Космички лет руске Чајке

Валентина Терешкова на мисији. Једна од скривених опасности њеног лета састојала се и у томе што медицина у то време није располагала поузданим подацима о могућим последицама по женски организам после три дана проведена у свемиру. Извор: РИА „Новости“.

Валентина Терешкова на мисији. Једна од скривених опасности њеног лета састојала се и у томе што медицина у то време није располагала поузданим подацима о могућим последицама по женски организам после три дана проведена у свемиру. Извор: РИА „Новости“.

На данашњи дан пре 50 година, 16. јуна 1963, совјетски космички брод „Восток 6“ понео је ван наше планете прву жену: Рускињу Валентину Терешкову. „Чајка“ („галеб“ - њен позивни знак) је током тродневног лета обишла Земљу 48 пута прешавши милион и по километара.

Валентина Терешкова је рођена 26 година пре свог космичког лета у Јарославској Области у земљорадничкој породици пореклом из Белорусије.

Jош у време док је ванредно похађала средњу стручну школу, радећи истовремено у једном текстилном комбинату, показивала је своју велику љубав према небу: као члан локалног аеро-клуба извела је 163 падобранска скока. Након првих успешних летова совјетских космонаута Сергеј Корољов је изнео предлог о слању жене у свемир. Када су по налогу Никите Хрушчова почели да траже девојке које би требало да постану космонаути, обратили су се појединим аеро-клубовима – и тако је Терешкова ушла у ужи избор заједно са још 4 друге кандидаткиње.

Радни народ први у космосу

Првог мушкарца и прву жену у космосу, Јурија Гагарина и Валентину Терешкову, повезује чињеница да су обоје потицали из породица радника и сељака (Терешкова је и сама била текстилна радница). За СССР је ова околност била изузетно важна и у погледу унутрашњег уређења и у смислу поруке која се шаље свету: прва људска бића која су се отиснула са наше планете били су представници радног народа.

Руска реч

„Оптерећење у женској петочланој групи било је веће него код мушкараца“, присећа се Валентина Терешкова, додајући да је цео систем обуке тих година био превише захтеван.

Припреме за лет су вршене у строгој тајности, а њена мајка је тек из новина сазнала да јој је ћерка у космосу.

Кабину „Востока“ конструктори су међу собом називали „лимена конзерва“ јер је била толико тесна да је космонаут у скафандру тешко у њој могао да се помери.

Медицина у то време, наравно, није располагала поузданим подацима о могућим последицама по женски организам после три дана проведена у свемиру.

Милиони људи на Земљи 16. јуна 1963. су чули позивни знак Терешкове – „Чајка“. Међутим лет у космос који ју је учинио толико познатом умало се није завршио трагедијом. „Поткрала се грешка у прорачунима око оријентације брода који је био усмерен тако да је уместо приземљења унет успон у орбиту, због чега не бих могла да се вратим на Земљу – сва срећа да сам то на време приметила и известила наше стручњаке који су одмах унели исправне податке, тако да сам успела да слетим“, открива Терешкова тајну коју је чувала многе године.

Припреме за лет биле су вршене у строгој тајности, а њена мајка је тек из новина сазнала да јој је ћерка у космосу. Терешкова је после лета имала активну друштвену улогу, коју подужава и данас, у својим 70-им. Извор: ИТАР-ТАСС.
Жене у свемиру

У читавој историји руске космонаутике за лет у свемир припремало се 18 жена. Полетеле су само три: поред Валентине Терешкове још Светлана Савицка и Јелена Кондакова. Њихови летови су такође обележенирекордима или нечим „првим“. Светлана Савицка је прва жена која је изашла у отворени космос, а Јелена Кондакова је са колегама Александром Викторенком и Валеријем Пољаковом радила на станици „Мир“ 170 дана. Пре тога жене нису ишле у тако дуге експедиције. Лет четврте жене-космонаута из Русије планиран је за 2013. Вероватно да ће ускоро прилику да борави у свемиру имати пробни космонаут Јелена Серова. Она се за „звездани одред“ пријавила још пре седам година и од тада чека свој ред.

Након обављеног лета Валентина је наставила своју обуку у одреду космонаута, али највећи део њеног времена био је испуњен друштвеним обавезама. Тај лет је био први и последњи у њеној каријери – 1968. прва женска група је расформирана. За успешан лет и за изузетну храброст Президијум Врховног савета СССР-а 22. јуна 1963. наградио је совјетског космонаута Валентину Владимировну Терешкову звањем Хероја Совјетског Савеза и доделио јој је Орден Лењина и медаљу „Златна звезда“.

Пет месеци после чувеног лета Терешкова се удала за космонаута Андријана Николајева. Он је у то време био једини који је у свемиру провео више времена од свих – четири дана, и први коме је било дозвољено да напусти своје седиште и да „слободно лебди“.

Изузетне заслуге Терешкове истакнуте су највишим признањима не само у Совјетском Савезу и Русији већ и у другим земљама. Проглашена је почасним грађанином свог родног Јарославља, али и многих других градова у свету. Терешкова данас слави златни јубилеј, 50 година од свог лета у космос, обављајући дужност посланика Државне думе РФ испред владајуће странке „Јединствена Русија“. Патријарх Кирил је у протеклој години Валентину Терешкову одликовао Орденом „Славе и части“ посебно истичући том приликом њен „дугогодишњи рад и труд посвећен развоју космонаутике са људском посадом“, али и плодну државну и друштвену делатност прве жене-космонаута.

Росијскаја газета. Сва права задржана.