Босна и Херцеговина „нема надлежности за реализацију пројеката попут транспорта природног гаса“. Министар индустрије, енергетике и рударства Жељко Ковачевић у интервјуу за информативну агенцију „Срна“ рекао је: „Постоје одређени покушаји у том погледу, али Влада Републике Српске у потпуности је опредијељена за реализацију гасовода ‘Јужни ток’ кроз Републику Српску са Руском Федерацијом“.

Пример недавне демонстративне набавке увозних нафтних деривата од стране Федерације БиХ уместо оних који се производе у Републици Српској у Босанском Броду указује на озбиљну намеру Сарајева да спречи учвршћивање Русије у региону, па чак и на штету сопствених економских интереса.

С једне стране, према Уставу БиХ ентитети, од којих је један и Република Српска, имају право да „склапају споразуме са државама и међународним организацијама“, стога федерална влада формално не може да спречи изградњу тог гасовода. Међутим, најновије изјаве лидера и представника Владе Федерације БиХ и Републике Српске указују на то да њихове међусобне несугласице ипак могу да имају негативан утицај на ситуацију око „Јужног тока“ и да јој у најмању руку придају контроверзан карактер. Поред тога, пример недавне демонстративне набавке увозних нафтних деривата од стране Федерације БиХ уместо оних који се производе у Републици Српској у Босанском Броду, указује на озбиљну намеру Сарајева да спречи учвршћивање Русије у региону, па чак и на штету сопствених економских интереса.

Све ово говори да се у Србији и у БиХ још једном исказују последице геополитичког сукоба интереса између Русије и западних земаља, као и „прозападно“ и „проруски“ оријентисаних политичара у обе земље.

Поред Републике Српске, скандал око „Јужног тока“ наставља се и у Србији. Уз посредство Европске банке за обнову и развој (EBRD) планира се реорганизација компаније „Србијагас“ која је „Гаспромов“ партнер у оквиру пројекта „Јужни ток“. Због тога је дошло до конфликта између српске министарке енергетике Зоране Михајловић и директора „Србијагаса“ Душана Бајатовића који сматра да реорганизација овог предузећа уз „туторство“ Европске банке за обнову и развој предвиђа испуњавање одређених политичких услова. Ова питања су разматрана и током недавне посете Москви Вучића и Дачића. Лист „Блиц“ пише да његови извори у руској влади наводе да је „за Москву неприхватљиво то што се у плану министарке енергетике Зоране Михајловић о реорганизацији ‘Србијагаса’ драстично мења ово јавно предузеће које је за руску страну гарант изградње гасовода ‘Јужни ток’“, као и то што је Дачић већ два пута одлагао то питање на састанцима Владе.

По том питању позиција Русије је јасна. Што се тиче реакције руских власти на сукоб у БиХ између руководства Федерације БиХ и Републике Српске у вези два алтернативна пројекта гасовода – за сада их није било, као уосталом ни одлуке Председништва БиХ у вези Трансјадранског гасовода. Међутим, било би логично претпоставити да реакција Русије на такав поступак Лагумџије може бити само негативна. У сваком случају, све ово говори да се у Србији и у БиХ још једном исказују последице геополитичког сукоба интереса између Русије и западних земаља, као и „прозападно“ и „проруски“ оријентисаних политичара у обе земље.

Росијскаја газета. Сва права задржана.