Русија саслушала Западну хемисферу

Руски министар иностраних послова Сергеј Лавров разговараo je 29. маја са својим колегама из земаља-координатора Заједнице латиноамеричких и карипских држава (CELAC, изговор „селак“) – Кубе, Чилеа, Костарике и Хаитија. Један од главних циљева било је већ најављено успостављање безвизног режима на релацији Русија–CELAC. Према проценама стручњака, овај савез који је основан пре годину и по могао би да буде „заступник интереса читаве Латинске Америке, новог центра светске политике који је у успону“. Међутим, биће тешко убедити Москву да своје подухвате остварује кроз CELAC, а не засебно са лидерима појединих латиноамеричких држава.

Састав учесника јучерашњег сусрета није случајан. Чиле, Куба и Костарика представљају бившег, садашњег и будућег председавајућег члана CELAC-а. А Хаити је тренутно на челу Заједнице карипских држава и заједничког тржишта (CARICOM), а то је трговинско-економски савез Јужне Америке који је део „проширене тројке“ CELAC-а. 

Након разговора са латиноамеричким колегама Сергеј Лавров је изјавио: „Ми искрено желимо да развијамо наше партнерство у свим смеровима и областима без изузетка. У питању је пре свега политички дијалог, затим трговина, економија, сарадња у друштвено-културној сфери, у области високих технологија, то су све поља на којима можемо да спроводимо заједничке пројекте“. Према његовим речима, један од циљева Москве јесте што скорије „успостављање безвизног режима на релацији Русија–CELAC“.

CELAC је регионални савез који окупља земље западне хемисфере изузев САД и Канаде. Основан је у децембру 2011. на основу Групе Рио – механизма за политичке консултације лидера земaљa Латинске Америке. Укупна територија 33 државе које чине CELAC већа је од 20 милиона km² са укупним становништвом од преко 590 милиона.

CELAC врло често означавају као противтежу Организацији америчких држава (ОАД), савезу основаном 1948. који обухвата претходно поменуте 33 земље (изузев Кубе) уз САД и Канаду. „ОАД се психолошки доживљава као проамеричка организација с обзиром да јој је седиште у Вашингтону. Чланови CELAC са друге стране наглашавају да једни са другима разговарају на равноправној основи“, објашњава виши научни сарадник Института за Латинску Америку Руске академије наука Збигњев Ивановски. Према његовим речима, док је CELAC још у фази формирања тешко је да тај савез парира ОАД, али његове перспективе су велике. „Данас од латиноамеричких земаља на дешавања у свету заправо имају утицај само Бразил и Мексико, и у мањој мери Аргентина. CELAC би потенцијално могао да постане заступник интереса читаве Латинске Америке, новог центра светске политике који је у успону“, истиче експерт. 

О томе је на првом самиту CELAC-а одржаном у Каракасу у децембру 2011. исто тако говорио и тадашњи председник Венецуеле Уго Чавес. „Колико дуго ћемо још бити заостала, експлоатисана и угњетавана периферија?“, питао је он тада своје колеге које су сложно подржале његове подстицаје на уједињење.

Русија и Латинска Америка су „природни савезници“
Мо­сква сма­тра да су зем­ље Ла­тин­ске Аме­ри­ке и Ка­рипског басена (ЛАКБ) „један од стубова полицентричног уређења света“ за које се залаже Русија. Протеклих година су односи између Русије и земаља ЛАКБ-a постали знатно динамичнији.

У међувремену је у оквиру CELAC-а покренут механизам за консултације о актуелним питањима. Планови овогодишњих сусрета тичу се проблема миграната, енергетике, пољопривреде, нуклеарног разоружавања, а ту су и расправе о начинима борбе против корупције, трговине дрогом, глади и сиромаштва.

Према мишљењу Збигњева Ивановског, „CELAC је више политички савез јер су економски модели земаља чланица исувише различити“. Међутим, те разлике их не спречавају да заједнички наступају на страним тржиштима. Латиноамериканци као једног од својих главних партнера виде Европску унију: у јануару је у Чилеу одржан први самит CELAC–ЕУ. Сада је ред на Руску Федерацију.

Недавни састанак био је нека врста извиђања терена а након тога почиње сарадња на конкретним питањима. Међутим, стратешка питања (велике привредне пројекте и уговоре везане за наоружање) руске власти ће сигурно наставити да решавају кроз личне контакте са лидерима латиноамеричких држава – пошто од таквог приступа Москва није одустала ни када су у питању чланице ЕУ.

Росијскаја газета. Сва права задржана.