Пријемни за руске високе школе ускоро и ван Русије

Будући страни студенти ће пријемне испите полагати у својим земљама, у руским центрима за науку и културу. Извор: PhotoXPress.

Будући страни студенти ће пријемне испите полагати у својим земљама, у руским центрима за науку и културу. Извор: PhotoXPress.

Свршени средњошколци из других земаља који желе да студирају на руским високим школама ускоро више неће морати да долазе у Русију да би полагали пријемне испите, већ ће то моћи да учине у својим земљама. Русија планира да сваке године из буџета финансира школовање 15 хиљада иностраних грађана и да до 2018. увећа удео страних студената до 10%.

Министарство образовања и науке РФ ће на јесен организовати јавну расправу о предлозима закона и осталих аката којима ће бити дефинисан нови начин уписа на високе школе. 

„Процедура уписа на факултете и више стручне школе у Русији будућим студентима из иностранства мора пружати могућност да пријемне испите полажу непосредно у својим земљама“, кажу у Министарству образовања и науке и додају: „Планирано је да сваке године из буџета буде финансирано 15 хиљада иностраних грађана из 150 земаља који се упишу на факултете и више стручне школе у Русији“.

У БРОЈКАМА

Будући студенти ће пријемне испите полагати у својим земљама, у руским центрима за науку и културу. Данас у свету има 70 таквих центара, а до 2020. биће их 104. Међутим, процедура полагања пријемних испита још није дефинисана, каже проректор Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“ (ВШЕ) Сергеј Рошчин.

До новембра треба одредити која су документа потребна и израдити програме који ће обезбедити „заокружен циклус“ студирања: подношење пријава, одабир и пријем студената, упис наредне године студија (евентуално искључивање или прелазак на другу високу школу)...

Данас у Русији у 750 високих образовних установа студира око 250 хиљада страних студената из 150 земаља. Већину, чак 40%, чине студенти који су школу завршили у земљама Заједнице независних држава (ЗНД), а затим следе студенти из Кине и Индије. Преко 40 хиљада њих студира на терет федералног буџета Русије. Према плану Министарства образовања и науке, број страних студената, којих је сада 2,3%, до 2015. порашће на 6%, а до 2018. на 10%.

Странци који у Русији уписују специјалистичке студије најчешће бирају техничке факултете или више школе. Њих је 20%, док је економиста, правника и лекара 18%, а програмера и учитеља свега 11%.

Већину страних студената у Русији, чак 40%, чине студенти који су школу завршили у земљама Заједнице независних држава (ЗНД), а затим следе Кинези и Индијци.

Да би овакав пројекат могао бити успешно реализован неопходно је да у Русији буду признате дипломе иностраних школа. Према одредбама новог закона „О образовању“ који ступа на снагу 1. септембра, образовни ниво или квалификација стечена у иностранству у Русији се признаје аутоматски уколико постоји билатерални међународни споразум којим се регулишу ова питања. Уколико такав споразум није потписан, сваки свршени средњошколац појединачно мора проћи експертизу у Федералној служби за контролу у сфери образовања и науке.

Проректор за међународну сарадњу Руског универзитета пријатељства народа, Гулнара Краснова, за лист „Известија“ потврђује да ће свршени средњошколци који желе да студирају у Русији моћи да у својим земљама полажу пријемне испите за упис на руске високе школе.

„Полагање пријемних испита биће организовано у Руским културним центрима у многим земљама. На конкурс ће се подносити средњошколске дипломе, а матуранти који га прођу моћи ће да поднесу захтев за упис на високе школе у Русији. Уколико захтев буде одобрен, будући студенти ће моћи да полажу пријемни испит у својој земљи и да тек након тога отпутују у Русију“, каже Краснова. Према њеним речима, неке високе школе које су потписале међународне споразуме саме позивају матуранте или примају документе у електронској форми.

Ректор Руске економске академије „Г. В. Плеханов“ Виктор Гришин подржава овакву идеју али напомиње да Министарству предстоји много посла.

„Идеја је добра, али посла има много. Треба упоредити образовне нивое у Русији и у другим земљама. На реализацији оваквог пројекта мора се радити темељно и веома одговорно“, каже Гришин.

Росијскаја газета. Сва права задржана.