Тектонски потреси у врху руске науке

Премијер Русије Дмитриј Медведев објавио је почетак свеобухватних реформи Руске академије наука (РАН). Према његовим речима, неопходно је да се РАН ослободи „несвојствене функције управљања имовином и државним власништвом“. Председник владе је 27. јуна одобрио овај пројекат. Нова Академија ће бити друштвена организација, а научне институте и установе Академије водиће нова федерална агенција. Припремљени законски акт изненадио је научнике.

Према пројекту закона реформа ће имати неколико сегмената. Руска академија наука (РАН), Руска академија медицинских наука (РАМН) и Руска академија пољопривредних наука (РАСХН) биће правно ликвидиране. Током три месеца након ступања на снагу новог закона влада ће именовати ликвидационе комисије за ове академије, које ће саставити три списка института и организација под њиховом надлежношћу. На првом списку наћи ће се организације којима ће управљати нова федерална агенција научних института РАН (агенција ће одговарати непосредно премијеру). Други списак ће садржавати институте којима ће управљати други органи власти (на пример, медицински институти могу потпасти под јурисдикцију Министарства здравља). И, најзад, установе са трећег списка, како је објаснио министар образовања и науке Дмитриј Ливанов, биће реорганизоване уз потпуну измену кадровског састава или ликвидиране.

Пре утврђивања спискова свим организацијама ће бити забрањено да мењају форму власништва, да се пререгиструју или да отуђе имовину. Редовни чланови РАН, РАМН и РАСХН ће аутоматски постати чланови нове Академије. При томе се на избор нових академика уводи трогодишњи мораторијум.

Структура нове РАН биће слична садашњој. Орган управљања биће главна скупштина РАН, која ће сваке године подносити извештај председнику и влади РФ о стању науке у земљи. Министар образовања и науке Дмитриј Ливанов објаснио је да ће нова РАН бити само консултативни орган за питања науке и да ће у односу на некадашњу Академију имати знатно мањи утицај на одлуке. Делатност Академије ће умногоме зависити од њеног сопственог апарата, посебног органа на чијем челу ће се налазити особа коју ће постављати влада. Овај управни апарат ће се, према речима господина Ливанова, бавити финансирањем и материјалном стабилношћу нове РАН.

Руска држава већ неколико година покушава да реформише Академију наука. Према речима министра Ливанова, од 2002. до 2010. финансирање РАН повећало се десет пута, па ипак број научних достигнућа није порастао. Ливанов је иступао против РАН још у време док је био државни секретар Министарства образовања и науке. Он је, између осталог, више пута изјавио да ће спровести реформе како би ограничио независност РАН (Академија је правно одвојена од Министарства образовања и науке). Осим тога, министар је тврдио да у садашњем председништву Академије практично више нема научника и позивао је да се спроведе свеобухватна ревизија њене делатности, отворено оптужујући руководство РАН за финансијске малверзације.

Примедбе министра Ливанова почивају на тврдњи да највећи део научне делатности није обављала РАН, већ универзитети и институти. Сами академици, са друге стране, сматрају свој рад ефикасним и не подржавају реформе РАН. Још 2012. научници су оптужили Министарство образовања и науке да је прави циљ реформи да се од РАН одузме земљиште и да се њена имовина приватизује.

„Мегагрантови“, енергија нове руске науке
Русија полако враћа своје научнике из иностранства нудећи им добре услове рада, између осталог помоћу система милионских донација за научне пројекте - тзв. „мегагрантова“. Један од повратника, Артјом Оганов, у занимљивом интервјуу говори о условима рада на Западу, шансама Русије да привуче велики број страних научника и о проблемима домаће науке.

Председник РАН Владимир Фортов изјавио је да је за реформу сазнао вече уочи њеног објављивања и да је за њега то било „велико изненађење“. „Ми смо разрадили свој план реформи, који подразумева смањење бирократије и поједностављивање многих процедура, и чак смо почели са реализацијом овог плана. Министарство је, међутим, истовремено разрадило свој план. Не разумем зашто је било потребно да се то ради наврат-нанос“, рекао је за „Комерсант“ Фортов. Он се према идеји оснивања агенције за управљање имовином односи са „великом сумњом“. „Сумњам да једна институција са два управника, једним у Академији, а другим у агенцији, може добро да функционише“, додао је Фортов.

„Академија се дуго опирала реформама и зато је данас реформишу споља. То није добро", огорчен је шеф лабораторије Института за молекуларну генетику РАН Константин Северинов. Члан председништва РАН Генадиј Месјац је убеђен да ће оснивање агенције за управљање имовином „сасвим сигурно нашкодити науци“. „Замислите да имам велики уређај за вршење експеримента и да он припада агенцији. Значи да ћу дуго стајати у реду у агенцији, како бих за овај уређај набавио одговарајући материјал“, објашњава академик. „Данас се, међутим, таква питања решавају веома ефикасно.“ Према речима Месјаца, неколико академика из регионалних одељења РАН тражило је сазивање ванредне скупштине.

Како је за „Комерсант“ изјавио шеф комитета Државне думе за образовање Вјачеслав Никонов, пројекат закона о реформи Академије наука у најскорије време ће се наћи пред Државном думом, након чега ће га парламент размотрити по убрзаном поступку. Подсећамо да Државна дума 5. јула одлази на колективни одмор. „Све то је, ипак, могуће извести тако што ће се на једном заседању предлог закона размотрити у првом читању, а на следећем одмах у другом и у трећем читању“, објашњава Никонов за „Комерсант“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.