ГМО - страх од непознатог

Русија постепено прихвата обавезе које јој намеће Светска трговинска огранизација (WTO), а једна од њих је и већа отвореност за намирнице које садрже генетски модификоване састојке (енг. GMO – ГМ организме).

Теоретски, то би у перспективи значило потпуно слободан увоз и сејање ГМ семена у Русији и продаја намирница које садрже ГМ састојке са или без јасног означавања на њиховом паковању. Све то је изазвало велику узнемиреност еколога у Русији који су, како би се супротставили таквим мерама, крајем маја организовали протесте усмерене против генетски модификоване хране.

Покрет под називом „Русија без ГМО“ све је јачи и одлучнији. Његови организатори кренули су да прикупљају потписе својих суграђана придобијајући на тај начин све већу подршку да се од Руске Федерације створи слободна зона од генетски модификоване хране.

„Људима треба омогућити слободу избора у вези производа које доносе из продавнице. Сматрамо да је ознака која указује на ГМО у датој намирници обавезна“, истиче директорка Националне асоцијације за генетску безбедност (ОАГБ) Јелена Шаројкина и додаје: „У нашој акцији је учествовало педесетак људи, а московске власти су одобриле само протестно окупљање, али не и марш који смо првобитно планирали. Са друге стране, широм света је тога дана на улице изашло неколико милиона људи у више од 400 градова у 58 земаља.“

Што се тиче потписа, еколози планирају да обједине милион противника ГМО и да се затим обрате руском председнику Владимиру Путину са молбом да не дозволи употребу генетски модификованих организама у Русији и да евентуални „неприродни производи“ буду обавезно означени на одговарајући начин.

„Желимо да се поштује принцип предострожности. Рецимо, резултати експеримената на хрчцима изузетно су забрињавајући. Животиње које су храњене генетски модификованом храном престале су да се размножавају већ у наредној генерацији. Разуме се да добијени резултати не морају да у потпуности важе и за људе, али у сваком случају томе треба посветити посебну пажњу“, објашњава Шаројкина.

Данас постоји преко 150 зона слободних од ГМО у које спадају и Швајцарска, Србија и Бугарска. Шаројкина је уверена да ће руске власти обратити пажњу на милион људи који су против генетски модификоване хране.

Међутим, главни проблем је у томе што еколози нису у могућности да недвосмислено докажу опасност ГМ намирница. Они само могу да укажу на неизвесне последице и могућност штетних утицаја, зато што су сви досадашњи експерименти обухватали само пацове, мишеве и хрчке.

Поред чињенице да се поменути резултати не могу у потпуности односити и на људе, они у сваком случају изазивају огроман страх. Како напомиње председник Друштвеног савета при Министарству пољопривреде РФ и председник и власник групе компанија „Руске фарме“ Андреј Даниленко, руски потрошачи су прилично неупућени и верују у све што им се каже па врло често уопште и не обраћају пажњу на оно што купују.

Ратификован протокол о уласку Русије у СТО
Шта очекује Русију после ступања у светски трговински клуб? Да ли је оправдана бојазан да ће то довести до затварања предузећа и повећања незапослености?

Људи много чешће гледају на рок трајања намирница него на њихов састав. Јелена сматра да уколико се производ већ нашао у продавници, требало би да је већ прошао све контроле што значи да нема разлога за страх. Јевгениј и Олга имају потпуно супротно мишљење па зато врло пажљиво читају „ситна слова“ и посебно су забринути када наиђу на ГМО ознаку.

„Свашта данас стављају у намирнице. А посебно је тешко пронаћи право природно млеко – зашто се рецимо млеко које купујемо не укисели након очекиваног времена већ стоји и по осам месеци?“, са правом се пита Олга и истиче: „Врло опрезно бирам шта купујем.“

Јевгениј такође никад не би купио ГМ производ, али најчешће обраћа пажњу искључиво на рок трајања. Са друге стране, познати руски писац Леонид Каганов отворено истиче да би напротив желео да користи производе нове генерације, пре свега зато што се они у желуцу у потпуности разлажу на хранљиве материје, организам не препознаје разлику између поједене поморанџе са геном лососа или када се рецимо после поморанџе поједе и месо лососа.

Даниленко, каже да се људи плаше ГМ производа с обзиром да још увек не постоје јасни докази у погледу њихове нешкодљивости или штетности. У процесу вештачког укрштања ствара се нешто што се никада не би појавило путем селекције или одабира.

„Предузетници се наравно одлучују за ГМ производе јер су за посао врло погодни. Такве културе су отпорне на штеточине и пружају веће приносе под истим условима“, објашњава стручњак и напомиње: „У САД, Латинској Америци и Украјини гајење таквих култура је постало уобичајено“.

Даниленко је уверен да након укидања забране на ГМО, нико више неће моћи да спречи привреднике да пређу на нове „савремене“ културе.

Међутим, овај стручњак напомиње да Русија захваљујући свом огромном пространству може себи да дозволи да не користи ГМО и да производи све што јој је потребно на уобичајени начин: „Ми располажемо са више од 20% целокупног обрадивог земљишта у свету и не знамо за проблем недостатка земљишта“.

Али би зато требало да више пажње посветимо развоју сопствене селекцијске базе пошто у овом тренутку огромну количину семена увозимо.

Пацови откривају истину о ГМ намирницама
У Русији ће у марту 2013. почети веома необичан ријалити шоу: јунаци ће бити пацови који ће јести генетски модификовану храну.

„Напоредо са развојем селекцијске базе потребно је да се успостави ефикасан систем контроле присуства ГМО у намирницама. Данас постоје прилично добри начини да се утврди састав“, наводи Даниленко и закључује: „Треба да обезбедимо себи еколошки чисту храну“.

Са друге стране, поједини научници не виде ништа лоше у вези ГМО – напротив. Руководилац центра за нанобиотехнологије Руског државног аграрног универзитета (МСХА) „К. А. Тимирјазев“ Валериј Глазко са сигурношћу тврди да ће нове биљке омогућити да свет коначно буде сит, појавиће се нови нараштаји још паметнијих људи.

„Уколико је код труднице којим случајем исхрана непотпуна и у складу са тиме смањен и хемоглобин, беба ће успети да преживи, али неће поседовати одговарајуће интелектуалне способности. Имаће адаптивне способности, али њен мозак неће моћи да се развија“, истиче овај стручњак и додаје: „ГМО су за нас спас.“

Глазко објашњава да у нашем организму може да се јави и до 5% генетских грешака, али нас то не спречава да нормално живимо. Вирус херпеса се рецимо уграђује у човеков сопствени наследни материјал (ДНК) и такође представља сличну врсту промене. „Глад је други назив за тероризам. Суочени смо са избором: људски опстанак или ГМО“, тврди експерт.

Росијскаја газета. Сва права задржана.