„Казнити не помиловати“

Почетком маја ове године парламенту је предложено да објави амнестију за 100 хиљада бизнисмена, починилаца 50 различитих кривичних дела која потпадају под финансијски криминал. Извор: PhotoXPress.

Почетком маја ове године парламенту је предложено да објави амнестију за 100 хиљада бизнисмена, починилаца 50 различитих кривичних дела која потпадају под финансијски криминал. Извор: PhotoXPress.

Руски председник Владимир Путин је одбио радну верзију предлога амнестије за починиоце финансијских малверзација - око 100 хиљада осуђених бизнисмена. Власт страхује да би амнестија, која у теорији има за циљ побољшање инвестиционе климе, донела слободу правим преварантима и лоповима.

Када је пре годину дана поново ступио на председничку дужност, један од главних задатака које је Владимир Путин себи поставио било је значајно побољшање пословне климе у земљи - што би омогућило да Русија поправи свој положај на рејтинг-листи светске банке Doing Business и да током пет наредних година са 120. места доспе на 20. Да би овај циљ био достигнут, поред решавања текућих бирократских проблема, председник је одлучио да оснује институцију која би штитила интересе бизнисмена од противзаконитих радњи државних службеника.

Банкар Андреј Нечајев, бивши министар економије, сматра да општа амнестија осуђених за финансијски криминал није могућа јер би се на слободи нашли корумпирани чиновници повезани са финансијским малверзацијама, као и прави преваранти и лопови.

Институција омбудсмана за заштиту права предузетника основана је пре мање од годину дана. На чело ове институције Путин је поставио председника организације „Пословна Русија“ Бориса Титова. Почетком маја ове године омбудсман је предложио парламенту да објави амнестију за 100 хиљада бизнисмена, починилаца 50 различитих кривичних дела која потпадају под финансијски криминал. Титов сматра да је амнестија потребна да би „руски бизнис добио нови подстицај и оставио иза себе све лоше из времена након перестројке“. Према омбудсмановом мишљењу, тада су бизнисмени често доспевали на суд јер су били жртве нелојалне конкуренције.

Посланици Државне думе су подржали омбудсманову иницијативу и припремили одговарајући предлог. Документ су желели да размотре у Вороњежу, на саветовању са председником. Међутим, Путин није подржао предлог амнестије. Према његовим речима, документ је непотпун и недорађен. Председник је као аргумент навео чињеницу да се међу осуђеним бизнисменима налазе и људи који су остварили финансијску корист извозећи материјале за производњу оружја. Путин је предложио да се критеријуми за амнестију јасније дефинишу.

Закони којима се санкционише финансијски криминал у Русији постају све флексибилнији. Андреј Назаров, представник омбудсмана за заштиту права предузетника, на вороњешком саветовању је рекао да ако би садашње затворенике позивали на одговорност по новим законима, многи би избегли затвор јер се радње које су починили више не сматрају криминалним.

„Председник ће морати да бира. Према анкети Сверуског центра за проучавање јавног мњења (ВЦИОМ), 33% становништва подржава амнестију бизнисмена, 36% је против, док је 31% неопредељено. Будући да председник представља све грађане Русије, мораће да пронађе варијанту која ће задовољити већину“, објашњава Борис Титов.

Независни експерти такође различито оцењују идеју о амнестији за починиоце финансијских малверзација. Банкар Андреј Нечајев, бивши министар економије, сматра да општа амнестија осуђених за финансијски криминал није могућа јер би се на слободи нашли корумпирани чиновници повезани са финансијским малверзацијама, као и прави преваранти и лопови.

Омбудсман сматра да је амнестија потребна да би „руски бизнис добио нови подстицај и оставио иза себе све лоше из времена након перестројке“. Према омбудсмановом мишљењу, тада су бизнисмени често доспевали на суд јер су били жртве нелојалне конкуренције.

Напомињемо да закони којима се санкционише финансијски криминал у Русији постају све флексибилнији. Андреј Назаров, представник омбудсмана за заштиту права предузетника, на вороњешком саветовању је рекао да ако би садашње затворенике позивали на одговорност по новим законима, многи би избегли затвор јер се радње које су починили више не сматрају криминалним, док би остали добили много мање казне.

Михаил Дељагин, директор Института за проблеме глобализације не верује да би амнестија била ефикасна. Он сматра да би амнестија имала смисла само уколико би се истовремено променио однос владајуће бирократије и бизниса. У том случају би се обезбедила владавина права и били би процесуирани само они који су заиста починили кривична дела. Такође би бизнис био ослобођен утицаја структура моћи и превисоких пореза. „Уколико до тога не дође, амнестија бизнисмена ће бити потпуно бесмислена“, рекао је Дељагин.

Росијскаја газета. Сва права задржана.