Извор: Константин Завражин, Росијска газета.
Ово је већ трећи сусрет Владимира Путина и Томислава Николића. Руски председник је разговоре одржане 24. маја у Сочију окарактерисао као „важан корак“. Шефови држава су потписали декларацију о стратешком партнерству двеју земаља.
„Документ ће дати моћан политички импулс за развој наших односа практично у свим правцима“, истакао је Путин. „Ово је велики дан за Србију“, радосно је изјавио Николић, јер је Србија, по његовим речима, најзад озваничила вековно братство и пријатељске односе са Русијом. „Декларација је прилично дуго припремана“, рекао је новинарима помоћник председника Руске Федерације Јуриј Ушаков.
Ово је велики дан за Србију, јер је Србија [...] најзад озваничила вековно братство и пријатељске односе са Русијом.
Томислав Николић,
председник Србије
Стране сматрају да овај документ треба да подигне односе на нови ниво и истакне традиционалну блискост Русије и Србије. Лидери двеју земаља размотрили су и стање трговинских и економских веза, као и енергетику, укључујући и изградњу српске деонице „Јужног тока“, а такође питања из културне и хуманитарне сфере, и наравно, питање Косова.
Промет робе између Русије и Србије 2012. је био мањи у односу на претходни период, али у првом кварталу ове године порастао је за нешто више од 11%, констатовао је Путин. „Обим наших међусобних контаката је велики, имамо крупне и занимљиве заједничке пројекте“, прецизирао је он. Међу њима су заједнички рад у финансијском сектору, у области туризма и металургије. Па ипак, главна област сарадње је енергетика, између осталог и изградња „Јужног тока“. Почетак изградње српске деонице планиран је за почетак године. Николић је подсетио да је Београд ради убрзавања процеса донео закон по коме је „Јужни ток“ постао пројекат од посебног значаја за државу. Русија је у потпуности преузела на себе финансирање изградње, која ће коштати 1,7 милијарди евра. „Намеравамо да и даље подстичемо инвестирање у српску економију. Наставићемо да пружамо кредитну и финансијску помоћ нашим српским пријатељима“, рекао је руски председник.
У јануару је потписан споразум о додељивању извозног кредита од 800 милиона долара, подсетио је Путин. То је наменски кредит, издвојен за изградњу и обнову железничких магистрала на територији Србије. Са руске стране ће тај посао водити „Руске железнице“. У априлу је склопљен и споразум о повољном државном кредиту од 500 милиона долара. Економска сарадња са Русијом има велики потенцијал, сматра српски лидер. „Посебно је перспективна сарадња у области пољопривреде, с обзиром на величину руског тржишта“, додао је он.
Путин је рекао да руска помоћ у обнављању православних светиња симболизује и истиче блискост двеју земаља. Он је нагласио да је стогодишњица почетка Првог светског рата посебно значајна за обе земље и предложио да се уочи тог јубилеја разраде варијанте реконструкције јединственог руског некропоља на Новом гробљу у Београду.
„Разуме се, разговарали смо и о регулисању косовског проблема“, рекао је Путин новинарима. „Наш принципијелни став је добро познат“, објаснио је он. Москва се залаже за решење које ће моћи да заживи и које ће бити прихватљиво за обе стране на основу резолуције 1244 Савета безбедности УН. Руски лидер је такође обећао да ће подржати „српске пријатеље, који у Бриселу воде тешке преговоре са косовским Албанцима уз подршку Европске уније“. Николић је са своје стране изјавио да је Београд захвалан Русији за позицију по питању Косова. Москва је ту „на правој страни, тј. на страни међународног права“, истакао је Николић. „Веома је важна подршка Русије у решавању проблема Косова и Метохије, нарочито позиција да је за Русију добро оно што је добро за Србију“, рекао је он. Николић је позвао Путина да посети Србију током ове године: „Било би нам изузетно задовољство и част ако бисте нашли времена да посетите Србију“, рекао је он. Српски председник би желео да у Београду уручи руском лидеру Орден Републике Србије највишег реда.
Константин Затулин, директор Института за чланице Заједнице независних држава, убеђен је да свако потписивање докумената са Москвом појачава у српском друштву позиције оних који се противе одвајању Косова. „Русија не пристаје на диктат по питању Косова, и зато ужива велики углед у круговима српских патриота“, сматра Затулин. По његовим речима, Запад наставља активно да утиче на ситуацију у Србији и „гуши локалне политичке кругове, држећи Србију на дистанци од ЕУ“. „У таквој ситуацији Путинова подршка има велики значај за Николића. Она моментално појачава његову самоувереност у овој тешкој ситуацији“, сматра Затулин. Политиколог је такође истакао да је позиција Владимира Путина и Москве по питању Косова доследнија од позиције самог Београда. „Претходне српске власти на челу са председником Тадићем биле су принуђене да не признају независност Косова која им је наметана, и то пре свега из унутрашњеполитичких разлога, јер им је било јасно да српско друштво то неће прихватити“, нагласио је експерт. „Али и поред тога они су на све начине покушавали да реализују политички курс чији је циљ био чланство у Европској заједници, показујући да је то у овој фази за Србију важније од непомирљиве позиције по питању Косова.“
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу