Еволуција салафизмa у Дагестану

Оснивање политичког покрета омогућава младим следбеницима салафизма да бирају између придруживања екстремистичким групацијама по шумама или да постану део званичне организације. Извор: Росијска газета.

Оснивање политичког покрета омогућава младим следбеницима салафизма да бирају између придруживања екстремистичким групацијама по шумама или да постану део званичне организације. Извор: Росијска газета.

Дагестански експеримент са стварањем политичког крила радикалних исламиста - које им пружа избор да „изађу из подземља“ - могао би да буде први успешан корак регионалних власти на Северном Кавказу. Наиме, салафистички покрет на Северном Кавказу је после 2000. доживео значајне промене. Крајем 1990-их ниво религиjских знањa следбеника тог покрета био је врло низак и они су се ослањали на радикалне начине борбе. Сада идеја „чистог ислама“ има све већи одјек међу образованим младим људима.

Салафистички покрет на Северном Кавказу је после 2000. доживео значајне промене. Крајем 1990-их чиниле су га углавном мање заједнице (џемати) којe нису билe у стању да промене опште стање у региону. Ниво религиjских знањa следбеника тог покрета био је врло низак, салафисти су се уз то углавном ослањали на радикалне начине борбе иступајући против традиционалног ислама. Сада међутим идеја „чистог ислама“ има све већи одјек међу образованим младим људима од којих су се многи школовали у арапским земљама.

Према подацима Духовне управе муслимана Дагестана, за последњих неколико година више од 1.500 људи из те републике отишло је у иностранство да изучава ислам. Тај број обухвата само оне који су званично отишли ​​у верске школе. Студенти са Северног Кавказа школују се у Египту, Саудијској Арабији, Турској, Тунису, Јордану, Албанији, Уједињеним Арапским Емиратима, Катару, Пакистану, Малезији. Пре избијања оружаних сукоба у Сирији тамо је било око 150 студената из Чеченије. Две до три десетине Чечена студира у Саудијској Арабији. Значајан број Карачајеваца, Черкеза и Ингуша такође изучава ислам у иностранству, чак и муслимани из Северне Осетије нису више реткост у исламским образовним установама на Блиском истоку. Наравно, не треба све који студирају у иностранству посматрати као потенцијалне присталице џихада. С једне стране, они који стичу религијско образовање у Сирији, Турској и Малезији често следе умереније правце у исламу, док они који студирају у Египту и у Саудијској Арабији обично у мањој мери прихватају вредности традиционалног ислама.

Измењен је социјални састав терористичког подземља. Данас то више нису људи са села који врло мало знају о идеологији „чистог ислама“. Међу екстремистима је све већи број оних са високим образовањем из града. То је и разлог зашто су све чешћи терористички напади у градовима.

Чечени и Дагестанци су у прошлости били главни покретачи екстремистичких група. Ту улогу међутим сада равноправно преузимају и припадници других националности у том региону. На пример, један од вођа терориста Анзор Астемиров, који је ликвидиран у марту 2010, био је по својој етничкој припадности Кабардинац. Саид Бурјатски, који је уклоњен исте године, био је Рус из Сибира. Старост припадника радикалних исламистичких група се у извесној мери променила. Нову генерацију џихадиста чине млађи људи старости између 20 и 25 година, док су 90-их екстремисти обично имали око 30–35 година. Локалне власти обично покушавају да представе данашње екстремисте као „заблуделу децу заражену идеологијом која је за њих туђа“. Уз то многи млади људи имају врло негативан став према властима у Москви које, по њиховом мишљењу, нису у стању да реше социјално-економске проблеме у региону и да се изборе са корупцијом. Не изненађује то што је у спроведеној анкети у 2011. међу ђацима у Дагестану 12% њих изразило подршку терористима.

