„Нуклеарна енергетика не производи стакленичке гасове“

ИТАР-ТАСС: После катастрофе у Фукушими поједине земље су пожелеле да потпуно одбаце нуклеарну енергетику (а неке су то и урадиле). Шта мислите, да ли је време страха прошло?

Јукија Амано, генерални секретар Међународне агенције за нуклеарну енергетику. Извор: Dean Calma / IAEA.

Јукија Амано: Тај инцидент је био озбиљан подстицај на размишљање о питањима безбедности нуклеарних електрана. Треба непрекидно предузимати нове мере у подизању нивоа безбедности електрана. Још увек не можемо рећи да је тај инцидент ствар прошлости, али треба да размишљамо и о будућности. Из тог разлога је, између осталог, за ову конференцију изабран тако згодан моменат. Поред тога, улога међународних организација као што је IAEA постала је далеко значајнија после Фукушиме, јер ми треба да тражимо глобална решења за катастрофе у свакој појединачној земљи.

Ваша агенција прогнозира удвостручење броја енергетских блокова током наредних 30 година. Шта мислите, хоће ли тај раст покрити растуће потребе за електричном енергијом? Који извори енергије у будућности могу бити алтернатива нуклеарним електранама?

Много посла широм света за руски атом
Русија остаје светски лидер у из­градњи нових атомских енер­гоблокова у иностран­ству и у производњи и пла­сману ну­клеарног горива на свет­ско тржиште.

Конзервативни сценарио наших најновијих прогноза говори да ће се производња електричне енергије у нуклеарним електранама повећати за 23%, а оптимистички сценарио предвиђа повећање за 100%. Ту, међутим, има много компонената од којих зависи коначан резултат. На пример, све зависи од тога колико ћемо се упорно борити са променом климе.

Шта мислите, може ли гас из уљног шкриљца бити озбиљна алтернатива нуклеарној енергетици?

Ми засада не знамо све детаље везане за коришћење гаса из уљног шкриљца. Не знамо каква ће бити његова експлоатација и колико ће бити исплатива, али она свакако производи стакленичке гасове. Осим тога, нико не жели да зависи само од једног извора енергије, и због тога су земље заинтересоване за стварање доброг баланса између различитих извора енергије.

Нуклеарна енергетика не производи стакленичке гасове, она је врло исплатива, а за поједине земље је и једино решење. Због тога се не зна хоћемо ли градити више блокова или користити гас из уљног шкриљца – ту још увек има много непознаница. Али нуклеарна енергетика ће се у сваком случају константно развијати.

Како се председнички избори у Ирану могу одразити на преговоре Исламске Републике са IAEA о нуклеарном програму?

Ми смо пратили изборе са великим интересовањем. Не могу да спекулишем о ономе што ће бити после избора, али могу рећи са позиције IAEA да смо спремни за дијалог и циљ нам је да постигнемо конкретне резултате.

Како сте раније изјавили, практично је усаглашен текст документа о дефинисању могуће војне компоненте нуклеарног програма. Да ли још увек има и несугласица по том питању?

Несугласице још увек постоје и преговори су постали циклични – такво је тренутно стање. Не могу да кажем у чему је проблем са позиције Ирана, али можемо рећи да наша агенција мора имати могућност да спроводи ефикасну контролу. Другим речима, ми морамо имати могућност да обављамо свој посао, а посао нам је пружање гаранција да нуклеарне активности Ирана имају искључиво мирољубиве циљеве. Ако су нам руке сувише чврсто везане, онда нећемо моћи да обављамо посао, а то никоме није у интересу – ни Ирану, ни нашој агенцији, ни земљама-чланицама.

Може ли се по Вашем мишљењу Северна Кореја вратити за преговарачки сто? Шта конкретно треба предузети у том правцу?

Тешко је одговорити на то питање, јер је Северна Кореја врло тежак партнер. Ми смо спремни да упутимо тамо експерте и сараднике, али не можемо тек тако да одемо и почнемо са провером. На побољшању ситуације са Северном Корејом раде и земље-чланице Агенције: Кина, Русија, Јужна Кореја, Јапан и САД. Неопходан је основни политички споразум са Северном Корејом.

Такав споразум, међутим, у овом тренутку не постоји. Нисам велики оптимиста по том питању, али сам уверен да ће бити неког напретка. Што се нас тиче, ми смо спремни да одиграмо своју улогу, тј. да контролишемо денуклеаризацију.

Росијскаја газета. Сва права задржана.