Египатска драма: поглед из Москве

Експерти се слажу да странци у египатским одмаралиштима немају чега да се прибојавају. Извор: Reuters.

Експерти се слажу да странци у египатским одмаралиштима немају чега да се прибојавају. Извор: Reuters.

У контексту превируће унутарполитичке конфронтације у Египту и драматичних догађаја који сустижу једни друге, „Руска реч“ је припремила преглед мишљења руских експерата о будућности највеће земље Блиског Истока. Да ли је земља на ивици грађанског рата и треба ли Египћанима демократија?

Професор Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО) Марина Сапронова у интервјуу за „Руску реч“ истакла је да је у Египту сада у току процес трансформације политичког система и државног уређења, и тај процес не може да се одвија брзо из простог разлога што у египатском друштву не постоји консензус у погледу избора пута којим ће се земља даље развијати. Ситуација се додатно компликује и тиме што читав регион у овом тренутку пролази кроз етапу промена.

Пред Египтом је дуг период политичке нестабилности. Па ипак, грађанског рата неће бити. То није ни Либија, ни Сирија. Тамо становништво не поседује толику количину оружја.

Марија Сапронова, МГИМО

Она сматра да је Мурсијева оставка била очекивана: „Мурси од самог почетка није уживао велико поверење грађана. С обзиром на своју погубну политику морао је да оде, с тим што економски и социјални проблеми нису решени. Пред Египтом је дуг период политичке нестабилности. Па ипак, грађанског рата неће бити. То није ни Либија, ни Сирија. Тамо становништво не поседује толику количину оружја“.

Сапронова је уверена да странци у египатским одмаралиштима немају чега да се прибојавају, јер су најпопуларније туристичке дестинације далеко од центара политичке активности, а Египту је од животног интереса да се нереди не одразе на туризам, с обзиром да је у тој сфери запослен отприлике сваки десети Египћанин и да приходи од туризма далеко премашују приходе од експлоатације Суецког канала.

Обични Египћани, међу којима има 30% неписмених, ужелели су се реда и мира. Њима у овом тренутку демократија није потребна, њима је сада најважније да нахране многобројне породице.

Александар Вавилов,
Дипломатска академија Министарства спољних послова РФ 

Александар Вавилов, професор на Дипломатској академији Министарства спољних послова РФ, сматра да ће у случају Мурсијеве смене у Египту наступити период војне управе. У интервјуу за vz.ru он је рекао: „Армија је играла прилично важну и одлучујућу улогу и свим политичким турбуленцијама у историји савременог Египта, почев од 1952. Данас је ситуација поново дестабилизована и тешко ју је контролисати. Армија је, наравно, дала до знања да је на страни народа и да је увек била са народом, те због тога неко време она може да служи као организациони фактор, али ће се затим повући у други план. У Египту већ има доста снага које су се огледале у политичком животу и стекле политичко искуство“.

Што се тиче Мурсија, Александар Вавилов сматра: „Он није могао да реши проблеме пред којима се налази земља, а ти проблеми су сада још већи. Када је Мурси пре годину дана дошао на власт, многи коментатори су говорили да његов режим неће нагазити на политичку, него на економску мину, јер народ треба нахранити, треба му обезбедити струју и бензин. Потребан је нови лидер који би могао да улије нову снагу политичком режиму. Уствари, многи данас с правом констатују да тамо није потребан политичар, него технократа који би све те економске и политичке потешкоће могао бар да ублажи, ако не може да их реши.“

Земља је на ивици распада. Житељи провинције се не потчињавају центру, градови дуж Суецког канала кажу: ‘Доста смо хранили Каиро’, а живот у делти Нила нема много везе са животом Горњег Египта

Јевгениј Сатановски,
Институт за проучавање Блиског Истока 

Професор је уједно нагласио да се у овом тренутку не види таква личност која би могла да уједини цео египатски народ: „‘Тамарод’ је аморфна творевина која је настала случајно. Њихов програм није позитиван и конструктиван. Отишао је Мурси, а ко ће бити следећи?“

Експерт, додуше, није искључио могућност повратка на ауторитарни режим: „Обични Египћани, међу којима има 30% неписмених, ужелели су се реда и мира. Њима у овом тренутку демократија није потребна, њима је сада најважније да нахране многобројне породице.“

Председник Института за проучавање Блиског Истока Јевгениј Сатановски сматра да је ситуација у Египту заоштренија него што се може учинити површном посматрачу. „Земља је на ивици распада. Житељи провинције се не потчињавају центру, градови дуж Суецког канала кажу: ‘Доста смо хранили Каиро’, а живот у делти Нила нема много везе са животом Горњег Египта“, цитира његове речи радио-станица „Вести ФМ“.

По мишљењу Јевгенија Сатановског, интервенција војске је била неопходна, јер би се у противном земља распала, с обзиром да у овом тренутку постоји велика опасност од избијања грађанског рата: „Било је скупљено 15 милиона потписа са захтевом да Мурси напусти свој положај. То је неколико милиона више од гласова које је он био добио на изборима. Он је признао своје грешке. Сада су у току уличне борбе са спорадичном употребом ватре, хладног оружја и камења, нарочито у Александрији и Каиру. Неизвесно је како ће се све то завршити.“

Нову конфронтацију на каирском тргу Тахрир многи посматрачи у арапском свету доживљавају као одлучујућу битку између исламиста и грађанских снага од чијег исхода зависи којим путем ће се даље развијати регион – исламским или западним.

Николај Сурков, МГИМО

Николај Сурков, доцент са катедре за оријенталистику на Факултету међународних односа МГИМО, скренуо је пажњу на то да се ситуација у Египту погоршава брже него што се очекивало: „Египатски либерали у почетку нису имали намеру да обарају Мурсија, да не би изазвали још већу нестабилност. Они су хтели да сачекају следеће председничке изборе и да мирним путем дођу на власт. Међутим, економски проблеми су одиграли своју негативну улогу.“

„У овом случају је интервенција војске једина шанса да се спречи ново крвопролиће и заведе какав-такав ред. Ипак није искључено да ће војска дуго морати да игра кључну улогу, јер је египатско друштво сувише поларизовано и у овом тренутку нема политичара који би одговарао свима“, констатовао је експерт.

Николај Сурков је за „Руску реч“ додао да садашње догађаје на Тахриру не треба гледати само из угла унутрашње политике: „Они ће имати озбиљне последице по читав регион. Египат је највећа земља Блиског Истока и служи другима као пример. Нову конфронтацију на каирском тргу Тахрир многи посматрачи у арапском свету доживљавају као одлучујућу битку између исламиста и грађанских снага од чијег исхода зависи којим путем ће се даље развијати регион – исламским или западним.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.