Отворене Стаљинове архиве

Преко 400 хиљада дигитализованих копија докумената из Руског државног архива социјално-политичке историје постало је доступно на сајту „Документи совјетске епохе“, који је покренула архивска агенција заједно са државним архивима.

„Овде су сабране електронске копије свих материјала фонда Политбироа за период 1919-1932. и такозвани фонд Јосифа Стаљина, тј. сви документи који се тичу његовог живота и рада од рођења до саме смрти, а ту спада и његова преписка са Рузвелтом, Черчилом и Молотовом“, рекао је данас новинарима руководилац Федералне архивске агенције Андреј Артизов на промоцији новог сајта.

„Није случајно што су стручњаци одлучили да обнародују управо документе Стаљиновог доба, јер и овај историјски период и личност самог вође данас су у центру пажње не само руске, него и светске историографије“, објаснио је директор Руског државног архива социјално-политичке историје Андреј Сорокин.

„Трезвена анализа на основу историјских чињеница ове епохе један је од најважнијих проблема за научнике који се специјално баве датим периодом, али и за све наше грађане. То је суштински важно питање националне самосвести и националног идентитета“, додао је он.

„Поред тога, пројекат ће приморати историчаре да са већом одговорношћу дају изјаве или наступају у јавности, јер сада је читаво друштво добило могућност да изврши експертизу нашег професионалног стваралаштва. То треба да допринесе смањењу фалсификовања и извртања фактографских чињеница из једног тако сложеног и противречног периода наше историје као што су године Стаљинове владавине“, истакао је са своје стране Јуриј Петров, директор Института за руску историју Руске академије наука.

Дописници „Росијске газете“ разговарали су са руководиоцем „Росархива“ Андрејем Артизовом.

РГ: Г. Артизов, колики историјски масив ће бити доступан на Интернету?

Андреј Артизов: На сајту ће бити доступно 59 хиљада описа предмета и докумената и 394 хиљаде електронских копија архивских докумената. Касније ћемо на сајту разместити најважније и најдрагоценије комплексе докумената, фондове и колекције совјетске епохе. Наравно, биће настављена дигитализација докумената Политбироа за 1933-1991. Пребацићемо у електронски формат и фондове других великих руководилаца совјетске државе: Хрушчова, Брежњева и Молотова.

Електронску библиотеку смо издвојили као посебан део сајта. За почетак су на сајту смештени зборници докумената Президијума Централног комитета КПСС-а Хрушчовљевог периода. Ту ћемо „окачити“ и двотомну публикацију издату прошле године под називом „Украјинске националистичке организације у годинама Другог светског рата“. То је фундаментално истраживање крајње сложене теме националистичког покрета у Украјини и деловања Организације украјинских националиста и Украјинске устаничке армије.

Који документ из Стаљиновог фонда ће по вашем мишљењу бити најзанимљивији обичном посетиоцу?

А.А.: Историчар се не руководи сензацијама. За мене се важност овог догађаја састоји у томе што ће огроман масив докумената постати доступан широком аудиторијуму.

Ако говоримо о Стаљиновом фонду, ту се види Стаљин онакав какав је био у свакодневном животу, на врхунцу власти, као државник, пријатељ, друг и партијски истомишљеник, као непријатељ идејних противника и својих бивших пријатеља. Дигитализована је практично цела Стаљинова преписка, између осталог и са Рузвелтом и Черчилом у време Другог светског рата. Ту је и преписка са сарадницима, на пример са Вјачеславом Молотовом. Молотов је у децембру 1969, већ као пензионер свесавезног ранга, лично донео у Централни партијски архив 77 својих писама Стаљину, као и писма која је добио од Стаљина. Писма су датирана углавном 1925-1930. и мањи број 1931-1936. Узгред, Молотова су у међувремену сменили, „обрађивали“ на партијским састанцима и претресали му стан, али искусни илегалац и конспиратор је успео да сакрије та писма. На пример, Стаљин у писму из јуна 1925. пише Молотову у Ростов о питањима везаним за економски развој земље. Обратите пажњу, то је било 16 година пре почетка Другог светског рата! „Из новина се види да привредни органи СССР-а раде на програму изградње нових фабрика. И опет ће почети да граде у пограничним подручјима.“ А даље: „То се не сме дозволити. Наша главна позадина су Урал, Поволжје и Црноморски југ. Ова подручја, изузев Урала, немају индустрију, а управо су она наша најпогоднија позадина у случају рата и евентуалних компликација на фронту.“ Тако је касније и урађено, тј. нису грађене фабрике у пограничним областима, него је развијана индустријска база у правцу истока, у Кузбасу и Поволжју. Стаљин је још 1925. предвидео разне варијанте будућих догађаја!

