Сибирски виртуелни учитељи

Ученици из три рејона Новосибирске Области уче са наставником који се налази испред свог компјутера у Новосибирску. Извор: Alamy / Legion Media.

Ученици из три рејона Новосибирске Области уче са наставником који се налази испред свог компјутера у Новосибирску. Извор: Alamy / Legion Media.

Као и све простране земље, и Русија има проблем са образовањем деце која живе у изузетно удаљеним насељима. У Сибиру има школа до којих се у пролеће или у јесен не може стићи без ризика по живот и здравље ученика. У таквим случајевима програм образовања преко Интернета свима олакшава живот, а искуство показује да даје одличне резултате.

Новосибирска Област се простире на територији од близу 650 km са запада на исток, и 450 km са севера на југ. Пут из удаљених села до града је и скуп и далек, а када зими снег све завеје или се у пролеће топи,до града је немогуће стићи. Зато у основним и средњим школама има врло мало учитеља. Пошто сва деца имају једнако право на школовање, у Новосибирској Области је осмишљен пројекат „Виртуелна школа“.

У пројекат је до сада укључено 5237 ученика. Руководилац пројекта Нела Ким објашњава: „Још 2006, када је започет федерални пројекат информатизације система образовања, најпре је 'дистанционој едукацији' приступило 500 педагога који су се стручно усавршавали виртуелним путем у својим родним селима. Пошто су резултати овакве обуке били добри помислили смо да би и ученици из удаљених села могли 'учити на даљину'. На пример, путем Интернета би се могли припремати за полагање Јединственог државног испита (рус. ЕГЭ).

У Обласном центру за информационе технологије креиран је специјалан бесплатан курс који омогућава „учење на даљину“ преко портала moodle.ru. Ученици из три рејона Новосибирске Области учили су на овај начин са наставником који је све време био испред свог компјутера у Новосибирску. На испиту су ови ученици освојили рекордно добре оцене.

„Наравно, има много потешкоћа“, додаје Нела. „Врло често наилазимо на неразумевање родитеља који желе да њихова деца имају 'правог, живог' учитеља. У таквим случајевима одлазимо у села и објашњавамо да је и виртуелни учитељ исто тако стручан, 'прави и жив' као и онај у школи. Поред тога, другог учитеља нема. Ни учитељима и наставницима, који су у овом крају углавном пред пензијом, није лако да пређу на виртуелну наставу као нови облик рада. У процесу 'учења на даљину' највише проблема ствара слаб сигнал и недовољна покривеност Интернетом у селима. Учитељи и наставници онлајн часове не могу да држе путем видео конференције. Они само куцају на тастатури, а своје ученике не могу ни видети ни чути. Упркос свим тешкоћама, ни једна школа није одбила учешће у овом експерименталном пројекту.“

Предност 'учења на даљину' је у томе што знање ученика проверава особа која није са њим у емоционалном контакту. То је веома важно. Сеоске школе су мали колективи, па се ми учитељи и наставници увек емоционално везујемо за своје ученике.

Јелена Вихрова, директорка школе

У Мошковском рејону Новосибирске Области недостаје 51 учитељ и наставник. Да није могуће „учење на даљину“, у школама би физику, географију или информатику морали да предају наставници других предмета.

Директор Информационо-методичког центра Мошковског рејона Игор Јашкин о томе каже: „Деца из овог краја заслужују квалитетно образовање.“

„У нашем рејону постоје две матичне школе чија се истурена одељења налазе у удаљеним селима. У њима се настава одвија кроз редовне часове, али и по принципу 'учења на даљину'. Школа у селу Барлак има само 44 ученика. Ова школа је, као и остале учеснице пројекта, добила ноутбук рачунаре и такозвана 'мобилна колица', то јест уређаје за бежично напајање и бежични Интернет.“

Ученици могу користити школске компјутере после наставе ако код куће немају компјутер или приступ Интернету. Домаћи задаци у форми тестова проверавају се компјутерски, а вежбања у којима одговори нису понуђени ученик шаље учитељу или наставнику на проверу. Тежина следећег задатка зависи од успешности ученика у изради претходних.

И виртуелни учитељ је исто тако стручан, 'прави и жив' као и онај у школи.

Нела Ким, руководилац пројекта „Виртуелна школа“

Према мишљењу заменика директора ове школе, Јелене Вихрове, „предност 'учења на даљину' је у томе што знање ученика проверава особа која није са њим у емоционалном контакту. То је веома важно. Сеоске школе су мали колективи, па се ми учитељи и наставници увек емоционално везујемо за своје ученике. Чим уђем у разред, деца знају како сам расположена, а ја знам шта им се догађа код куће, каквог су здравља, и како треба да се понашам према свакоме од њих. Међутим, на завршним испитима се оцењује само знање, без икаквих емоција. Деца треба да се навикавају на такав однос.“

Јулија Сидорова, која држи онлајн часове, овако описује свој начин рада: „Наставни материјал за сваки час унапред припремам и шаљем ученицима јер увек морамо рачунати на слабији интернет-сигнал. Међутим, много су тежи проблеми са путовањем које имају ученици других школа. Недавно се у у овом крају догодило да група ученика са својим наставником није стигла на пробни Јединствени државни испит јер је теретни воз испао из шина, па је електрични воз којим су они путовали био заустављен више сати. Сирота учитељица је на све могуће начине покушавала да ученике доведе на испит. У овом крају има и школа до којих се у пролеће или у јесен не може стићи без ризика по живот и здравље ученика…“

У Гимназији бр. 16 у Новосибирску, где је интернет-сигнал знатно бољи, па се наставници и ученици могу видети, однос према „учењу на даљину“ је сасвим другачији. Ученици се окупљају много пре почетка наставе, друже се, пред видео камере доносе своје кућне љубимце и доводе млађу браћу и сестре. Они су већ схватили да кад стегну мразеви или завлада епидемија грипа могу остати код куће, а ипак пратити наставу. Знају да, на пример, могу отићи на спортска такмичења и успешно савладати наставни програм.

Да би став према „учењу на даљину“ и у селима био овако позитиван неопходно је побољшати мрежну покривеност и интернет-сигнал. Све школе су спремне за такав вид наставе, педагози су заинтересовани, а родитељи се слажу. Према речима Игора Јашкина, „највећи проблем су финансије“. Међутим, доћи ће време када ће и финансијски проблеми бити решени, па ће студирање на елитним светским универзитетима бити доступно и житељима далеких сибирских села.

Росијскаја газета. Сва права задржана.