ОДКБ се припрема за погоршање ситуације у Авганистану

Авганистански полицајац на зиду на брду изнад Кабула. Извор: AP.

Авганистански полицајац на зиду на брду изнад Кабула. Извор: AP.

Државе чланице ОДКБ припремају се за заоштравање ситуације у Авганистану после повлачења НАТО-а. Ситуација у овој земљи била је главна тема о којој су 27. маја у Бишкеку разговарали министри спољних послова и одбране војно-политичког блока на постсовјетском простору, којим руководи Москва. Њихове прогнозе за период после 2014. су негативне.

„Како се ближи 2014. и повлачење снага међународне коалиције из Авганистана, тако ситуација у тој земљи заузима све значајније место на међународној агенди“, изјавио је стални представник РФ у Организацији Уговора о колективној безбедности (ОДКБ) Игор Љакин-Фролов уочи разговора и додао: „Тешко је рећи шта ће се догодити у будућности. Напетост би могла да ескалира, а претње које допиру из Авганистана би могле да се појачају и прелију на суседне регионе, између осталог и на земље чланице ОДКБ.“ 

Oд доласка Шојгуа на место министра одбране у новембру 2012. Москва интензивно ради на ширењу свог војног присуства на постсовјетском простору.

Овај војно-политички блок поред Русије за сада чине Белорусија, Казахстан, Јерменија, Киргизија и Таџикистан. Статус посматрача у ОДКБ су у априлу ове године добили Србија и сам Авганистан.

Према речима саговорника „Комерсанта“, стручњаци из ОДКБ су разрадили различите сценарије развоја ситуације у Авганистану у периоду после повлачења већег дела контингента САД и НАТО-а. Ипак, како је прошле недеље изјавио генерални секретар ове организације Николај Бордјужа, најреалистичнија прогноза је негативна.

Са оваквом оценом је сагласан и специјални представник председника РФ за Авганистан, директор Другог азијског одељења Министарства спољних послова РФ Замир Кабулов. „Уколико се проблем повећања борбене готовости националних снага безбедности Авганистана не реши – а ситуација не даје повод за оптимизам – сасвим је вероватно да ће доћи до јачања утицаја екстремиста, што би могло довести до различитих потреса, па и грађанског рата и цепања земље по етничкој линији“, раније је изјавио Кабулов.

Основ за овако песимистичну прогнозу даје тренутна ситуација у Авганистану. „Према америчким проценама, тренутно је само 7% јединица авганистанске војске и 9% полицијских јединица спремно да самостално реагује уз минималну подршку међународних снага“, објаснио је Кабулов и додао: „Сваког месеца три од десет регрута авганистанске националне војске дезертира, гине, бива рањено или заробљено. Број дезертера је у последње три године премашио 63.000 – то је трећина целе војске!“

Министри и секретари савета безбедности су у Бишкеку разговарали о главним претњама са којима се суседи Авганистана (само Таџикистан има заједничку границу са Авганистаном која је дужа од 1300 km) суочавају већ данас: непрекидан промет наркотика, опасност од упада наоружаних криминалних група које су прошле обуку у камповима и центрима за обучавање на територији Авганистана, ширење екстремистичких религијских идеја и подршка локалних фундаменталиста у земљама централне Азије, као и шверц оружја. После 2014. сви ти проблеми би могли да се погоршају.

Уосталом, како је изјавио извор из руске делегације, „у том случају војници из земаља ОДКБ ионако неће бити физички присутни у Авганистану“.

У киргиској престоници се осим о Авганистану разговарало и о питањима усавршавања заједничке оперативне и борбене готовости колективних снага ОДКБ.

Русија појачава потенцијал ваздухопловне базе у Киргизији

Министар одбране РФ Сергеј Шојгу наредио је да се у најскорије време појача руска ваздухопловна база у граду Канту у Киргизији, која ступа у ОДКБ, и да се почне са коришћењем недовршених објеката. То је 27. маја изјавио заменик министра одбране Анатолиј Антонов. Ова одлука је донета одмах након саопштења о затварању суседне ваздухопловне базе САД у Манасу. Стручњаци сматрају да ће обновљени Кант ојачати потенцијал снага за брзо реаговање ОДКБ, као и да је опасност од талибана у Киргизији преувеличана.

База у киргиском граду Канту отворена је 2003. Ова база је постала ваздухопловна компонента колективних снага за брзо реаговање ОДКБ. Споразум о њеном изнајмљивању на 49 година потписан је 2009. Москва сваке године плаћа Бишкеку преко 4,5 милиона долара.

Русија има своје објекте и у другим земљама ЗНД. Неке од највећих су база Црноморске флоте у Украјини, база Гјумри у Јерменији и 201. база у суседном Таџикистану. Како истиче портал vz.ru, од доласка Шојгуа на место министра одбране у новембру 2012. Москва ради на ширењу свог војног присуства на постсовјетском простору.

Росијскаја газета. Сва права задржана.