У затвор за повреду осећања верника

Професор Московске духовне академије Андреј Курајев тврди да су формулације предложеног пројекта закона „веома нејасне“ и предлаже да се у закону не спомињу осећања. Извор: Комерсант.

Професор Московске духовне академије Андреј Курајев тврди да су формулације предложеног пројекта закона „веома нејасне“ и предлаже да се у закону не спомињу осећања. Извор: Комерсант.

Након што су у августу прошле године учеснице групе Pussy Riot добиле по две године затвора за извођење „панк-молебна“ у храму Христа Спаситеља, предложено је усвајање закона о вређању религиозних осећања. Нови закон је сада изгласан и предвиђа и затворску казну за вређање ове врсте осећања. Међутим, многи сматрају да се осећања не могу правно интерпретирати и да он селективно штити само једну категорију грађана.

Пет недеља пошто су у августу прошле године учеснице групе Pussy Riot добиле по две године затвора на основу законског члана „хулиганство“ за извођење песме „Богородице, отерај Путина“ у московском храму Христа Спаситеља, у доњем дому руског парламента представници све четири фракције Думе предложили су усвајање пројекта закона о вређању религиозних осећања. У уторак 21. маја овај законски пројекат Дума је усвојила са 3/4 гласова у другом, пресудном читању.

У току протеклих осам месеци законодавци су на критике одговорили тако што су максималну казну предвиђену за новоуведене прекршаје у Кривичном законику смањили са пет на три године. Ради се о прекршајима који се именују као „јавне акције које изражавају отворено непоштовање према друштву“ и које су се догодиле, на пример, у храму или џамији „са циљем вређања религиозних осећања верника“. Максимална новчана казна за таква дела је 500 хиљада рубаља (око 16.000 долара). Предвиђене су и мере поправног, принудног рада и рада у јавном интересу.

„Јавност негативно доживљава изругивање религиозним светињама. У друштву се стога појавила потреба за адекватном заштитом осећања верника. На пример, акција Pussy Riot је изазвала осуду велике већине руских грађана, без обзира на њихово религиозно опредељење“, цитирала је прес-служба владајуће „Јединствене Русије“ речи посланика Тамерлана Агузарова. Према резултатима анкете коју је септембра 2012. спровео Фонд „Јавно мњење“ (ФОМ) 45% становника Русије сматра да за повреду религиозних осећања треба да постоји кривична одговорност. 22% испитаника није се сложило са овим ставом, а трећина анкетираних није се изјаснила о овом питању.

Увођење овог закона подржава и Кремљ. „Ради се о закону који није једноставно применити, али је он без сумње неопходан у нашој вишенационалној и вишеконфесионалној држави“, изјавио је почетком априла секретар Владимира Путина за односе са јавношћу Дмитриј Песков. Професор Московске духовне академије Андреј Курајев сматра да је у савременом свету неопходан закон који би људе штитио од испољавања мржње. Истовремено Курајев тврди да су формулације предложеног пројекта закона „веома нејасне“ и предлаже да се у закону не спомињу осећања.

„На овај начин се отвара могућност за неизмерни број узајамних жалби са којима се суд може сложити или не“, изјавио је Курајев за часопис „Православље и свет“. „Ако дођем код судије и јавног тужиоца и изјавим да су моја осећања повређена, ко то може да провери осим мене? Суд би морао да завирује у две душе: морао би да установи да ли у срцу и осећањима тужитеља постоји реална увређеност и да ли у скривеним дубинама душе и намерама оптуженог постоји тајни и злочиначки предумишљај“.

Михаил Федотов, председник Савета за људска права при председнику РФ, који је у јануару одбио првобитну редакцију пројекта закона, сматра да је закон „доста прецизно написан“ и да је „близу оптималне верзије“. „Несумњиво је потребно заштитити религиозна осећања држављана РФ, као и уопште било каква осећања, као што је, на пример, осећање личног достојанства“, изјавио је Федотов у емисији радио-станице „Ехо Москве“.

Закон је јединствен, и није потребно издвајање неких посебних категорија оних који могу бити увређени. У том случају би, осим за вернике, било потребно увести и посебне законске чланове за увреду нанесену радницима, саобраћајцима итд.

Јуриј Оскин, парохијанин

Федотов је скренуо пажњу да нови закон „омогућава изрицање казне за нарушавање права на слободу савести“, док су учеснице Pussy Riot биле осуђене „на основу члана Кривичног закона који не постоји“. „Када у Кривичном закону такав члан не постоји, тада се нема за шта изрицати казна“, изјавио је Федотов.

Заменик председника комитета Државне думе за делатност друштвених и религиозних организација Михаил Маркелов је истакао да се у новој редакцији пројекта закона не ради о повреди религиозних осећања као таквих: „То је сувише субјективан појам и биће веома тешко одредити одговарајуће критеријуме. Ради се о увођењу кривичне одговорности за јавне акције.“

Представници партије „Јаблоко“, који су у уторак протестовали испред зграде Државне думе, сматрају да нови закон угрожава права атеиста. „Штитећи кривичним законом осећања само једне категорије грађана, верника, власт се огрешила о Устав који гарантује једнакост свих грађана“, наводи се у саопштењу ове партије.

Према анкети ФОМ-а само 17% грађана Русије сматра да закон о заштити религиозних осећања нарушава права атеиста, док 45% њих има супротно мишљење.

Новине „Московске ведомости“ спровеле су анкету међу парохијанима московских храмова са циљем да утврде какав је њихов однос према предлогу закона.

„Осећања верника не могу бити повређена и за такав преступ није потребно кажњавање. Нека Господ кажњава“, рекла је пензионерка Ирина Фјодорова. Међутим, она такође сматра да су казне потребне за акције као што је она коју су извеле чланице Pussy Riot „зато што су сувише провокативне“.

Анкета коју је „Левада-центар“ спровео у априлу ове године показује да 56% Руса сматра да су учеснице Pussy Riot адекватно кажњене, 26% сматра да је казна превише строга, а 9% не види разлог зашто би у овом случају уопште било потребно кривично гоњење.

„У свему је потребно тражити златну средину“, наставља Ирина Фјодорова. „Једна ствар је ако неко мене увреди, јер ја сам то, можда, и заслужила. Али ако се истовремено вређа велики број људи, држава би требало да се умеша.“

Други парохијанин, Јуриј Оскин, не види смисао овог предлога закона. „Ако људи некога вређају, Бог им је судија“, каже он. „Према нашим важећим законима сваки грађанин је и тако одговоран ако нанесе увреду другој личности. Закон је јединствен, и није потребно издвајање неких посебних категорија оних који могу бити увређени. У том случају би, осим за вернике, било потребно увести и посебне законске чланове за увреду нанесену радницима, саобраћајцима итд.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.