Велике руске ратнице

Џиновска Мајка Отаџбина
На Мамајевом кургану, брду изнад Волгограда, на месту епске Стаљинградске битке, стоји колосална, моћна и страшна статуа „Мајке Отаџбине“ са мачем дугим 33 метра. Мало људи зна да је споменик дизајнирао Јевгениј Вучетич, вајар српског порекла.

Прва руска жена-ратник помиње се у 17. веку. Тада је за време сељачке буне „руска Јованка Орлеанка“ Аљона Арзамаска преко два месеца командовала одредом од преко 2000 устаника који су држали тврђаву Темников (данашња Мордовија). После пада тврђаве Аљона Арзамаска је мучена и осуђена на смрт спаљивањем у брвнари за разбојништво, јерес и врачање. Јохан Фриш, немачки путописац тога доба, пореди је са амазонком која „надмашује мушкарце својом необичном одважношћу. Када је њен одред разбијен, она је наставила да пружа отпор и убила још седморицу или осморицу“.

И поред тога што су у 18. веку поједине даме на руском трону испољиле изузетну одважност у сваком погледу, ипак је Русија у то доба задобила велике територије пре свега захваљујући мушкарцима. Међутим, Велики отаџбински рат 1812, познат и као Наполеонов Руски (Источни) поход, био је први рат у коме су после победе награде добијале и жене. По указу од 8. фебруара 1816. медаљом „У знак сећања на Отаџбински рат 1812“ награђене су удовице генерала и официра погинулих у биткама, као и жене које су се трудиле у ратним болницама и неговале рањенике. За њих је било направљено укупно 7606 медаља.

У рату 1812. учествовала је и прва жена у саставу регуларне војне јединице.

Надежда Дурова је ушла у историју као „девојка-коњаник“. Имала је 23 године и уз цареву дозволу служила је под псеудонимом Александар Александров, најпре у хусарском, а затим у уланском одреду. Дурова се истакла у Бородинској бици (једној од одлучујућих битака) и задобила јаку контузију.

Рима Михајловна Иванова је 100 година после Дурове постала друга жена у редовима руске армије. Она је била убројана међу пуковске болничаре под мушким именом, а када је то откривено, наставила је да служи под својим правим именом. Када су 9. септембра 1915. у боју погинула оба официра чете, она је повела чету у напад, бацила се на непријатељске ровове и била смртно рањена распрскавајућим метком у бедро. Тек је била напунила 21 годину. Указом Николаја II направљен је изузетак и јунакиња је посмртно награђена највишом руском наградом тога доба – официрским Орденом светог Георгија 4. реда.

У Отаџбинском рату 1812. зна се само за једну жену која је служила у редовима регуларне војске, али зато у годинама Другог светског рата, када је трагедија била далеко већа, хиљаде жена су свој живот везале за војску. Биле су то партизанке, везисткиње, обавештајке, болничарке... Готово стотину жена је добило звање Хероја Совјетског Савеза.

Многе од њих су се бориле на првој линији фронта. Чувена снајперисткиња Људмила Павличенко је у жестоким борбама неутралисала 309 непријатељских војника и официра. Када је била рањена и повучена са фронта имала је свега 25 година. Снајперисткиње су уништиле преко 11280 нацистичких војника и официра.

Када је почео Други светски рат Марина Михајловна Раскова је већ била чувени пилот. Она се одмах лично обратила Централном комитету Свесавезне комунистичке партије (бољшевика) са молбом за дозволу да формира женски авијацијски пук. Молба јој је испуњена, али због великог броја заинтересованих одлучено је да се уместо једног формирају три женска авио-пука.

Рускиње у војној служби не маштају о јуришу
У руској војсци служи 29 хиљада девојака. Иако не постоје формалне наредбе те врсте, у руској војсци се увек поштовао прећутни џентлменски договор: нежнији пол треба, колико год је могуће, штитити од опасности.

Жене-пилоти 586. ловачког авијацијског пука учествовале су у Одбрани Москве, а такође у Стаљинградској и Курској бици, извршиле су укупно 9000 летова и обориле 38 непријатељских авиона.

Одмах после 586. ловачког пука у строј су стале жене 588. и 587. бомбардерског пука. Оне су у ваздушним борбама показале мајсторство достојно дивљења. На пример, 2. јуна 1943. са 9 совјетских Пе-2 извршиле су удар у подручју села Кијевско на Кубању, и тада их је напало 8 немачких ловаца. Женски одред бомбардера је дочекао непријатеља концентрисаном митраљеском ватром и оборио 4 ловца, а затим се без губитака вратио на свој аеродром.

Још увек је жива традиција жена-пилота. Недавно је формирана прва женска хеликоптерска ескадрила у историји Русије под називом грациозне тропске птице „Колибри“. Жена је данас у руској армији постала уобичајена појава. Представнице слабијег пола су у најтежим искушењима руске историје заслужиле право да носе еполете и служе својој отаџбини напоредо са мушкарцима. Данас у оружаним снагама Руске федерације служи укупно око 29 хиљада жена.

Росијскаја газета. Сва права задржана.