„У замке падају само они који журе“

Росијска газета: Да ли планирана конференција о ситуацији у Сирији може постати замка за Русију? У случају неуспеха Американци ће рећи: „Ето, Русија је желела мировне преговоре и ми смо их спровели. Али ништа се није догодило. Хајде да сада урадимо оно што смо ми хтели.“ То јест, започеће реализацију војног сценарија.

Сергеј Лавров: Таква „замка“ је могућа једино ако се делује исхитрено.

Пођимо од тога да је неопходна сагласност главних заинтересованих страна. Влада Сирије је изјавила да је спремна да сарађује и све у свему је реаговала конструктивно, иако са сумњом у односу на спремност опозиције да уђе у преговоре без постављања предуслова, како је предвиђено Женевским споразумом.

Од Рачка до Хуле: Европи је досадно без рата
Масакр у сиријском селу Хула подсетио је високе руске званичнике на трагедију у косовском селу Рачак, која је послужила као оправдање за бомбардовање СРЈ 1999.

На конференцији треба да буду представљене и све групације сиријске опозиције, укључујући оне које делују ван сиријске територије. Ми се бавимо тиме (мотивишемо опозицију да учествује на конференцији – прим. уредника) и у том смислу шаљемо знаке охрабрења свим опозиционим странама. На неке од њих имамо више утицаја, на неке мање. На неке групације много више утицаја има Запад, земље Персијског залива и Турска. Зато је потребно да „поделимо посао“.

Али постоје и друге заинтересоване стране, на пример, Иран, без чијег учешћа конференција о Сирији тешко да може бити успешна...

С.Л.: Сви се, изгледа, слажу да учесници конференције у Женеви 30. јуна 2012. аутоматски буду позвани и на ову конференцију. Међутим, пре годину дана у Женеви нису били присутни ни Иран ни Саудијска Арабија.

Иранце су искључили наши амерички партнери, администрација председника САД Барака Обаме из тог периода. А Саудијце нису позвали како би на неки начин „компензовали“ одсуство Ирана.

Ми смо тада проценили да се ради о некаквој „детињастој“ размени и видели смо у томе знак неозбиљности. Треба да будемо начисто: желимо ли такав састав учесника који ће бити апсолутно репрезентативан с тачке гледишта постављеног задатка да се утиче на све сиријске стране или ћемо успех конференције жртвовати због личних амбиција и увреда.

Да ли је могуће да излаз из сиријског проблема буде пронађен за свега неколико дана, колико ће трајати нова конференција?

Ванрегионални посматрачи у Арктичком савету
Министри спољних послова земаља чланица Арктичког савета су 15. маја донели историјску одлуку о додељивању статуса посматрача за шест нових држава, укључујући Кину, Индију и Јапан. Истовремено су чланови овог савета усвојили и низ правила која знатно ограничавају могућности земаља које нису из арктичког региона да утичу на његову будућност. Како сазнајемо, иницијатор овог документа била је Русија.

С.Л.: Неки од наших партнера, како је већ напоменуо и Џон Кери, сматрају да ће бити довољно неколико дана или недеља. Ја сматрам да је то контрапродуктивно. Конференције које су у регионе широм света донеле мир трајале су месецима, а понекад и годинама.

Не бих желео да се у случају Сирије таква ситуација понови. Међутим, произвољно постављање неких временских ограничења је апсолутно контрапродуктивно.

А када ће бити познато на шта је спремна сиријска опозиција?

С.Л.: Ове недеље ће бити одржане две конференције. Једна у Истамбулу, на којој ће се опозиција окупити под кровом „Националне коалиције сиријских револуционарних и опозиционих снага“. Друга конференција ће отприлике у исто време бити одржана у Мадриду.

У току исте недеље, негде између ове две конференције планиран је још један сусрет језгра „Групе пријатеља Сирије“, на којем ће бити размотрено питање односа према руско-америчкој иницијативи.

Треба сачекати знак од стране опозиције, која је увек била против тога да преговори започну без постављања предуслова. Ако опозиција покаже спремност, може се размишљати о учесницима конференције, начину вођења преговора, правилима која ће важити за спољне учеснике итд. Тек након тога може бити одређен датум.

Истински Хладни рат
Министарство одбране РФ најавило је отварање низа војних база на руском Арктику.

Стручњаци тврде да се неслагања између Руса и Американаца у погледу Сирије у суштини своде на једно кључно питање: да ли најпре председник Башар Асад треба да поднесе оставку или пре тога треба да дође до мировних преговора? Да ли сте Ви и Џон Кери у току последња четири сусрета успели да се сложите око заједничког одговора?

С.Л.: САД су потписале руско-америчку иницијативу од 7. маја у којој се никакви предуслови не спомињу.

Очекује се да ће у најскорије време председник САД Барак Обама од председника Русије Владимира Путина добити одговор на своје писмо. Шта ће након тога уследити?

С.Л.: Не можемо да прескачемо кораке. Барак Обама је упутио писмо Владимиру Путину. Председник Русије га је размотрио и у одговору ће изнети своје ставове поводом најважнијих проблема у нашим односима, укључујући противваздушну одбрану, стратешку стабилност и све факторе који на њу утичу. Затим ћемо сачекати да видимо каква ће реакција уследити на наш одговор.

Прошлог уторка и среде у Кируни у Шведској учествовали сте на заседању Арктичког савета. Познато је да су западне земље раније више пута критиковале Русију због покушаја да наводно на Арктику започне трку у наоружању. Шта Ви кажете на ове оптужбе?

С.Л.: Земље које се граниче са Арктиком морају да осигурају своју безбедност, како у северном региону, тако и на било ком делу своје територије. То је општеважеће правило: ма где се налазио, у ма каквом окружењу, мораш размишљати о својој безбедности, што укључује и војну безбедност.

Наивно би било замишљати да када је у питању Арктик ствари стоје другачије. При томе наша стратегија као један од основних праваца развоја Арктика предвиђа неговање најшире и најинтензивније могуће међународне сарадње.

Росијскаја газета. Сва права задржана.