Измењен је такође и социјални састав терористичког подземља. Данас то више нису људи са села који врло мало знају о идеологији „чистог ислама“. Међу екстремистима је све већи број оних са високим образовањем из града. То је и разлог зашто су све чешћи терористички напади у градовима.

Стварање легалног салафистичког покрета познатог као „Ал ас-суна ва ал-џама’а“ (људи суне и заједнице) указује на то да су власти у Дагестану по први пут покушале да реше проблем радикалног ислама политичким путем, настојећи да изолују џихадисте кроз стварање „легалног крила“ исламиста.

Тешка социјално-економска ситуација, низак животни стандард, свеприсутна незапосленост и врло развијена корупција уз велики број младих међу становништвом тог региона – све то даје експлозивни карактер тренутној ситуацији на Кавказу. Млади људи тамо не желе да се школују јер не виде перспективу кроз запослење и самоостварење, већ развијају мржњу према било каквом ауторитету. У настојању да се освете друштву у коме не налазе за себе одговарајуће место, они одбацују опште прихваћена морална начела и друштвена мерила, и улазе у криминалне кругове.

Породица као традиционална институција услед савремених утицаја чак и на Северном Кавказу постепено слаби, у друштву расте ниво свести и опште обавештености. Муслиманска омладина по правилу има шире видике у односу на своје родитеље. Млади се у животу суочавају са питањима на која традиционални имами у џамијама не могу да им дају одговоре. Услед тога се млади све више окрећу исламским интелектуалцима из своје средине који се и сами свакодневно суочавају са истим проблемима. Званични представници ислама, по њиховом мишљењу, превише воде рачуна о интересима власти што доводи до убрзаног слабљења ауторитета муфтијата на Кавказу.

Чечени и Дагестанци су у прошлости били главни покретачи екстремистичких група. Ту улогу међутим сада равноправно преузимају и припадници других националности у том региону. На пример, један од вођа терориста Анзор Астемиров, који је ликвидиран у марту 2010, био је по својој етничкој припадности Кабардинац. Саид Бурјатски, који је уклоњен исте године, био је Рус из Сибира.

Оружани сукоби на Северном Кавказу нису успели да зауставе радикални ислам. Екстремисти су у последњих неколико година све активнији. То је приморало локалне власти да размотре могућност стварања услова за салафизам путем правних механизама. Наиме од 2010. се у том региону расправља о укидању „Закона о забрани вахабизма“.

У Дагестану је из тих разлога основана посебна комисија са циљем да се рехабилитују екстремисти које је предводио Абас Кебедов, брат салафистичког вође с краја 1990-их који је био један од одговорних за прелазак наоружаних радикалних исламиста из Чеченије у Дагестан. Кебедов је у 2005. осуђен на годину дана затвора због илегалног поседовања оружја, и на ту одлуку суда је накнадно уложио жалбу.

Политичка странка уместо џихада

Стварање легалног салафистичког покрета познатог као „Ал ас-суна ва ал-џама’а“ (људи суне и заједнице) указује на то да су власти у Дагестану по први пут покушале да реше проблем радикалног ислама политичким путем, настојећи да изолују џихадисте кроз стварање „легалног крила“ исламиста.

То је потпуно нови приступ не само на северу Кавказа него у целој Русији. То омогућава младим следбеницима салафизма да бирају између придруживања екстремистичким групацијама по шумама или да постану део званичног покрета.

Садашњи вођа покрета „Ал ас-суна ва ал-џама’а“ је млади научник и теолог Камиљ Султанахмедов, који врло брзо стиче углед међу салафистима. Млади у Дагестану га веома поштују, углавном због критика на рачун суфијских обичаја који су одувек распрострањени на Северном Кавказу, али и због његових тумачења идеја умереног ислама.

Стварање дагестанског политичког крила радикалних исламиста могао би да буде први успешан корак регионалних власти на Северном Кавказу. 

Аутор је виши научни сарадник Института за оријенталне студије Руске академије наука.

Росијскаја газета. Сва права задржана.