„У замке падају само они који журе“

Сергеј Лавров: Ма где се налазио, у ма каквом окружењу, мораш размишљати о својој безбедности, што укључује и војну безбедност. Извор: Росијска газета.

Сергеј Лавров: Ма где се налазио, у ма каквом окружењу, мораш размишљати о својој безбедности, што укључује и војну безбедност. Извор: Росијска газета.

Министар спољних послова РФ Сергеј Лавров у занимљивом интервјуу говори о припремама за предстојећу конференцију о сиријском питању, могућим „замкама од стране САД“ и о проблемима војне безбедности на Арктику.

Росијска газета: Да ли планирана конференција о ситуацији у Сирији може постати замка за Русију? У случају неуспеха Американци ће рећи: „Ето, Русија је желела мировне преговоре и ми смо их спровели. Али ништа се није догодило. Хајде да сада урадимо оно што смо ми хтели.“ То јест, започеће реализацију војног сценарија.

Сергеј Лавров: Таква „замка“ је могућа једино ако се делује исхитрено.

Пођимо од тога да је неопходна сагласност главних заинтересованих страна. Влада Сирије је изјавила да је спремна да сарађује и све у свему је реаговала конструктивно, иако са сумњом у односу на спремност опозиције да уђе у преговоре без постављања предуслова, како је предвиђено Женевским споразумом.

На конференцији треба да буду представљене и све групације сиријске опозиције, укључујући оне које делују ван сиријске територије. Ми се бавимо тиме (мотивишемо опозицију да учествује на конференцији – прим. уредника) и у том смислу шаљемо знаке охрабрења свим опозиционим странама. На неке од њих имамо више утицаја, на неке мање. На неке групације много више утицаја има Запад, земље Персијског залива и Турска. Зато је потребно да „поделимо посао“.

Али постоје и друге заинтересоване стране, на пример, Иран, без чијег учешћа конференција о Сирији тешко да може бити успешна...

С.Л.: Сви се, изгледа, слажу да учесници конференције у Женеви 30. јуна 2012. аутоматски буду позвани и на ову конференцију. Међутим, пре годину дана у Женеви нису били присутни ни Иран ни Саудијска Арабија.

Иранце су искључили наши амерички партнери, администрација председника САД Барака Обаме из тог периода. А Саудијце нису позвали како би на неки начин „компензовали“ одсуство Ирана.

Ми смо тада проценили да се ради о некаквој „детињастој“ размени и видели смо у томе знак неозбиљности. Треба да будемо начисто: желимо ли такав састав учесника који ће бити апсолутно репрезентативан с тачке гледишта постављеног задатка да се утиче на све сиријске стране или ћемо успех конференције жртвовати због личних амбиција и увреда.

Да ли је могуће да излаз из сиријског проблема буде пронађен за свега неколико дана, колико ће трајати нова конференција?


Ванрегионални посматрачи у Арктичком савету
Министри спољних послова земаља чланица Арктичког савета су 15. маја донели историјску одлуку о додељивању статуса посматрача за шест нових држава, укључујући Кину, Индију и Јапан. Истовремено су чланови овог савета усвојили и низ правила која знатно ограничавају могућности земаља које нису из арктичког региона да утичу на његову будућност. Како сазнајемо, иницијатор овог документа била је Русија.

С.Л.: Неки од наших партнера, како је већ напоменуо и Џон Кери, сматрају да ће бити довољно неколико дана или недеља. Ја сматрам да је то контрапродуктивно. Конференције које су у регионе широм света донеле мир трајале су месецима, а понекад и годинама.

Не бих желео да се у случају Сирије таква ситуација понови. Међутим, произвољно постављање неких временских ограничења је апсолутно контрапродуктивно.

А када ће бити познато на шта је спремна сиријска опозиција?

С.Л.: Ове недеље ће бити одржане две конференције. Једна у Истамбулу, на којој ће се опозиција окупити под кровом „Националне коалиције сиријских револуционарних и опозиционих снага“. Друга конференција ће отприлике у исто време бити одржана у Мадриду.

У току исте недеље, негде између ове две конференције планиран је још један сусрет језгра „Групе пријатеља Сирије“, на којем ће бити размотрено питање односа према руско-америчкој иницијативи.

Треба сачекати знак од стране опозиције, која је увек била против тога да преговори започну без постављања предуслова. Ако опозиција покаже спремност, може се размишљати о учесницима конференције, начину вођења преговора, правилима која ће важити за спољне учеснике итд. Тек након тога може бити одређен датум.

Стручњаци тврде да се неслагања између Руса и Американаца у погледу Сирије у суштини своде на једно кључно питање: да ли најпре председник Башар Асад треба да поднесе оставку или пре тога треба да дође до мировних преговора? Да ли сте Ви и Џон Кери у току последња четири сусрета успели да се сложите око заједничког одговора?

С.Л.: САД су потписале руско-америчку иницијативу од 7. маја у којој се никакви предуслови не спомињу.

Очекује се да ће у најскорије време председник САД Барак Обама од председника Русије Владимира Путина добити одговор на своје писмо. Шта ће након тога уследити?

С.Л.: Не можемо да прескачемо кораке. Барак Обама је упутио писмо Владимиру Путину. Председник Русије га је размотрио и у одговору ће изнети своје ставове поводом најважнијих проблема у нашим односима, укључујући противваздушну одбрану, стратешку стабилност и све факторе који на њу утичу. Затим ћемо сачекати да видимо каква ће реакција уследити на наш одговор.

Прошлог уторка и среде у Кируни у Шведској учествовали сте на заседању Арктичког савета. Познато је да су западне земље раније више пута критиковале Русију због покушаја да наводно на Арктику започне трку у наоружању. Шта Ви кажете на ове оптужбе?

С.Л.: Земље које се граниче са Арктиком морају да осигурају своју безбедност, како у северном региону, тако и на било ком делу своје територије. То је општеважеће правило: ма где се налазио, у ма каквом окружењу, мораш размишљати о својој безбедности, што укључује и војну безбедност.

Наивно би било замишљати да када је у питању Арктик ствари стоје другачије. При томе наша стратегија као један од основних праваца развоја Арктика предвиђа неговање најшире и најинтензивније могуће међународне сарадње.

Росијскаја газета. Сва права задржана.