Или, рецимо, писмо које је написано само осам дана касније. Стаљин је сазнао да се Дњепарска хидроцентрала гради на иницијативу Троцког и пише у писму да је та изградња недопустива, јер је веома скупа. „Мислим да због наше финансијске ситуације ми ни ове ни наредне године не можемо да започнемо Дњепроградњу. Колико јуче смо одбацивали план нафтовода ‘Закавказје’, иако је он у овом тренутку реалнији и четири пута јефтинији. Поставља се питање: на основу чега ми треба да прихватимо план Дњепроградње, када је он у овом тренутку мање реалан и четири пута је скупљи? Зар Донбас нема чиме да се греје? Откуд толика журба са Дњепроградњом?“ Изградња Дњепарске хидроцентрале је одложена. Али одмах после смрти Троцког донета је одлука о њеној хитној изградњи, а када је хидроцентрала завршена поред ње је подигнута 35-метарска Стаљинова статуа, која је касније срушена. Овде видимо другачијег Стаљина: лукавог и вештог политичког интриганта.

Да ли су дигитализовани извори који досада нису били доступни научницима?

А.А.: Ми правимо електронске копије отворених докумената. Сви они могу да се погледају у читаоницама библиотека. Суштина нашег рада састоји се у томе да ми на неки начин проширујемо читаонице, тако да су оне сада велике као цела земља и цео свет који говори на руском, јер је приступ овим документима потпуно бесплатан.

Да ли сајт има добар претраживач?

А.А.: Имамо најсавременију софтверску базу. Рачунамо да ћемо за неколико година од садашњих 400 хиљада електронских копија докумената доћи до милион. На пример, у рубрици „Велики отаџбински рат“ (Други светски рат) биће постављене електронске копије Фонда државног комитета за одбрану, Централног штаба партизанског покрета, као и материјали трофејних немачких фондова које смо припремили у сарадњи са немачким колегама.

Недавно је у јавности избио скандал поводом поређења СС дивизија и СМЕРШ-а, у чему су многи видели кривицу архивских радника, јер са докумената није скинут печат тајности и није дозвољен приступ архивима из ратног пероида. Када ће бити скинут печат државне тајне са свих докумената који се тичу Другог светског рата?

А.А.: Већ сада је доступна апсолутна већина докумената совјетског периода који се чувају у федералним архивама, а везани су за Други светски рат. То је готово 98 процената. Ако говоримо о документима Централног архива Министарства одбране, стигла је специјална наредба министра одбране о скидању печата тајности са докумената Другог светског рата. Тај печат је већ скинут са преко 600 хиљада предмета, досијеа и фасцикала, тако да је све то сада доступно научницима. Мислим да ће за 70-годишњицу Победе сав тај посао углавном бити завршен. Што се тиче првог дела вашег питања, озбиљни истраживачи никада неће изједначити оно чиме се бавио СМЕРШ са оним што је радио СС. СМЕРШ је војна контраобавештајна служба, основана 1943, која се борила против страних шпијуна и агената, а СС је структура нацистичке партије која је пре свега имала унутарполитичку функцију да заводи једноумље у сопственој земљи.

Росијскаја газета. Сва права задржана.